Najteže je nemati očekivanja

let god

Čak i kada mislimo da ih nemamo, ona su itekako prisutna, zaklonjena senkom očekivanja da ih nemamo.
Zato je toliko teško otpustiti, prepreka je sama želja da otpustimo.

Ovde ne sme biti samozavaravanja, moramo biti krajnje iskreni prema sebi i odbaciti sladunjave, omamljujuće obmane da smo otpustili, prepoznati potrebu za uljuljkivanjem da je cilj postignut. Iluzija ne daje rezultate, ali je ljudski podleći joj s vremena na vreme, svi smo umorni, želimo predah, makar on značio beg od stvarnosti. Ta mi smo samo ljudi…

Ali, tu je HO, mi smo ga prihvatili upravo zato što nam nepogrešivo ukazuje koliko smo i šta otpustili, samo trebamo biti stalno budni i širom otvorenih očiju, jer nas u trenu nepažnje razbije o iluziju da jesmo, stavljajući nas opet i opet u istu situaciju koja provocira isti program u nama, a mi smo bili tako površno zadovoljni da ga više nema, da smo ga otpustili. To je kao da smo uronili u bajku, nestvarnu priču sa happy end-om, i prigrlili je, svesno negirajući ono što stoji iza nje, negirajući realnost.

Zato je HO praksa za ceo život, bez preispitivanja (a pogotovo tvrdnje), da li je nešto otpušteno i izbrisano ili nije. To radi um, koji voli analize i voli potvrde da je sam razrešio probleme, voli aplauz, a to je sve kratkog daha. To je najveća zamka.
Šta nam je činiti? Šta mi je činiti?

Najbolja rečenica koju sam čula na seminaru u Beogradu ove godine, koja mi je najviše zazvonila je ona koju je Mabel rekla: “Otpusti i veruj, tako se postepeno izgrađuje novi “mišić”” To sam prepoznala i prihvatila kao alat: otpuštam i verujem, otpuštam i verujem…To mi je postao celodnevni trening, izgrađujem novi “mišić”.

Ne analizirajmo, ne preispitujmo stalno, svakodnevno šta se promenilo, da li se promenilo, jer na taj način pomaka nema, to je verglanje uvek istog.

Kada se istinski nešto promeni, kada nešto otpustimo i dopustimo da bude izbrisano iz nas, znaćemo to nepogrešivo.
Uslov je da budemo stalno budni, pažljivi, da nam to ne promakne.

To pre svega govorim sebi, to mi je više nego potrebno.

HO kaže da nam život donosi situacije i ljude, kako bi nam ukazali na programe u nama, kako bismo čistili s tim, kako bismo otpustili. Prepustimo se tim znacima pored puta, da nam nepogrešivo i prepoznatljivo pokažu gde smo u svemu tome. Naše je da radimo svoj deo, da čistimo.

Hvala ti, volim te.

-Dušica Popović

Oglasi

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s