Pre par dana izgubim karticu kojom se prijavljujem u firmu na ulasku.

Traga joj nema, ma sve sam živo pretresala i u kancelariji i kod kuće, hopsala sam grčevito jer nova kartica je i izrada koja košta (nije nekakav lep osećaj), čovek koji je izrađuje u firmi gde i radim je fin ali malo nervozne prirode… Šta da radim razmišljam jutros… moram mu prijaviti, izvaditi novac i eto…

Hops, hops dođem do njega i kažem, iskreno nemam pojma gde sam je i kako izgubila, jednostavno isparila! U redu, kaže on… izradiću vam novu s novim kodom i javiću vam za ostalu proceduru… Nakon par sati na hodniku se sudarim s istim čovekom i nasmešim, povuče me za rukav i ćušnu u ruku novu karticu uz ššššš , evo i ćuti, sve sam završio, brojevi novi, kodovi, slika, možeš IĆI MIRNO, hvala, hvala, hvala iz mene ka njemu i njegov osmeh ka meni… I da nisam je morala platiti novcem to razumete… u svakom smislu…

Volim vas, Hvala vam ♥

– Nataša Sekulović