Oglasi

Mabel Katz: Moje obilje

mabel

 

Što je po Vašem mišljenju, temelj za uravnotežen i sretan život? 
– Biti u miru sami sa sobom. Prihvatiti da je sve u redu, kako jest. Prestati tražiti prihvaćanje u okruženju. Biti svoj.

Koliko se često ljudi prisjećaju „dobrih starih vremena“, a koliko sanjaju o nekoj svjetlijoj budućnosti?
– Ljudi to stalno rade. Stalno se vraćamo u prošlost, tjeskobni smo u vezi neizvjesne budućnosti. Većinu vremena nismo u sadašnjosti, nismo u balansu. Moramo otpustiti prošlost, moramo biti češće u sadašnjosti. Možda ne možemo zaboraviti, ali možemo optustiti. Dajemo značenja događajima, ali je sve dobro. Trebamo imati povjerenje u kreiranje svjetlije budućnosti. Uvijek smo na pravom mjestu, u pravom trenutku, s pravim ljudima. Dopustite sebi da budete vođeni.

mk

Po vašem iskustvu, koliko su ljudi svjesni punog značenja riječi obilje? 
– Ne, smatram da nisu. Ljudi često misle da je obilje stanje na računu. Zaboravljaju da je to ono što imamo u sebi, mogućnosti koje imamo, sloboda i sve što nas okružuje. Obilje je u nama. Obilje je osjećaj sreće. Prioritet je sreća i mir, a onda dolazi i financijsko obilje.

Koliko i kako nam u tome može pomoći Ho’oponopono?
– Ho’oponopono nam daje snagu da možemo upravljati svojim životom, rasti, daje nam priliku da preuzmemo 100% odgovornost za svoj život. Ho’oponopono nas uči da nam sve daje priliku za rast, i dobre i „loše“ stvari. Ho’oponopono nam pomaže da obrišemo „programe“ koji nas zaustavljaju u rastu. Pomaže nam da budemo slobodni i otvoreni za istinu.

Koliko dugo se Ho’oponopono prakticira i koliko se mijenjao kroz vrijeme?
– Moj učitelj je često govorio da ovo učenje nije sa Zamlje i da postoji oduvijek, samo je bilo zaboravljeno, kao i druga učenja. Mornah Simeona ga je prilagodila u nešto što svi možemo prakticirati u svom domu, individualno, umjesto da se moramo nalaziti svi zajedno, cijele obitelji, u isto vrijeme na istome mjestu. U vrijeme kad sam ja bila s dr Ihaleakalom, on je počeo primati ono što mi zovemo „laganim alatima“ – kraćima, jednostavnijima. Druga stvar je da Ho’oponopono jest osoban, kao što smo svi jedinstveni, pa ovo radi direktno s vašim božanskim, onim dijelom vas koji zna – za vas će biti drugačije nego za mene. Svaki put kad odlučite otpustiti, netko je tu da vam pomogne, niste sami. Zato možete dobiti svoje vlastite, osobne alate, jer opet, Ho’oponopono je vrlo osoban…

Život je pun izazova i prepreka, kao i lijepih trenutaka. Kako prihvatiti te promjene i kako se fokusirati na učenje i razvoj?
– Već ste dijelom dali odgovor na ovo pitanje. Ho’oponopono nam pomaže da se oslobodimo programa koji nam ne koriste, da postanemo slobodni. Ključno je vidjeti prepreku kao priliku za razvoj. Važno je shvatiti da sve što dolazi u naš život je blagoslov i da je cijeli život škola i prilika da nešto naučimo. Sve što tražimo je u nama. Imat ćemo problema i izazova u životu, ali i dalje su to prilike koje nam omogućavaju rast. Ključno je ne shvaćati stvari osobno, već ih otpustiti.

Što je u Vašem životu obilje koje biste željeli istaknuti?
– Odnos s mojom djecom. Putovanja po cijelom svijetu uz svoj posao. Obilje je što prihaćam mir u sebi, imam povjerenja u sebe i unutarnju mudrost. Shvaćanje da nisam sama. Toliko toga je obilje. Posao koji volim. Prilike. Radost.

-Elvira Mlivić Budeš

Oglasi

HO’OPONOPONO – TEHNIKA KOJA ĆE RIJEŠITI SVE VAŠE PROBLEME

Prestanite brinuti uz najjednostavniju tehnniku na svijetu i postanite sretni i ispunjeni

Spadate li među osobe koje imaju probleme, stres vam je svakodnevni pratilac, brinete o financijskoj situaciji, osjećate neke zdravstvene probleme, nikako da nađete sreću u ljubavi? Postoji tehnika koja će vam pomoći riješiti se svih tih briga i problema –ho’oponopono.

Ho’oponopono je drevna havajska tehnika rješavanja problema i to  preuzimanjem potpune odgovornosti za apsolutno sve što nam se događa i čišćenjem toksičnih programa u vlastitoj podsvijesti. Koristi se u različite svrhe, ponajviše za izliječenje i rješavanje konflikata.  Tri osnovna pravila su preuzmi 100% odgovornosti za sve, čisti i otpuštaj inema očekivanja. Ho’oponopono je proces oslobađanja od štetnih energija u podsvijesti kroz opraštanje, pokajanje i preobražaj. To sve možete postići korištenjem četiri misli:“Žao mi je”,  “Oprosti mi” , “Volim te”, “Hvala ti”. Tehnika je jako učinkovita i kad je radite po pravilima, rezultati vrlo brzo dolaze, a jedna od prvih stvari koje primjetite jest da prestanete brinuti.

Ho’oponopono se prakticira u Hrvatskoj oko 5 godina. Grupa je krenula od jedne osobe, a sada ima oko 13000 članova. Uskoro u Hrvatskoj i Srbiji gostuje svjetski  poznata učiteljica ho’oponoponoa, Mabel Katz, a mi smo razgovarali s njom o ovoj jednostavnoj tehnici koja vodi prema sreći i ispunjenju.

„Moj duhovni put započeo je prije 20 godina kad sam shvatila da sam tražila sreću na krivim mjestima. Bila sam stalno usredotočena na materijalne stvari i mislila sam da će me one usrećiti. Moj najstariji sin je počeo  pričati samnom onako kako sam ja pričala s njim – nervozno, uznemireno, ljuto, i to me probudilo. Tada sam odlučila početi svoju potragu. Probala sam razne stvari, metode, tehnike, no naišla sam na mnogo drame. Morao je postojati jednostavniji način.  Tako sam našla ho’oponopono“, opisuje Mabel Katz.

Kako je ho’oponopono utjecao na vaš život?
“Mislim da ne bih bila živa da nisam počela raditi ho’oponopono. Jer ono što radimo sebi brigama, pokušavanjem mijenjanja ljudi oko nas, željom da budemo stalno u pravu nije dobro za nas i naše zdravlje. Pomoću ho’oponopona sam naučila reći „Ne znam“.  Shvatila sam da ništa ne znam, pa je lakše. Ponovno se pretvaraš u dijete. Otpustiš, vjeruješ i promatraš. Još uvijek poduzimamo neke radnje (ne znači da više ništa ne morate raditi), ali vodi vas inspiracija, a to je drugačije.”

Što je ho’oponopono?
“Ho’oponopono je drevna tehnika rješavanja problema. Ho’oponopono kaže da su svi problemi, bez obzira kakvi su, samo sjećanja koja se ponovo odigravaju, poput CD-a koji se vrti. Ho’oponopono vam pomaže zaustaviti CD. Kad zaustavimo CD player, Bog ili Svemir ili Isus ili netko drugi,  dođe i može maknuti CD  jer smo mu dali dozvolu. Ho’oponopono  vam pomaže „zaustaviti CD“ kako biste primili pomoć,  i da to ne trebate raditi sami i da vam pokaže da se CD može obrisati. Kad se oslobodi prostor na CD-u, tada tek možete snimiti nešto novo.
Ho’oponopono mogu prakticirati svi. Djeci je čak i jednostavnije nego nama. Njima samo kažete da trebaju reći „Hvala“ i oni to čine bez problema.”

Koliko vremena treba da se savlada ova tehnika?
“Neki je nauče preko interneta ili knjiga, drugi već nakon jednog seminara. Meni  je trebalo oko 200 seminara  da shvatim kako to djejuje. Ljudi mogu shvatiti ideju, ali ne možete reći da vam treba jer se radi o reprogramiranju.  Moram opet i iznova čuti ovu informaciju jer mogu nešto novo otkriti, čuti. Tehnika je vrlo jednostavna, ali nije lako je stalno raditi, čak ni nakon ovoliko godina koliko se ja time bavim.”

Koji su osnovni alati ho’oponopona?
“Ho’oponopono se sastoji od misli koje smo naveli. “Žao mi je.  Molim te oprosti mi za sve ono što se nalazi u meni što je stvorilo ovu sitaciju.” Tako preuzimamo 100%-tnu odgovornost, ali bez osjećaja krivnje. Znači  nismo krivi, odgovorni smo za CD koji sviramo. Nemojte poistovjećivati odgovornost i krivnju. U ho’oponoponu prihvaćamo posljedice – sve što primamo u životu je posljedica nečeg što se dogodilo prije. Ako mi se nešto pojavi u životu, trebam to očistiti. Znači ako vi imate problem, kažem „Žao mi je zbog onog što je u meni zbog čega ona ima problem“, preuzimam odgovornost. No ne moram svaki put govoriti „Žao mi je, preuzimam odgovornost za ono što se dogodilo, oprosti mi“, već mogu samo reći „Hvala!“. I kad nešto radim ,a umorna sam,  umjesto da mi glasić u glavi govori da bih mogla otići u sobu prileći, cijelo vrijeme ponavljam „Hvala, hvala, hvala…“. Na taj način mogu biti prisutna, a ono što radim dolazi iz inspiracije. U osnovi umjesto da govorim „Žao mi je“,  „Oprosti mi“, „Hvala ti“ i „Volim te“, te četiri misli koje su došle Joe Vitaleu putem inspiracije,  skraćujemo ih samo u „Hvala“ ili „Volim te“, funkcionira sve što vam omogućuje da otpustite, da se vratite u sadašnji trenutak i shvatite da je sve što privlačite u svoj život savršeno jer vam je to prilika da otpustite problem, „zaustavite CD“. Mijenjate svoj život iz trenutka u trenutak – svaki put kad kažete „Hvala“ ili „Volim te“ vaš se život mijenja jer sve je posljedica odluka koje donosite, vaših izbora, odlučite li šutjeti o nečem ili raspravljati.”

Možemo li ozdraviti svijet ho’oponoponom?
“Vjerujem da ne samo da ga možemo ozdraviti, već možemo donijeti mir cijeloj Zemlji. Kad radite ho’oponopono uistinu slušate drugu osobu. U suprotnom nismo prisutni u cijelosti u razgovoru, želimo biti u pravu, želimo da naša riječ bude zadnja. Kad bismo uistinu slušali jedno drugo, shvatili bi da govorimo o istoj stvari, samo je nazivamo drugačije, ali svi zapravo tražimo isto.  Ovdje smo da bismo očistili i sjećanja naših predaka i rođaka.  Sve to možemo očistiit.

Stalno se spominje kriza – možemo li i nju riješiti?
“Kažu da je najtamniji dio noći upravo pred svitanje.  Najbolje tek dolazi. Mi se moramo suočiti s mrakom, s onim što se događa. To moramo proći kako bismo vidjeli svjetlost, a bolje je da to otpustimo nego da se sukobljavamo  kako bismo prije vidjeli svjetlost.

Jesen je vrijeme čišćenja, a ho’oponopono je oblik čišćenja iznutra.
“Tako je –  to je unutarnje čišćenje uz koje vam se sve izvana mijenja. Na taj način možete popraviti sve u životu, uključujući zdravlje, posao, ljubav… Zdravlje je također sjećanje. Možda od vaših predaka.  Kad kažete u mojoj obitelji svi imaju dijabetes. Vi to možete zaustaviti, možete „obrisati taj CD“, a možda ćete ga čak zaustaviti i za sljedeću generaciju.  Obećajemo da možete biti smireni, čak i ako već imate dijabetes.  Možda će vam trebati manje inzulina, moći ćete voditi normalniji život. Bit ćete smireni, bez obzira što se događa. Ne možemo vam obećati da će dijabetes nestati. Vi morate otpustiti i dati dozvolu vašem dijelu koje zna što je ispravno za vas. I dalje vas može boljeti, i dalje možete biti bolesni, ali bit ćete mirni. A kad ste smireni, to je kao da ste pritisnuli „STOP“ na CD playeru  tako da vam inspiracija uđe u život i da ne morate o ničemu brinuti. Uz ho’oponopono postanete fleksibilniji, otvarate um i shvaćate da ništa ne znate. 

Najvažniji dio koji se događa na seminaru je čišćenje.  Shvatila sam ne tako davno da zapravo ne dolazim podučavati ho’oponopono. Dolazim čistiti i svatko tko dođe na seminar osjeća koristi od mojeg čišćenja, a ne od podučavanja. Svakome ostane nešto drugo nakon seminara, ali najviše koristi imaju od čišćenja.”

Kako ho’oponopono djeluje na odnose u našem životu?
“Neke veze se raspadnu nakon ho’oponopono jer je za tu osobu najbolje da se ta veza raspadne. Ako je za nas najbolje da se mi rastanemo, mi ćemo se rastati. Neke su se veze popravile. Dešava se ono što je najbolje za nas. To se na odnosima vrlo brzo očituje. Ho’oponopono je kako biti na pravom mjestu u pravo vrijeme s pravim ljudima. Ali da bi se to dogodilo moraš počistiti smeće koje si gomilao u svom životu. Događaju vam se stvari koje nam se ne čine najljepše u tom trenutku, na kraju vidite da je to dio procesa čišćenja da biste stigli tamo gdje će se otvoriti put za nešto dobro za vas. Sve ono što se događa, dobro ili loše, kažem „hvala“. Kad počneš dobivati dokaze, stvarno znaš da je to tako. Smiren si i znaš da je ovo najbolje za tebe”, kaže Karmen Jerković, Ho’oponopono Hrvatska.

“Osjećam da nema muškarca na svijetu koji bi nas usrećio. Ne postoji, još nije stvoren takav. Jedna  od stvari koju me naučio ho’oponopono je da možemo biti sami i biti sretni i mirni. Mislim da je to vrlo bitno prije nego li započnemo vezu, da znamo da nam nije potrebna veza kako bismo bili sretni, ali je želimo. Da želimo partnera koji će biti uz nas u životu, ali isto tako da znamo da je savršena veza ona koja će vam dati priliku da očistite, da preuzmete odgovornost i kažete “Žao mi je, oprosti mi molim te za ono što je u meni”. Nije bit da nađemo savršenu vezu sa savršenim muškarcem. Vrlo je važno da mi žene naučimo biti same i shvatimo da nam nije potreban muškarac – da, želimo muškarca u životu, ali on nam nije nužan u životu, ne treba nam kako bismo bile kompletne.

Ho’oponopono vas može navesti da prekinute vezu s pogrešnom osobom, ali nema potrebe za patnjom. No, također vas može navesti da popravite vezu. Ho’oponopono će vam pomoći da budete smireni  u vezi,  ali i ako prolazite kroz razvod, pa i ako ste sami. To je ljepota  ho’oponopona – jer se radi o vama i znanje da ne trebate ništa izvan sebe. Ne možete naći sreću izvan sebe. Nećete je naći u novoj kući, u novcu, na poslu, pa čak ni u vezi – nikad je nećete naći izvan sebe. Ho’oponopono vam pomaže da otkrijete tko ste zapravo i da vam dovede savršene osobe i stvari u život”, objašnjava Mabel.

Mabel Katz koja će držati seminar 04.-05.11.2017. u hotelu Antunović i 11.-12.11. u Beogradu. Svi koji žele prisustvovati seminaru javite se Karmen Jerković na

e-mail: centar.izvrsnosti@gmail.com

Foto: © Maridav – Fotolia.com
©Žena.hr

Mabel Katz: Ho’oponopono tehniku mi je poslao Univerzum

“Imala sam sve što može da se zamisli i u materijalnom i u statusnom smislu, ali sam ipak iznutra osećala prazninu, nezadovoljstvo i bes”, kaže Mabel Kac. Bez ikakve zadrške i sumnje prepustila se veri u dobro i ispunjenje je došlo samo.

Neopisivo lak život

Na intervju sa Mabel Kac sam došla prilično neraspoložena, ispunjena nekakvim nemirom, sa strepnjom i sumnjom da ću ikada uspeti da promenim neke svoje zastarele ograničavajuće programe. Susret sa Mabel Kac, ženom nepokolebljive vere, došao mi je kao injekcija pozitivne energije, potrebna doza entuzijazma i dokaz da promena može da se napravi uz jednu jednostavnu, ali čvrstu odluku. Preokret koji se desio Mabel, može da se desi svakome od nas.

Mabel Kac je rođena u Argentini gde je provela prvu polovinu svog života. Tamo se i udala, završila fakultet, stekla dve diplome, obe iz oblasti računovodstva. Kada se početkom osamdesetih preselila u Los Anđeles, specijalizovala se za poreske poslove. U obećanu zemlju je otišla na nagovor svog tadašnjeg supruga koji je smatrao da kao doktor ima mnogo bolju perspektivu u Americi. Na samom početku američkog sna, ništa nije bilo kao što su očekivali. Trebalo joj je dosta vremena da se navikne na kulturu i običaje koji se u velikoj meri razlikuju od argentinskih, ali joj je ipak prijalo da živi u sredini gde se njen rad ceni i vrednuje. Ispostavilo se da ju je u Americi čekao život o kom ranije nije imala nikakvu predstavu, život o kakvom nije mogla ni da sanja. Kao učenica poznatog ho’oponopono učitelja Hju Lena (Hew Len), Mabel danas putuje po svetu upoznajući ljude sa ovom čudesnom i pre svega jednostavnom tehnikom koja je promenila ne samo njen, već i živote miliona ljudi.

Šta vas je navelo da počnete da radite na sebi i kako ste došli do ho’oponopono tehnike?

“Do ove tehnike me je dovela potreba za ličnim razvojem. Bila sam u potrazi za nečim što će mi pomoći da budem srećna, jer sam u trenutku kada sam kročila na taj put bila prilično nesrećna. Uprkos racionalnoj spoznaji da imam sve što mi je potrebno za sreću, iznutra se nisam tako osećala. Tražila sam jednostavan način da izmenim svoje unutrašnje stanje. Znala sam da postoji mnogo metoda u kojima se podrazumeva da osoba prolazi kroz ozbiljne unutrašnje drame, i bila sam sigurna da ne želim takvu vrstu preispitivanja i kopanja po samoj sebi koja bi me uvela u neko još teže emotivno stanje.

Nisam želela nikakve analize tipa “mama mi je učinila ovo, tata mi je učinio ono, pa se ja zato sad osećam nezadovoljno i neispunjeno”. Znala sam da mora da postoji nešto o čemu ne moram mnogo da učim, niti da sve razumem, već da samo treba da osetim suštinu – da se na lak način podesim na dobre vibracije. Moja zamisao je bila da sve iz prošlosti što mi više nije od koristi otpustim jednom zauvek bez mnogo muke. Ideja da moram da preuzmem stopostotnu odgovornost i da jednostavno otpustim sadržaje koji su me opterećivali bila mi je bliska i zato sam odabrala baš ho’oponopono. Rekla sam sebi “Da, postoji lak način i ja ću ga naći.” Kada sam to čvrsto rešila, kada sam donela tu odluku, Univerzum mi je poslao ho’oponopono.”

Pomenuli ste da ste bili nesrećni, volela bih da čujem nešto više o tome. Šta je bio vaš problem, šta je ono što je u vama izazivalo nemir?

“Ne bih znala da vam kažem u čemu je bio moj problem. Nisam se bavila analiziranjem, mislim da sam samo bila rođena besna. Kao mala sam stalno bila ljuta, nezadovoljna, uvek sam imala osećaj da mi nešto nedostaje, da mi treba više svega da bih bila srećna. Kasnije sam shvatila da sam sve vreme zapravo bila ljuta na Boga. Osećala sam se kao da me je Bog napustio, da sam ovde sama. Na jednom seminaru koji sam pohađala sam radila danas veoma poznatu tehniku preporađanja. Kroz taj proces sam došla do spoznaje da nisam ni želela da se rodim i da živim.”

Koliko dugo je trajao taj osećaj da ne želite da živite?

“Sve do trenutka dok nisam odlučila da se promenim na lak način. Tada sam mislila da sreća leži u materijalnim stvarima. Bili smo situirani, imala sam dve univerzitetske diplome, radila sam kao računovođa, imala sam dva predivna sina i supruga, ali sve to mi nije bilo dovoljno. Ako sam imala lepu kuću, vrlo brzo bih postala nezadovoljna i želela bih drugu, svetliju i veću. Stalno sam želela još, još, još… Novac, auto, kuću… Imala sam sve što može da se zamisli i u materijalnom i u statusnom smislu, ali sam ipak iznutra osećala prazninu, nezadovoljstvo i bes. Nisam verovala ni u šta što nisam mogla da vidim ili dodirnem. Bog za mene nije postojao.”

Kako ste počeli da verujete? Šta se u vama desilo pa je došlo do tog velikog zokreta da postanete duboki vernik i neko ko svojom verom inspiriše i druge da pronađu Boga u sebi?

“Velika promena u mom životu je nastupila onog trenutka kad sam pogledala unutar sebe, kad sam postala spremna da preuzmem odgovornost za to kako se osećam i kad sam odlučila da se menjam. Shvatila sam da mi je promena potrebna nakon što sam se prepoznala u ponašanju svog sina. Bio je besan i obraćao mi se ljutitim tonom. On je bio moje ogledalo, isto tako sam se ja ponašala prema njemu u to doba. Probudila sam se tek 1995. godine, kada je moj stariji sin imao 12 godina. Do tad sam bila zatvorena, vrlo ograničenih shvatanja, nisam razumela da je život mnogo više od onoga što vidimo i osećamo svojim čulima.”

Neopisivo lak život 2

Buđenje počinje prihvatanjem odgovornosti

Prvi korak koji je Mabel napravila nakon što ju je konflikt sa sinom probudio, jeste da ode na časove joge. Jednom prilikom zadatak je bio da se vizualizira da je neka jaka želja ostvarena.

S obzirom na to da je Mabel imala problematičan odnos sa starijim sinom, zbog čega je jako patila, zamislila je kako se njih dvoje divno slažu, otvoreno razgovaraju i imaju skladan i blizak odnos. Istog dana, dok ga je vozila iz škole, on ju je zamolio da zajedno provedu popodne, što se pre toga nikada nije desilo.

Zapanjena i oduševljena Mabel je ostala sa sinom i tada su po prvi put otvoreno razgovarali, ne samo o njihovom odnosu već i mnogim drugim ozbiljnim pitanjima koja su njega zanimala. Njena vizualizacija se ostvarila u roku od nekoliko sati, i zapitala se da li je moguće da smo mi ljudi toliko moćni da u tako kratkom roku, uz pomoć vizualizacije praćene čvrstom verom, možemo da rešimo dugogodišnji problem.

Nakon tog iskustva, rešila je da se oslobodi dugo nataloženog gneva i otišla je na seminar za oslobađanje od ljutnje. Usledilo je njeno upoznavanje sa psihologijom, ali i metafizikom čije principe je konačno bila spremna da prihvati. Ubrzo nakon toga “naletela” je na ho’oponopono tehniku i u trenutku je shvatila da je to ono što je tražila.

S obzirom na to da je kao računovođa imala puno svojih zaposlenih i da je veliki deo njenog posla podrazumevao i organizaciju, ponudila je svom ho’oponopono učitelju dr Hju Lenu da mu organizuje radionice i predavanja kako bi ova tehnika postala dostupna i poznata što većem broju ljudi. Tako je organizovala predavanja u Kaliforniji i u Argentini, a svog učitelja je pratila na svim destinacijama u kojima je gostovao. Kroz ta predavanja je učila i uživala je da bude u blizini tog mudrog čoveka. I dalje joj nije padalo na pamet da postane predavač, već je na sve te radionice išla isključivo radi svog ličnog razvoja.

Sasvim spontano je pomalo počela da mu asistira u predavanjima, i tako je, iako to nije planirala, to postao njen novi poziv, ili bolje reći životna misija. Tek kada je Ihaleakala (havajsko ime dr Lena) odlučio da se povuče, Mabel je počela da radi samostalno i vremenom je kreirala sopstvena, praktičnija i zabavnija ho’oponopono predavanja. Cilj joj je bio da na sebi svojstven način motiviše ljude da prihvate nov stil razmišljanja i da se otvore za fantastične promene, koje je zahvaljujući ovoj jednostavnoj tehnici i sama napravila. Svoj entuzijazam je sa lakoćom prenosila na polaznike i našla je najbolji način da ezoterične teme približi i onim polaznicima koji su više intelektualni tipovi.

Od Don Miguel Luiza, tvorca “4 sporazuma sa samim sobom” naučila je jednu od najvažnijih lekcija. Na jednom njegovom predavanju na kome je prisustvovala, on je rekao “Kada počnete da verujete sebi, u vama počinje da raste nešto što je rečima neobjašnjivo.” Za Mabel je to bila Božja energija koju je pronašla u sebi.

Bez ikakve zadrške i sumnje prepustila se veri i u dobro. Pustila je da joj se dobre stvari dešavaju, da dolaze k njoj, umesto da ih ona sama traži. U njoj je cvetao izvor ljubavi koji je privlačio baš ono što je njenoj duši bilo najpotrebnije. “Ne učim druge da počnu da veruju u Boga. Učim ih da počnu da veruju u sebe, jer se tada ceo naš život menja na čudesan način.”

Da li je moguće da je to toliko lako?

“Jeste, to je baš tako lako! Sada shvatam da je do svakog zaokreta u mom životu došlo nakon što sam u sebi donela neku odluku. I to ne bilo kakvu odluku, već odluku koja je u potpunom saglasju sa mojom izvornom prirodom, sa mojim stvarnim potrebama. Moramo da se povežemo sa dubljim delovima sebe, jer zaista u sebi imamo sve što nam je potrebno. Sreća je dostupna svima, a ne samo pojedinima. Slušajte, ja nemam diplomu iz ovoga. Sve moje diplome su iz oblasti ekonomije, ali ja ovo radim iz srca i zato mi dobro ide. Iako nikada nisam pohađala kurs pisanja umem da pišem knjige za koje su mi mnogi rekli da su im promenile život. Zato umem da držim motivacione govore, iako nisam išla na obuku za javni nastup. Držala sam se principa “Feel the fear and do it anyway”, otvorila sam se i sa samom sobom izgradila odnos pun poverenja. Za ostalo se pobrinuo Univerzum.”

Kako za vas funkcioniše ho’oponopono?

“U ho’oponoponu mi ne radimo vizualizacije, već dajemo dozvolu Bogu da nam da ono što je za nas najbolje i najsavršenije. Bog uvek za nas ima najbolje rešenje, koje često ne možemo ni da zamislimo. Mi ograničavamo sami sebe, živimo po tuđim uverenjima, i često kada postavljamo ciljeve ne verujemo da su oni ostvarivi. Ali ako pustimo Božju ruku da nas vodi, onda stižemo na ono mesto koje je za nas savršeno.”

Neopisivo lak život 3

Tehnike koje nude laka i brza rešenja

Mabel ima sinove od 32 i 27 godina, sa kojima sada ima odnos pun uzajamnog poverenja i podrške, a Mabel ga opisuje kao nešto što je “out of this world”. Ali nije uvek bilo tako. Nakon razvoda, deca su ostala sa tatom, iako su tada imali samo 8 i 11 godina. To je bila odluka njihovog oca, koju je Mabel prihvatila, i mada joj je tada bilo jako teško, sada smatra da je to bila Božja volja.

“Kada smo se dogovorili da deca ostanu kod mog bivšeg supruga, osećala sam se jako loše. Ali nisam dozvolila negativnim emocijama da me slome, već sam odmah počela da govorim “hvala, hvala, hvala”. I zaista, tako što je uzeo decu, moj bivši muž mi je pomogao. Otvorila mi se mogućnost da se bavim svojom misijom, za koju ne bih imala vremena i snage da sam ostala kod kuće. Verovala sam i da to nije najbolje rešenje samo za mene, već i za moju decu. Znala sam da će se Bog postarati da moja deca budu srećna i da izrastu u divne ljude. Tako je i bilo, a ja nemam nikakve zasluge u tome. Dopustila sam da ih Bog inspiriše i vodi, i sve je ispalo najbolje moguće.”

Moram da priznam da mi se tehnike koje nude laka i brza rešenja nikada nisu dopadale, ali upoznavši Mabel, moj stav se u velikoj meri promenio. Preda mnom je bila osoba koja je spokojna, zadovoljna, izbalansirana, koja vibrira blagošću i dobrotom. Iz nje se širi božanska energija, ne zato što o njoj toliko priča, već zato što joj je dopustila da se kroz nju manifestuje. Čini mi se da ne dozvoljava da se nad njom ni na trenutak nadvije oblačak sumnje u sebe ili u dobar ishod predstojećih događaja.

Tokom razgovora je izgovorila i dobro poznate afirmativne rečenice “Let it go, and let in God”, “Go with the flow”, “Feel the fear and do it anyway”, ali za razliku od nekih drugih učitelja koje sam čula da govore isto, kod Mabel sam osetila da to zaista funkcioniše i da to jesu principi u koje toliko veruje, da ne postoji šansa da za nju ne rade. Mabel je navela i druge da sagledaju veličanstvenost svog bića, kao i veličanstvenost samog života.

Manja Perić Mitić
Lovesensa.rs

Drevna havajska umetnost rešavanja problema: Ho’oponopono, hvala i volim te

preuzmiOvo je tehnika gde ne treba da se mučimo analizama, traumama, traženjima uzroka. Jednostavno ponavljamo hvala, hvala, hvala…

Iza Karmen Jerković, moje sagovornice, na obod klupe na kojoj smo sedele sleteo je golub i osluškivao naš razgovor lagano šetajući. To nije ništa čudno, ako ne uzmete u obzir da sam samo sat-dva ranije, prilazeći redakciji, razmišljala kako bi bilo lepo da fotografišemo Karmen na trgu, okruženu golubovima koji lete i lepršaju krilima.

Ta slika slobode, uspona od gradskog betona, mnoštvo ptica koje deluju haotično a ipak svaka leti savršenim ritmom podsetila me je na naše misli, kako nas nekada okružuju, nekada vežu za tlo, a samo od nas zavisi da li ćemo im dati znak da se vinu u visine i da se osetimo lagano. Da sa njima letimo…

Nismo tog jutra našle trg iz mojih misli, ali smo pronašle mnogo tema za razgovor i jednoglasno smo se složile da su iskrenost i ljubav danas jedini pravi načini za isceljenje. Međutim, nekada je veoma teško osetiti takvu vrstu radosti u svom biću tako jako da ona počne da vibrira i proširi se na drugog, trećeg, ili na čitav krug bliskih ljudi.

“Ja sam uvek bila racionalna osoba”, počinje svoju priču Karmen, nežno plavih očiju i tihim glasom, a da ipak uspeva da nadjača buku automobila. Ovako mami slušaoca da se udubi, da zaista primi ono što Karmen želi da kaže. “Međutim, u jednom trenutku života sve se srušilo. Do ruku mi je došla knjiga Joa Vitalea “Nulte granice” i od tada počinje moj preobražaj uz Ho’oponopono tehniku.”

Od onih “vidljivih” stvari koje su se praktikovanjem drevne havajske tehnike dogodile, Karmen se preudala i nakon braka u kome je izgubila svoju ličnost pronašla je supruga kakvog bi poželela svakome, nestala je nesanica koja ju je pratila od detinjstva, sam od sebe je nestao medicinski neizlečiv herpes u oku, rešile su se i finansije – “stvorio” se odličan stan, i okružuju je neverovatne ličnosti – a sve dolazi bez napora. Ali Karmen je dobila i nešto mnogo više… Mir i poverenje u životni proces.

Sreća stanuje u čistoj ljubavi oslobođenoj ega…

“Tada, kad je na prvi pogled nestaja­l­o sve što je činilo moj život, došao je Ho’oponopono”, kaže Karmen. “Uhvatila sam se za njega kao za slamku i od samog početka počela s praktikovanjem tačno onako kako i koliko treba. Ni mir ni poverenje nisu došli preko noći. Bila sam jako “realistična” osoba, logična i trebalo mi je vremena da uvidim da se u kratkom vremenu dogodio suviše veliki broj slučajnosti da bi to mogle biti samo slučajnosti.

Upravo taj mir za koji me pitate je bio najfascinantniji od svega. Nikad, baš nikad u čitavom svom životu nisam osetila toliko duboki, istinski mir kao taj koji je došao s Ho’oponoponom. Prirodno, kako su počele da se rešavaju stvari u mom životu, a neke na zaista najneverovatnije načine, došlo je i poverenje. Počela sam da otpuštam, da otkrivam lepotu prepuštanja, da imam poverenje u vođstvo.

Iskreno, tek tada sam saznala što znači uživati u životu. Počela sam zaista da živim, sve ono pre je bila tek imitacija života. Tobajas Lars je veoma lepo rekao: “Potraga za Bogom ne može da čeka. Sve ostalo može.” Paradoks je da kad to shvatimo, ništa više ne čeka, sve dolazi, sve ono najbolje za nas, ono što se sami ne bismo setili da poželimo.” Ho’oponopono još zovu najlakšim načinom, i postoje tri jednostavna koraka za praktikovanje, kako savetuje Karmen Jerković.

1. Prvi je preuzimanje 100 odsto odgovornosti za sve što nam se događa u životu.

Može izgledati zastrašujuća pomisao da ste odgovorni za sve, ali odgovornost nije krivica. Jednostavno – sve što je u našoj realnosti je tu jer već postoji u nama. Sve su zapravo sećanja, podaci koji se ponavljaju, i dolaze ponovo i ponovo, kako bi nam dali priliku da ih očistimo, obrišemo. Odgovornost je oslobađajuća, jer nam daje mogućnost da menjamo sve što nas muči, što nije dobro.

2. Drugi korak je stalno čišćenje.

Čišćenje u Ho’oponoponu znači ponavljanje nekih od alata kojih ima jako mnogo a najčešće se spominju “Hvala” i “Volim te”. Potrebno je stalno, iz trenutka u trenutak, ponavljati “Hvala” i/ili “Volim te”. U početku je to, naravno, nemoguće jer um sabotira našu novu aktivnost, ali treba biti strpljiv – nakon nekog vremena to postane automatizam.

3. Treće, ne manje važno, jeste nemati očekivanja.

Da bismo istraja­li u čišćenju, naravno da je potrebno imati bar malo poverenja, ali ne i očekivanja. Očekivanja znače da očekujemo da će se problemi rešiti na tačno zamišljen način, za koji mi mislimo da je najbolji, i u nekom određenom periodu. “Bog nije sluga i mi mu ne dajemo naredbe, smernice niti rokove. Jednostavno, radimo svoj deo, čistimo, a Bog, koji zna što je najbolje za nas, upravo nam to i daje”, kaže Karmen.

Živimo život ispunjen očekivanjima i željom za kontrolom. A onda u jednom trenutku shvatimo da nam je neophodna promena kako bismo ga sačuvali i odbranili. Kada ste Vi čuli poziv za buđenje?

Verovatno sam čula bezbroj poziva tokom života, ali nisam obraćala pažnju. Bezbroj znakova, ali sam ih ignorisala. Bila sam uverena da znam, da sam ja ta koja drži konce u rukama, donosi ispravne odluke, nalazi rešenja. To je trajalo godinama, ali onda se odjednom srušilo doslovno sve. Nikakva razmišljanja, logika, razum, znanja više nisu bila od pomoći. Na težak način sam shvatila da nemam baš nikakvu kontrolu, imala sam samo iluziju kontrole. To na prvi pogled može izgledati zastrašujuće, ali je zapravo oslobađajuće.

Dobra vest je da ne treba da bude tako teško i bolno, ne treba da bude praćeno raznim gubicima. To dolazi nakon godina i godina negiranja sebe, zapostavljanja sebe i svoje duhovnosti, pogrešnih prioriteta, navika i uverenja. Ako dopustimo sebi da se posvetimo sebi, da otkrijemo ko smo, tada poziv na buđenje može biti najlepša muzika. Svi koji čitaju vaš časopis čuli su taj poziv, ne drže ga u rukama slučajno. Pitanje je samo hoće li ga poslušati. Kao i uvek, izbor je isključivo na nama.

Koje najveće promene je Vama donela Ho’oponopono tehnika i zašto biste je izdvojili od ostalih?

Upravo ovo o čemu smo govorile – mir i poverenje. Opet moram da naglasim, kad govorim o miru, onda to nije mir kakav sam ikada pre imala u životu. Ovaj mir je sasvim drugačiji i čućete da većina praktikanata Ho’oponopona govori upravo o tome. Poverenje znači da više nema strahova. Budućnost nije nešto neizvesno, sa bezbroj prepreka, zamki, problema. Sve više živimo u sadašnjem trenutku. Znamo da će sve biti dobro, opušteni smo, radujemo se svakom danu, kažemo “Hvala” svemu što dolazi i svemu što odlazi. Znamo da se događa ono najbolje za nas.

Mi ne znamo šta je to, ali postoji deo nas koji zna najbolje, i mi napokon, po prvi put životu, sarađujemo sa tim delom. Najbolje partnerstvo na svetu! Danas ima mnogo tehnika. Hvala tehnologiji, informacije idu veoma brzo, u sve delove sveta. Nekad je teško izabrati šta je za vas jer se toliko toga nudi. Ja sam odabrala Ho’oponopono (ili je on odabrao mene?), jer je to najlakši način. Radite isključivo na sebi i u sebi, a gledate kako se menja svet oko vas. Na vaše oči rešavaju se svi problemi – zdravlje, finansije, odnosi, nema razlike, Ho’oponopono deluje na sve. A vi samo čistite (čišćenje = praktikovanje Ho’oponopono).

Kako biste najlakše objasnili šta podrazumeva “najlakši način”?

Ne postoji ništa lakše od saradnje s Bogom. Sa svakim “Hvala”, kao da smo pritisnuli taster za brisanje – očistili su se neki programi. Vreme ne postoji i sa svakim našim “Hvala”, mi ne čistimo samo ono što nas muči ovog trenutka, nego čistimo i prošlost, svoje prošle živote i pretke, kao i budućnost, svoj život, i potomke. Ne znamo šta se čisti, niti je potrebno da znamo. Srećom, ovo je tehnika gde ne treba da se mučimo analizama, traumama, traženjima uzroka. Jednostavno ponavljamo hvala, hvala, hvala… Imamo običaj da kažemo: “Let go and let God”. Otpusti i pusti Boga. Kad kažem Bog, onda mislim na Ljubav, Više sopstvo, Nadsvest, Univerzum, Izvor, Stvoritelja…

Kako sada gledate na život i životne izazove?

Još uvek se zapetljavam u programe. Još uvek um pokušava da uhvati kontrolu. Još uvek se i naljutim, rastužim, prosuđujem i osuđujem. Naravno, u mnogo, mnogo manjoj meri nego ranije, ali imam još posla sama sa sobom. Polako počinjem da osećam ono što znam u teoriji – tako sve više doživljavam probleme kao prilike za čišćenje – oni jednostavno dolaze da bi nam dali još jednu priliku da ih očistimo. Ako to ne učinimo, vratiće se ponovo, nama ili našim potomcima. Problemi ne dolaze da bi nam zagorčavali život, nego da nam daju priliku da ih otpustimo, jednom zauvek. Nije li to savršeno? Lepa stvar je što brinem sve manje, sve sam svesnija te Ljubavi koja me vodi i usmerava.

Od tehnike Ho’oponopono ljudi očekuju samo najlepše, ali se često dešava da se dogode velike promene u lošijem smeru kada počnu da se primenjuju tehnike. Kako to objašnjavate?

Kad počnemo s čišćenjem, često se pojave i oni programi koji nisu bili “aktue­lni”, ali su bili tu, negde potisnuti. Tada često dolazi do zbunjenosti zašto se to događa. Potrebno je znati da ono što nam dolazi, dolazi u mnogo blažem obliku nego što bi bilo da ne čistimo. Tu je poverenje važno. Kada stvari naizgled idu na gore, treba izdržati, i čistiti još jače. Bićete nagrađeni za poverenje.

Život nam često nudi ono što nam je potrebno, a ne ono što želimo. Međutim, veliki je izazov odreći se želja, odvojiti se od ega i verovati da će sve biti dobro, ma koliko loše izgledalo. Kako nam u tome može pomoći Ho’oponopono tehnika?

Čišćenjem se brišu i programi strah­a. Postajemo sve svesniji sebe i svojih stvarnih potreba. Ne potreba ega, nego potreba duše…

Kad duša peva, ego ćuti

…Čiste se stara uverenja, obrasci, čisti se sve nepotrebno što smo pokupili usput, ili dobili u nasleđe, ili smo to uzeli zdravo za gotovo, misleći da smo to mi.

Ako pitate ljude koji su na duhovnom putu zašto smo ovde, skoro svi će reći stvari poput: zbog ljubavi, učenja, sticanja iskustva, povratka Bogu, i slično.

Ali ako ih pitate šta žele, odjednom je tu gomila stvari – stan, novac, automobil, jahta, savršen partner, status…

Primećujete li? Ono što nam treba tražimo izvan nas. Kada čistimo, naša duša peva. A kad duša peva, ego ćuti.

Sve što nam kasnije dolazi, dolazi od Boga. I tada u naš život počnu da dolaze fantastične stvari, osobe, situacije, mi smo i zahvalni i ponizni.

Kako su na Vas uticali susreti sa Mabel Kac, jer Vi već neko vreme organizujete seminare sa njom u regionu?

Mabel me stalno oduševljava. Izrazito je skromna, nezahtevna, duhovita, brižna. Zahvalna sam joj što dolazi kod nas, što se odlučila na takav život, koji nije lagan. Stalno je na putu, s kontinenta na kontinent, a nikad se nije požalila, čak niti usput rekla da je umorna. Ona je od onih žena koje prosto sijaju. Prelepa iznutra i spolja.

Kako polaznici na seminarima reaguju na tehniku? Koja su im najčešća pitanja?

Seminar je potpuno spiritualno iskustvo. Na seminar idemo da bismo dobili informacije, objašnjenja, ali to je manje važno. Najvažnije je čišćenje koje se odvija, a za koje bi nam inače bile potrebne godine ili čak životi. Velike koristi imamo od čišćenja učitelja. Čiste se preci. Niko na seminar ne dođe slučajno i uvek su reakcije izuzetne. Meni je najdraže kad već u ponedeljak počinu da stižu mejlovi ili zvone telefoni i polaznici oduševljeno pričaju šta im se razrešilo dok su bili na seminaru ili kad su došli kući.

Kako se stari programi čiste pomoću ove tehnike?

Mi to ne znamo. Čišćenje je kao sporazum između nas i Boga – mi čistimo, a Bog briše. Šta, kako, kada, koliko – ne znamo. Nikad ne možemo znati, mi ne znamo širu sliku. Kada počinje proces čišćenja, to deluje na svakog – najpre na nas, a onda i na sve ostale. To je veoma veliki posao i niko to ne može osim Boga. Važno je da mi otpuštamo, jer se na taj način otvaramo za sve ono što nam dolazi, a što je upravo ono što nama treba.

Gde to većina ljudi najčešće odustane kada počne da primenjuje tehniku? Da li ste imali iskustvo da odustaju?

Da, naravno. Najčešće je stvar u očekivanjima. Počne sa čišćenjem i očekuje da bi odmah, najkasnije do sutra, sve u životu trebalo da se razreši baš na onaj način kako su zamislili. Pri tom često ljudi nisu spremni da preuzmu odgovornost, a ni da stalno čiste. Ne može se nekoliko minuta dnevno ponavljati “Hvala”, i onda prigovarati da tehnika ne funkcioniše. To je još jedno izbegavanje odgovornosti.

Jedna od tajni ove tehnike je prihvatiti odgovornost a ne krivicu. Koja je razlika između ta dva?

U Ho’oponoponu, neophodno je preuzeti odgovornost. Odgovornost, a ne krivicu. Krivica od nas pravi žrtve. “Vreme žrtvovanja je prošlo,” kaže Mabel. Krivica nas čini nemoćnim, odgovornost moćnim. Krivica čini da odustajemo, odgovornost da otpuštamo. Krivica nas paralizuje, odgovornost aktivira. Krivica nas čini ogorčenim, gnevnim, rezigniranim, a odgovornost radosnim, nežnim, smirenim. Kad ne bismo bili odgovorni, ne bismo ni mogli da se menjamo. Upravo nam odgovornost daje moć da menjamo svoj život i ono što nam u životu nije lako, lepo i u skladu s nama samima.

Da li je za Vas život sada izazov, ushićenje ili san koji živite?

Za mene je život dar. Zahvalna sam na nje­m­u i blagoslovima kojima obiluje. Jedan od njih je i susret i poznanstvo s Vama i prilika da čitaocima Sensa magazina predstavim Ho’oponopono, drevnu havajsku umetnost rešavanja problema. Vama i Vašim čitaocima želim mir iznad svakog poimanja.

Kako zahvalnost može promeniti vaš život…

“Znaš li šta znači golub?”, pitala nas je prijateljica koja je sa nama tog prepodneva delila iskustva praktikovanja ove tehnike. “Golub je simbol anđela.” U tom trenutku je poleteo i odleteo. “Hvala ti, volim te”, pomislila sam…

“Na seminarima se dobije još alata, ali “Hvala” i “Volim te” su sasvim dovoljni. Postoje alati koji čiste stalno, sami za sebe. Najpoznatiji su “Plava solarna voda” – voda koju smo držali petnaestak minuta na suncu, u plavoj staklenoj boci. Izuzetnog je ukusa, možemo je koristiti i za piće, kuvanje, pranje, zalivanje cveća, ljubimce. Još jedan fantastičan alat je čaša s vodom, koja čisti 24 sata na dan.

Naravno, uvek su nužna tri koraka tehnike Ho’oponopono”, savetuje Karmen Jerković, koja već godinama po regionu pruža logističku podršku Mabel Kac i učestvuje u organizaciji njenih seminara.

Sledeći seminari sa Mabel Kac će se održati 19.-20. novembra 2016. godine u Zagrebu, a 26.-27. novembra u Beogradu, sve informacije možete dobiti putem mejla centar.izvrsnosti@gmail.com.

– Jasmina stojanović

http://www.lovesensa.rs/clanci/holisticke-terapije/drevna-havajska-umetnost-resavanja-problema-ho-oponopono-hvala-i-volim-te

Besplatan lijek za zdravlje i mladost

images

Postoji jednostavan, jeftin i svima dostupan lijek za pomlađivanje.

I svi ga uvijek nosite sa sobom.

Riječ je o zahvalnosti, dubokoj i iskrenoj emociji koja pomaže vašem mozgu, srcu i cijelom organizmu.

Istraživanje koje su proveli znanstveniciInstituta HeartMath (IHM), jednog od vodećih instituta koje proučava psihologiju emocija, dokazalo je da istinski osjećaj zahvalnosti na organizam djeluje kao nepresušni lijek.

Dar koji se umnaža

Svaki put kada ste zahvalni, kada iskreno pohvalite tuđa dostignuća i kada općenito pozitivno razmišljate, ritam vašeg srca i mozga se sinkronizira, stvarajući stanje koje znanstvenici nazivajukoherencijom.

Koherencija se zapravo može izmjeriti pomoću sofisticirane opreme koja pokazuje točnu interakciju između srca, mozga i živčanog sustava.

Istraživanje je pokazalo da zahvalnost povećava proizvodnju hormona DHEA, koji se još naziva i “hormonom mladosti” jer sprječava starenje.

Zahvaljujući zahvalnosti jasnije razmišljate. Mozak kvalitetnije obrađuje informacije i povećava svoje kapacitete.

Rad srca se normalizira, razina stresa se smanjuje, a pozitivno razmišljanje briše tragove stresa, ljutnje i frustracije.

Zahvalnost je dar koji se umnaža – ako je često osjećate, ona će privući i druge pozitivne emocije, pokazalo je istraživanje University of Miami and University od California.

Tako ćete poboljšati i svoj imunitet – kada osjećate zahvalnost, u tijelu se povećava razina antitijela koji su glavni zaštitnici tijela od virusa, loših bakterija i drugih patogena.

Stoga budite zahvalni svakog dana, svatko može pronaći bar jedan razlog zbog kojeg može biti zahvalan.

Uzvratit će vam ne samo drugi već i vaš organizam, na najbolji mogući način.

images (1)

Preuzeto s: alternativa za vas

“Ćaskanje” s Mabel Katz

sHO’OPONOPONO S MABEL KATZ- BUDIMPEŠTA, MAĐARSKA

Tekst intervjua VNTV u emisiji „Ćaskanje“,  gošća je Mabel Katz.

V: – Dobro nam došla.

M: – Hvala, raduje me što sam ovdje.

V:  Na tradiononalnim tv programima kad ljudi ĉuju rijeĉ Ho’oponopono, pomisle da će na programu biti nešto zabavno, ali na VNTV-u kad ĉuju tu rijeĉ, odmah obrate pažnju jer znaju da će biti nešto ĉudesno, nešto o ĉemu su već ĉuli, a žele i saznati više o tome.
Ali, za one koji nikad nisu ĉuli za HO, da li biste mogli u nekoliko reĉenica opisati ideju Ho’oponopona?

M: HO je drevno havajsko umijeće rješavanja problema. Govori kako nema nikog vani da nam nešto ĉini, nego da smo sami 100% odgovorni za sve što nam se događa te, ako nam bilo što ne odgovara u životu, to možemo promijeniti. Jedino što je „ĉudno“ u HO je njegovo ime. Zato što je to vrlo jednostavna tehnika, vrijedi i pomaže svakom, i magiĉna je.

V: Budući da znamo da nema sluĉajnosti u životu, zanima nas kako ste vi došli do HO, u kojoj životnoj fazi i segmentu ste ga poĉeli primjenjivati. Zašto ste ga, prema vašem mišljenju poĉeli primjenjivati baš u to određeno vrijeme.

M: Vrlo interesantno pitanje, do sad mi ga nitko nije postavio (u kojoj fazi mog života). U „krizi srednjih godina“ kako to netko naziva – a ja kažem: ako je to kriza, onda ja u njoj uživam! Zapoĉela sam svoja istraživanja jer sam bila vrlo ljuta i nesretna osoba. Moj stariji sin mi se jednog dana poĉeo obraćati istim tonom i ljutnjom kako sam ja to ĉinila njemu, što me je trgnulo i tada sam shvatila da trebam nešto uĉiniti. Zato sam
zapoĉela istraživanja, ĉinila sam mnoge stvari kao i svi ostali, ali znala sam da u svemu tome ima dosta drame jer su ljudi obiĉno u svojim priĉama krivili nekog drugog (svoje oĉeve, majke…), a ja sam pomislila kako mora postojati puno lakši i brži naĉin. Tako sam se našla u HO.

V: Budući da sve ovo što ste do sada rekli može opisivati bilo ĉiji život u našem okruženju jer, kao što znamo, mi vidimo samo svoj odraz u svemu što je oko nas, kad vidimo nešto što nam se ĉini loše u nekom drugom, to je uvijek poziv za buđenje nama samima. A kad ste spomenuli dijete, pomislio sam i na Unutrašnje dijete o kojem HO govori pa vas molim da i o tome nešto kažete.

M: Unutarnje dijete je naša podsvijest gdje se sve događa. Nije problem u fiziĉkom kao što mislimo, ako zaista želimo nešto iscijeliti ili riješiti to moramo uĉiniti na bazi podsvijesti. I to Dijete u nama koje pazi na naše tijelo (jer mi dišemo bez da o tome mislimo), treba pažnju. Moramo raditi i s njim i nauĉiti ga da ĉistiti za nas.

V: U HO ponavaljanjem jednostavnih reĉenica (mantri) možemo doći u kontakt s Unutarnjim djetetom. Možete li nam to malo pojasniti?

M: Malo ću još objasniti HO. Imate dvije mogućnosti u životu: možete raspravljati o svojim problemima i opirati im se, željeti biti u pravu ili ih možete otpustiti. Kad otpustite, problem više ne funkcionira. Ništa više ne može! U HO imamo vrlo jednostavnu tehniku. Ĉuveni „Hvala ti i Volim te“. Dakle kad nam se nešto pojavi kad kažem Hvala ti i Volim te, ja to otpuštam.Tako se problem rješava, ako to ne ĉinim, problemi se množe. Što više ĉistim, više i otpuštam. Unutarnje dijete to može ĉiniti umjesto mene kad i zaboravim, jer nas ono promatra kao i naša djeca. Kad ono vidi da smo odluĉni i voljni otpustiti, ono će nam pomoći i ĉistiti umjesto nas. Kad otpuštamo, dajemo dozvolu onom dijelu Sebe koji zna o ĉemu se radi i ima rješenja da ih i riješi. Inaĉe će naša uvjerenja, prosudbe i razmišljanja nastaviti pokušavati naći rješenje.

V: Vidimo da stare žene idu u crkvu, mole Boga, govore da ga vole, a ĉesto kad izađu iz te iste crkve, i vide da im je netko, recimo uzeo bicikl, poĉnu proklinjati ružnim kletvama i odjednom zaboravljaju na svete rijeĉi. Da li HO reĉenice mogu biti uĉinkovite i ako niste skoncentrirani dok ih izgovarate. Može li ih izgovarati bilo tko, a da one i dalje djeluju pa ĉak i ako ih izgovaraju kriminalci?

M.: I ja ĉesto ne mogu pomoći sama sebi pa reagiram kao drugi. Ĉinim sama najbolje što mogu. S HO nećemo tražiti nešto određeno kao kad odemo u crkvu gdje molimo za ovo ili ono. U HO s Hvala ti i Volim te dajemo probleme Bogu koji jedini može sve riješiti, zna sve odgovore i što je dobro za nas. Možda zato, dok govorim Hvala ti i Volim te i kad vam netko uzme bicikl, znaĉi da je to za nešto bilo savršeno. Možda ćete dobiti dva bicikla ili ĉak auto! Zato što sam otpustila, a nisam se opirala. Želim razjasniti što radimo kad u HO kažemo „Hvala ti i Volim te“:

Kad kažem Hvala ti i Volim te preuzimam 100% odgovornost. Kažem Žao mi je i molim te oprosti mi za sve što se događa u meni, (koji se to program vrti u meni) radi ĉega doživljavam problem (netko mi je uzeo bicikl). Dakle neki je progam u meni radi ĉega sam doživjela da mi uzmu bicikl. Ništa se ne događa sluĉajno. Svemir je savršen! Ako pod pritiskom mogu promatrati bez angažiranosti, bit ću u mogućnosti i shvatiti da je to u stvari bio blagoslov, a ne nesreća. HO kaže da smo ovdje da bismo ispravljali, popravljali, to je naša svrha radi koje smo ovdje. Možda sam ostala bez bicikla u svrhu odrađivanja nekog svog duga, nekog starog koji sam zaboravila, možda da bih dobila priliku zatvoriti neka vrata kako bi ih netko drugi imao priliku otvoriti (kao novi auto) – ja to ne znam.

V:- Mislim da je ovo što ste rekli velika lekcija za naš duhovni ego iz koje trebamo uĉiti, pogotovo glede Boga. Obiĉno mislimo da je Bog spremniji ispunjavati želje i molitve dobrih ljudi koji mole, nego kriminalcima, ali, kao što ste rekli, trebamo se podsjetiti da smo Bogu svi mi jednaki. To me potaklo na još jedno pitanje vezano uz Boga u HO.

M: Prvo, Bog nikog ne diskriminira. Voli nas onakve kakvi smo i što god da radimo, daje nam slobodu izbora, daje mogućnosti savršene za nas. No daje nam mogućnost slobodnog izbora. I kaže: možeš ĉiniti kako hoćeš ili možeš doći k meni i ja ću ti pomoći. A mi i dalje mislimo da sami možemo i znamo sve. Intelekt to ne može, Bog može. Zato je HO naĉin davanja dozvole Bogu da riješi naše (financijske, zdravstvene) probleme.
Bog je dio nas, zna nas bolje od bilo koga i može riješiti sve naše probleme, samo ako mu damo dozvolu. Zato je HO naĉin prepuštanja da Bog riješi naše probleme. Ja prije nisam vjerovala u Boga. Govorila sam ljudima: HO djeluje iako niste vjernik. Sad znam da, kad poĉenete prakticirati, poĉinjete i vjerovati. I sama sam postala takva. Što sam više radila HO, sve više sam i vjerovala u Boga. Našla sam ga u sebi. Znala sam da postoji dio mene koji sve zna i zato sam mu davala dozvolu. Kad ne razmišljam dajem dozvolu (prepuštam) i kad ne reagiram emocijama dajem dozvolu (prepuštam).

V: Za naše gledatelje: razgovaramo s M. Katz o HO i vjerujem da, ako ste shvatili da možete riješti svoje probleme tako da ih predate Bogu i zamolite za pomoć, već time ste puno postigli.

Ĉini se da, što svijet više napreduje iz dana u dan, sve je više ljudi koji odustaju od vjere, gube nadu, skloni su samoubojstvima. Što vi mislite što bi ljudi trebali uĉiniti da bi se to promijenilo? Što mislite da je uzrok da se ljudi sve više udaljavaju od prirode i Boga, a istovremeno sve više se
slijepo vežu uz materijalno?

M: Mi ne znamo tko smo. Izgubljeni smo i tražimo na krivim mjestima. Ja sam također bila takva. Mislila sam da će me materijalne stvari uĉiniti sretnom. No nije tako. I kad sam imala sve, opet sam bila nesretna. Shvatila sam da u tome ne leži sreća. Tajna koju sam otkrila je da svi imamo moć mijenjati svoj život i da ne ovisimo ni o kome ili iĉemu izvan nas samih. Nitko i ništa ne usrećuje izvana, sreću moramo potražiti u sebi.

Prestanimo se žaliti, optuživati druge, poĉnimo raditi na sebi, prihvatimo se takvi kakvi jesmo. Mi smo savršeni baš takavi kakvi jesmo. Uživajmo u onom što imamo, ne mislimo na ono što nam nedostaje. Svi su odgovori u duhovnosti. Bio to HO ili bilo što drugo. Prestanite tražiti na drugim mjestima. Sve je u nama i poĉnite vjerovati u sebe. Kad sam sa svojim uĉiteljem bila u Japanu, netko me pitao zašto svoje poslovne seminare nisam nazivala „duhovnim“ ili „ho’oponopono“. Odgovorila sam da me u Americi nitko ne bi angažirao kad bi poslovne seminare nazivala „duhovnim“. Odgovor je bio: „Mi u Japanu vas ne bismo angažirali ako to ne bi imalo veze s
duhovnošću. U Japanu znamo da je duhovnost osnova svakog uspješnog posla.“ Mislim da je duhovnost osnova svakog uspješnog odnosa, života, zajednice, obitelji. Vrlo je važna! Duhovnost nije religija! Mi svi dolazimo iz Duha.

V: Mislim da se u današnjem društvu pojam duhovnosti podrazumijeva kao iskustvo bezuvjetne ljubavi. Ovo što ste rekli me podsjetilo na nešto vezano uz religiju. Toĉnije kad su drevni kršćani bili izdani i baĉeni lavovima jer je postojao strah da se kršćanstvo ne proširi svijetom. Vjerujem da se danas također mnogi boje da će, ako se duhovnost proširi, izgubiti moć dana bogu novca. To se vidi po ljudima koji dođu živjeti u grad,
shrvani poslom gube smisao života umjesto da ga poboljšaju ili se vrate, ostaju zasljepljeni lažnim sjajem i tehnologijom. I novcem. Tu se gubi duhovnost.

M. Kad sam se ja poĉela baviti spritualnošću, meni se u stvari financijska situacija pogoršala. Postoji shvaćanje da ako si produhovljen, ne trebaš novac! Tada sam si rekla: ako sam duhovna, nisam glupa! Volim novac. Novac je potreban. I dalje živim jako dobrim životom. I u novcu je Bog. Ali ga se ne smije zloupotrebljavati. Ne treba se tehnologija zloupotrebaljavti. Možda nije život u gradu za svakog. Treba znati biti u pravo vrijeme na pravom mjestu s pravim ljudima. Trebaš biti otvoren za sve opcije. To i ja pokušavam. Ne postavljam si ciljeve, ni cilj koliko novca koji trebam zaraditi. To prepuštam Bogu. Shvatila sam da ga ni ne trebam toliko koliko sam mislila ranije. Bitna je ravnoteža u svemu što radiš. Možeš biti produhovljen i voditi svoje poslove, plaćati obaveze, ali bez opterećenja. Pusti Inspiraciji da ĉini svoje. Ako ne dozvoliš programima da ti govore što bi trebao raditi i gdje biti, Inspiracija će te voditi da budeš na pravom mjestu u pravo vrijeme s pravim ljudima. Osho kaže: „Kad vidiš zmiju, hoćeš li odskoĉiti ili razmisliti“? Dok razmisliš hoćeš li ćeš odskoĉiti, zmija te je već ugrizla! To je Inspiracija. Djeluješ bez razmišljanja. Kad ne ideš prema onom što je ispravno ili loše ili bi trebalo. Ĉiniš jer osjećaš da je to dobro (iako može izgledati nelogiĉno). Samo vjeruješ i djeluješ.

V: Vjerujem da je intuicija vrlo bitna u životu. Velike su se promjene i izumi iznijeli iz Intuicije. Mađari kažu: upotreba duhovnosti nije problem, zloupoteba jest. Vjerujem da dobro znam vrijednost novca, ali da se trebamo pitati trebamo li ga upotrijebiti za korisnu
stvar ili za mogućnost stvaranja još veće koliĉine novca. Npr. ovaj studio je trebao puno novca da bi radio, ali mislimo da je taj novac korisno potrošen jer širimo dobre i korisne novosti svojim gledateljima ili trebamo raditi samo da bi se zaradio još veći novac.

M: Vaša su pitanja zaista interesantna. Misao o novcu je program po kojem mislimo da moramo raditi za novac. Ili da je novac teško zaraditi. Ili da moraš raditi posao koji ne voliš, radi novca. Ili da ne možeš raditi ono što voliš jer nećeš dovoljno zaraditi. To nije tako. Trebamo se drugaĉije postaviti. Nije bit u radu za novac, nego u radu onog što voliš. Naravno da je novac potreba, ali u tome nema niĉeg lošeg. Novac nam treba da
bismo nekom pomogli ili uĉinili neku promjenu. A tad novac dolazi. Odustanimo od onog što smo nauĉili o novcu. Naravno da je novac potreba, ali u tome nema niĉeg lošeg. On dolazi, ali ne onda kad mi mislimo da treba, nego kad ga trebamo. S druge strane, ne
mogu svi biti bogati, ali ne treba nitko ni oskudijevati. No, mi smo takvi da nam uvijek treba više.

V:. Dobio sam mnogo pitanja za vas. No, važnije mi je bilo upoznati osobu koja donosi HO u Mađarsku jer tako se stvara i kredibilitet samog HO. Sad kad sam vas upoznao, s punim povjerenjem svima preporuĉujem da se poĉnu baviti Ho’oponoponom. I završno pitanje: na kraju svakog intervjua pitamo gosta što bi poruĉio Mađarima. Što biste vi rekli? Biste li što mijenjali u našem ponašanju ili stavu?

M: Putujući svijetom zakljuĉila sam da smo svi mi jedna velika obitelj. Svi prolazimo iste izazove i tražimo isto: mir, slobodu i sreću. Poruĉila bih svima: budite otvoreni! Vjerujte da život može biti lak, da kažete: „ne znam“, da možete ponovo biti djeca i skromni, shvatiti da, iako smo visokoobrazovani, ne znamo ništa. Ako ste voljni zaista otpustiti i shvatiti što vam se događa u životu, bit ćete iznenađeni. Postat ćete preporođeni. Budite sretni, radite što volite, postavite sebe na prvo mjesto, to nije sebiĉnost! Ako vama nije dobro, neće biti nikom. Ako ja nisam u miru, neće biti nitko! Budite sretni i u miru.
Vjerujte, budite svoji!

V.: Sve što ste rekli vraća me na misao kako smo svi jedna obitelj, zahvalan sam vam što ste to rekli i za naš mađarski narod. Uvjeravam vas da ću i ja biti na vašem seminaru. Hvala vam.

M.:-hvala vama na prilici!

– S ljubavlju prevela: Ksenija Križaj

 

 pratıte nas

Atma.hr: Ho’oponopono, čišćenje života

KarmenKada bi pokušali naći najlakši način rješavanja problema, teško da bi pronašli išta laganije od Ho’oponopono tehnike. Vjerojatno stari havajci nisu ni sanjali da će se njihov tradicionalni obiteljski mirovni sud proširiti širom svijeta i da će promijeniti živote svakome tko izgovori hvala i volim te. Karmen hopsa više od dvije godine i organizira seminare gdje i drugi mogu naučiti kako izgovarati hvala i volim te. Evo gdje je naša civilizacija došla, da se mora podučavati da se riječju hvala može puno toga postići u životu.

Budući da Ho’oponopono djeluje na sve one koji se povežu sa osobom koja hopsa (hvala, hvala, hvala…), postanite i vi dio kruga sa Karmen Jerković.

Što je to ho’oponopono i koje je značenje same riječi?

 Ova neobična riječ u stvari je naziv za drevnu  duhovnu tehniku s Havaja koja nas zadivljujućom brzinom i efikasnošću povezuje s Univerzalnom ljubavlju ili Božanstvom u nama. Riječ Ho’oponopono znači, ”činiti ispravno” ili “ispraviti grešku”.

Ho’oponopono je postao poznati širom svijeta nakon objavljivanja knjige “Nulte granice” u kojoj se opisano kako je dr. Hew Len, inače klinički psiholog, u državnoj havajskoj bolnici za mentalno bolesne zatvorenike (najopasnije kriminalce koji se nisu kretali bez pratnje, uvijek vezani), kroz tri godine primjene Ho’oponopona, doveo do toga da se svi bolesnici otpuste i odjel potpuno zatvori. Najznačajnije je da on s tim bolesnicima/zatvorenicima nikada nije imao osobni kontakt kao liječnik – nikada nije razgovarao s njima, imao termin, prepisao terapiju ili lijekove. Radio je isključivo na SEBI i u sebi, iscjeljujući sebe i to tako što je preuzeo odgovornost za to što su ti ljudi ušli u njegov život. Kako je čistio sebe, tako su se promjene događale i u bolesnicima, ali i bolnici općenito – osoblje se više nije stalno izmjenjivalo, nije se stalno odlazilo na bolovanja, polako su nestajali sukobi između bolesnika i osoblja i bolesnika… cijela atmosfera bolnice se promijenila.

Ovakav uspjeh do sada nije postignut niti jednom drugom metodom konvencionalne ili alternativne medicine, pa ne čudi veliki interes koji uslijedio nakon toga.

Nakon planetarnog uspjeha knjige Nulte granice, dogodio se veliki interes za Ho’oponopono, kako “običnih” ljudi tako i liječnika. Danas možemo reći da se Ho’oponopono prakticira u svim dijelovima svijeta. Nema osobe koja nema neki problem ili probleme. Nekad se problemi čine nerješivi. I zaista, neki problemi, nama stvarno i jesu nerješivi, mi ih sami ne možemo riješiti. To se može odnositi i na probleme koje imaju nama bliski ljudi, što nas muči i opterećuje. Ho’oponopono daje nadu da se i sebi i drugima može pomoći  samo čisteći sebe, bez nekakvog uplitanja ili djelovanja.

Koja je razlika između načina kako su drevni havajci razrješavali sukobe i moderne metode koju je morrnah simeona predstavila svijetu?

Tradicionalni Ho’oponopono uključivao je, uz kahune, čitave obitelji koje su morale biti prisutne, gdje je svaki član morao iznositi svoje viđenje problema, s čime se išlo jako duboko, dok sva okrivljavanja i optuživanja ne bi izašla iz njih.

Slijedio je proces kajanja gdje je svaki sudionik ostalima iskazivao kajanje, a zatim proces opraštanja gdje su svi tražili i davali oproštaj jedni drugima. U današnje vrijeme, jako je teško okupiti čitavu obitelj jer cijeli proces dugo traje. Naposljetku, ljudi polako zaboravljaju tradiciju. Stoga je Morrnah Simeona modernizirala Ho’oponopono, omogućivši svima da osjete blagodati i blagoslove tog procesa.

Dr Len kaže: “Modernizirani Ho’oponopono, proces pokajanja, opraštanja i preobražaja je molba Ljubavi da poništi i zamijeni štetne energije sobom. Ljubav to postiže tekući umom, počinjući s duhovnim umom, sa supersviješću. Zatim nastavlja kroz intelektualni um, svjesni um, oslobađajući ga od energija mišljenja. Konačno, prelazi na emotivni um, podsvijest, oslobađajući ga od štetnih emocija i puneći ga sobom.”

Da bi prakticirali Ho’oponopono, uopće ne trebate znati u čemu je problem ili greška. Sve što trebate napraviti jest da kada uočite bilo koji problem koji doživljavate, bilo fizički, mentalno ili emocionalno, da odmah počnete sa čišćenjem.

Kako smo svi mi povezani i kako ho’oponopono čisti?

Ništa se ne događa slučajno i ništa u našem životu nije slučajno – s tim će se danas složiti gotovo svatko. Sve što je u našem životu – bilo da su to ljudi, stvari, odnosi, informacije – tu su da bi nam dali još jednu priliku da čistimo. Sve je u nama, i zato jedino na čemu možemo raditi da bismo riješili bilo što, jesmo mi sami. Čišćenje (prakticiranje Ho’oponopona) je unutarnji posao. Sve su sjećanja koja se ponovo i ponovo odvijaju i dok god netko ne preuzme odgovornost događat će se i dalje. Vrlo često se miješaju pojmovi odgovornosti i krivice. Mi jesmo odgovorni apsolutno za sve što je u našoj realnosti – ticalo se direktno nas ili ne – ali za to nismo krivi. Odgovornost nam ne stavlja okove, naprotiv, ona ih skida s nas. Jer, ako za nešto nismo odgovorni, tada to ne možemo niti mijenjati, je li tako? Ali, ako za nešto jesmo odgovorni, tada imamo moć i mogućnost da na to utječemo i mijenjamo.

U Ho’oponoponu je kao prvo i najvažnije preuzeti 100% odgovornost za sve što nam se događa, sve što doživljavamo. Druga važna stvar je stalno čistiti. Čistiti, znači stalno, iz trenutka u trenutak ponavljati neki od HO alata – najčešće se koriste Hvala i/ili Volim te. Znači, stalno, stalno mentalno ponavljanje npr. hvala hvala hvala hvala…. I treće što je važno – nemati očekivanja. Mi ne znamo što je najbolje za nas, i ne tretiramo Boga kao slugu koji bi trebao ispunjavati naše želje. Naprotiv – u ovoj prelijepoj suradnji mi samo činimo naš dio – čistimo – a Bogu, koji najbolje zna što je za nas najbolje i kad – prepuštamo sve ostalo. Ovdje moram naglasiti da riječ Bog ne koristimo u vjerskom kontekstu. To je onaj dio nas koji najbolje zna, to je Bezuvjetna Ljubav koja jedina može iscijeliti sve. Netko možda koristi riječ Univerzum, viša svijest…

Tada, kada smo shvatili koliko je velika naša odgovornost i preuzeli je, te počeli čistiti s povjerenjem, bez očekivanja, počinju se događati čuda. Tada više nismo mi ti koji rješavamo (a iskustvo nam je pokazalo da u rješavanju nismo dobri), nego je to Bog, jedini koji zaista može riješiti sve. Ukoliko ne čistimo, programi i problemi se ponavljaju, stalno iznova, ne samo nama, nego iz generacije u generaciju. Više od 90% problema dolazi nam od predaka i iz prošlih života, jer su svi programi u nama, od početka kreacije do danas. Zato je čišćenje neophodno.

Hopsanje je vrlo jednostavno. Postoji li priča u pozadini tog jednostavnog pristupa?

Da, hopsanje je jako jednostavno. Toliko jednostavno da naš um odbija prihvatiti da nešto toliko jednostavno kao “volim te” može mijenjati baš sve. Međutim, kad malo uronimo u cijelu priču oko ove tehnike, vidimo da ona možda jest jednostavna, ali je istovremeno jako, jako duboka. Sa svakim hvala ili volim te idemo dublje. Percepcija čišćenja nam nije ista kad počinjemo i nakon nekog vremena ili godina prakticiranja. Na početku, većina nas počinje s ovom praksom da bi riješila neki problem koji ima. Vremenom, kada sami doživimo čuda i iskusimo tu nevjerojatnu milost, stvara se povjerenje. Strahovi blijede, ništa se više ne čini nepremostivim, budućnost nije zastrašujuća – znamo da smo vođeni na najbolji mogući način. A kada nemate strahova, imate mir. O tome miru će vam svi praktikanti Ho’oponopona najviše govoriti. Nije to mir kakav ste imali prije. Ovo je jedna potpuno drugačija kvaliteta mira, vrlo dubokog, nadrealnog, istinskog mira kad ZNATE da je sve u najboljem redu, bez obzira što se događalo oko vas.

Mi ne čistimo da bismo se obogatili, kupili vilu, jahtu ili našli savršenog partnera. Čistimo da bismo bili u miru bez obzira što se događa. Ovo je jako važno. Mabel Katz kaže da je bol neizbježna, ali patnja nije potrebna.

Kome se zahvaljujemo i koga volimo kod ho’oponopona?

Najprije je potrebno reći da kada čistimo, koristimo riječi Hvala i/ili Volim te, ali nije potrebno misliti ili osjećati to. To su alati. Svaki put kad kažem npr. Hvala, to je kao da sam rekla: “Žao mi je , molim te oprosti za sve u meni, od početka kreacije do danas, što je dovelo do toga da imam iskustvo xy, hvala ti, volim te”. Ali ne moram govoriti sve to, dovoljno je jednostavno Hvala, to je poput lozinke. Mi čistimo, a Bog briše, briše ono što je prioritet. Bog zna širu sliku, mi ne. Zato će nam se nekad činiti da se ništa ne mijenja, ne rješava. A zapravo, možda se upravo rješavaju puno veći problemi godinama unaprijed ili čak generacijama unaprijed.

Dakle, ne moramo osjećati ljubav ili zahvalnost. Ali isto tako, nakon nekog vremena, osjetit ćete navale i ljubavi i zahvalnosti, nekad sasvim bez razloga.

Isto tako, ne trebamo znati kome idu naše riječi. Često ljudi misle da ih moraju upućivati npr. osobi koja ih muči, možda zlostavlja pa to predstavlja teškoću. Dobra vijest je da nije naše da razmišljamo kuda riječi idu ili da ih mi adresiramo… naše je samo da čistimo, a riječi idu upravo tamo gdje trebaju ići. Zapravo se upućuju podacima u nama. Podaci su ti radi kojih mi imamo doživljaj nekog problema. Bilo koje opiranje, borba, samo ih još više jačaju. Mi im kažemo: hvala, volim te… tako ih otpuštamo i oni se preobražavaju…

Mora li se stalno ponavljati hvala i volim te?

Budući da svake sekunde na nas padaju milijuni podataka, mi se želimo zaštititi. Želimo i čistiti sve one podatke nakupljene tijekom života, naslijeđene od predaka, stoga, želimo čistiti iz trenutka u trenutak. U početku je to nemoguće, naš um je navikao imati druge misli. Mi u sebi brinemo, svađamo se, tugujemo, žalimo, okrivljavamo…. to su aktivnosti koje naš um provodi 24/7. Naravno da je praktično nemoguće zamijeniti te misli stalnim Hvala i/ili Volim te. U početku stalno zaboravljamo. I to je OK – kad primijetimo da smo “otplovili” s mislima, jednostavno se vratimo nazad i nastavljamo s čišćenjem. U tim počecima pomaže ponavljanje na glas, ako imamo mogućnost. Lakše nam je i čistiti dok radimo nešto automatski – hodamo, vozimo se, kuhamo ili čistimo. U početku je to dosta dosadno i zamorno i često od veličine problema kojeg imamo ovisi hoćemo ili ustrajati. Važno je ne odustati, benefiti koje dobijemo nemjerljivi su.

Dobro je čistiti pred spavanje, da naše zadnje misli budu natopljene s Volim te i Hvala, i isto tako kada se probudimo, prije nego naš um počne verglati po svom, da odmah počnemo s Volim te i/ili Hvala.

Danas, nakon dvije i po godine, meni je čišćenje zadovoljstvo. Volim te i Hvala su pratitelji, partneri, život bih teško mogla zamisliti bez njih. Ne želim niti zamišljati drugačiji život – zamišljam Hvala i Volim te :)

Može li se hopsanje može primijeniti i na svjetske probleme, a ne samo osobne?

Naravno. Sve je u nama. Većina misli da kad bi se najprije riješile izvanjske stvari, da bi tada bili sretni i imali mir. Kad bi netko drugi riješio mir u svijetu, ekonomsku krizu, ratove, e tada bi bilo sve dobro. Zapravo je potpuno obrnuto –  pojedinac koji ima mir je onaj koji stvara miran svijet. Sretan pojedinac je onaj koji stvara sretan svijet. “Mir počinje u meni. Moj mir je svjetski mir”.

Ima li sličnost između zakona privlačenja i ho’oponopona?

I da i ne. Kao što smo već rekli, mi smo odgovorni za sve u našem životu, sve smo zapravo privukli. Ali to privlačenje je najvećom mjerom nesvjesno – privlačimo programima. Istina je da svake sekunde bivamo preplavljeni s 11 do 14 milijuna informacija, od čega naš svjesni um može procesirati tek petnaestak. I na osnovu tih 15-ak, mi mislimo da kontroliramo sve informacije!

Ova želja za kontrolom u stvari potječe od našeg Ega. Složit ćete se da nije baš mudro dopustiti Egu da bira i odlučuje za nas, budući da smo se uvjerili da on ne raspolaže svim potrebnim informacijama. Naše misli (i emocije) su jako moćne i možemo mnogo toga promijeniti ako samo promijenimo način razmišljanja, ali najveće privlačenje se događa na nesvjesnoj razini, gdje ne znamo što privlačimo. Isto tako, mi ne znamo što je najbolje za nas. Mi uvijek mislimo da znamo, ali ne znamo. Ne kaže se uzalud – pazi što želiš, moglo bi ti se ispuniti. Mi mislimo – ako dobijem taj i taj posao, toliko i toliko novca, tog i tog partnera – bit su sretan/na. I kad to dobijemo, nakon nekog vremena najčešće požalimo.

Zato mi čistimo, čistimo i misli i emocije, kako bismo dobili ono što je za nas najbolje. To je kao da ste naslijedili ogromno prastaro imanje s kućom koja je puna krame i prašine i vi počnete dovlačiti luksuzni namještaj a da niste prije toga počistili. Jednostavno, neke stvari se nikako neće uklopiti, a prije ili kasnije, prašina i nečistoća će vam upropastiti doživljaj. Ali ako čistite, rješavate se suvišnih i neodgovarajućih stvari, lakše dišete, bolje vidite kroz prozore, namještaj koji dolazi odlično se uklapa…. i vi uživate.

Citirat ću Joa Vitalea, autora Nultih granica“Postoje najmanje tri faze u životu: prva faza sa vama kao žrtvom, zatim druga gdje ste vi kreator vlastitog života, i završna faza – ako imate sreće – s vama kao slugom Božanstva. U zadnjoj fazi događa se zapanjujuće čudo – gotovo bez ikakvog vašeg truda”.

Dr Len i Mabel Katz su proširili znanje o ho’oponoponu. Kako ljudi reagiraju na ho’oponopono kada se upoznaju po prvi puta s obzirom da donosi drugačiji duhovni pristup u njihovu kulturu?

Zapravo jako lijepo. Moja osobna iskustva su fascinantna, a danas skoro da nema osobe koja ne vapi za promjenom – bilo izvanjskom ili unutarnjom. Zapravo, uvijek je to za unutarnjom, samo često toga nisu svjesni. Ho’oponopno je tehnika, nije religija, tako da se ne kosi s ničijim vjerskim uvjerenjima jer na najljepši mogući način širi poruku opraštanja, ljubavi i zahvalnosti, te daje nam mogućnost da u zaista kratkom roku osjetimo ogromnu milost i Ljubav kojima smo vođeni. Jedino je potrebno dati šansu Ho’oponoponu, koliko god izgledao prejednostavan i na rubu fantastičnoga. Potrebno je učiniti prvi korak i prihvatiti se čišćenja. Izgubiti sigurno nećemo ništa, a dobiti možemo mnogo.

Ho’oponopono je praktična metoda iscjeljivanja (ili čiščenja). Jesi si se susretala s nekim neobičnim situacijama kada je hopsanje pomoglo u svakodnevnom životu?

Doslovno svakodnevno. Od rješavanja medicinski nerješivih problema, financija, poslova, bračnih i partnerskih odnosa, pravnih zavrzlama. Nema područja na kojem Ho’oponopono ne djeluje. Ponekad su situacije takve da ih ni najmaštovitiji pisac ne bi tako postavio.
O svakodnevnim simpatičnim sitnicama ne treba niti govoriti – to su nam kao male poruke od Boga – evo, tu sam, radim, ti samo nastavi čistiti i dalje :)

Što su to alati za čišćenje?

Riječi koje ponavljamo u svrhu čišćenja. Najpoznatije su Hvala i Volim te, ali ima ih jako puno. Postoje i neki drugi alati, poput Plave Solarne Vode, ili čaše s vodom. Ti alati također čiste, čak i kad mi možda zaboravimo. Alata ima puno kako bi svatko mogao naći onaj koji njemu najviše odgovara.

Je li potrebno proći seminar da bi se hopsalo?

Ne. Ho’oponopono može prakticirati svatko – i malo dijete i netko star… i netko tko ide na seminar i netko tko ne ide. Seminar ima veliku važnost, to je jedno posve spiritualno iskustvo, na kojem se očisti toliko da bi nam inače trebale godine ili životi. I iako na seminare idemo da bismo dobili informacije, one su manje važne – na seminare idemo da bismo čistili i imali benefite od čišćenja učitelja. Iako je seminar uvijek isti, naš doživljaj je svaki put drugačiji.

Na seminaru se događa i čišćenje predaka, što je izuzetno važno za naš život i život naših potomaka. Oni koji dođu na seminar nisu tu slučajno – na svakom seminaru su ljudi koji dijele zajedničke programe i tijekom seminara ih očiste puno. Stoga, ako odlučite otići na seminar, ta odluka nije slučajna. Niti će biti slučajno pored koga ćete sjesti i s kim ćete raditi vježbe. Za vrijeme trajanja seminara ili neposredno nakon, nekim polaznicima su se riješile jako velike stvari u životu koje su godinama samo rasle bez izgleda za razrješavanjem, dok nekad rezultate ne vidimo odmah. Ukoliko ne idete na seminar, opet nema nikakve prepreke da prakticirate Ho’oponopono i uživate u čudima koja iz toga proizlaze.

Organiziraš seminare s Mabel Katz. Kada će ona ponovno doći u naše krajeve?

Mabel nam dolazi već treću godinu zaredom krajem godine. Ove godine dolazi i u Beograd i u  Zagreb.

Prijave za seminar su već u tijeku, kako bi polaznici mogli plaćati na rate, a prijavnicu možete skinuti na: https://hooponoponotehnika.com/category/seminari/

Imaš svoju emisiju, najlakši način, koja se može pogledati na youtube kanalu tim sinergije. Razgovaraš s ljudima kojima je duhovnost dio života. Postoji li zajednička nit u porukama tih ljudi bez obzira da li prakticiraju ho’oponopono ili neki drugi oblik duhovnosti?

Da, postoji zapravo jako puno istih niti… odakle god krenuli i koji god putem krenuli, opet svi dolazimo na kraju do Ljubavi, s velikim Lj. Ljubav počinje ljubavlju prema sebi, a tome nas nitko nije učio. Nitko nas nije učio da najprije pogledamo u sebe, a onda oko sebe, da nađemo ljubav u sebi, jer je tek tada možemo dati dugima, i da volimo sebe, ali stvarno, ne samoživom ljubavlju koja proizlazi iz ega, iz straha, iz nesretnosti… nego naprotiv – da se volimo dubokom ljubavlju koja jedina ima moć mijenjanja i iscjeljivanja.

Možeš li na kraju ukratko reći koja je poruka ho’oponopona? 

Sve je u nama, tako da će svatko drugačije doživjeti Ho’oponopono. Za mene je jedna od glavnih poruka dana od dr. Lena: Božanstvo kaže: “Kada se ti pomakneš, Ja se pomaknem. Kada ti učiniš korak, Ja učinim korak. Ali kada Mi se ti prepustiš, Ja čistim put ispred tebe, baš u tom trenutku – ni minute prije ili kasnije.“

 

Interview vodio: Neven Ilak

Izvor: http://atma.hr/

volim_te_hvala_ti

Zapleteni u klupko očekivanja i opravdanja

klupkoNa jednostavnu molbu možeš li ili ne možeš nešto učiniti često dode kovčeg pun očekivanja. Očekivanja kako bi trebalo nešto napraviti, gdje, s kim, zašto, ili s druge strane zašto nešto ne možeš napraviti, koju poruku time šalješ i zašto odjednom nakon redovitih DA na zamolbu, ovoga puta kažeš Ne! Tisuću pitanja i hrpu oćekivanja otvara jedno jednostavno DA ili NE na jednu zamolbu. Očekivanja i opravdavanja (koja se također očekuju).

Od kad sam se zaposlila, gotovo uvijek bih posao stavila prije svega, prije obitelji, partnera, prijatelja. Posao je bio prvi, a sve ostalo kad stignem. Naučila sam sebe da je tako jedino ispravno i naučila druge: kolege da sam 0-24 dostupna, a obitelj i prijatelje da za njih nemam vremena. Možete li zamisliti u kojem sam smjeru išla? Kakav me cilj čekao? No, netko tko zna bolje, stavio me pred zid, zid s ogledalom u kojem sam vidjela sebe i cijeli svoj život, odluke i postupke iza sebe. Bio je wake up call! Srećom javila sam se! No, bila je to tek jedna od mnogih takvih situacija. Slične situacije bi se ponavljale, a ja bih uvijek odabrala posao ispred obitelji. Ne zbog dodatne zarade, već zbog osjećaja da se to od mene očekuje. Ponavljala sam to sve do danas, ali danas sam postupila drugačije.

Zahvaljujući Ho’oponoponu osvijestila sam taj ponavljajući obrazac, program, sjećanje,… kako god ga nazvali. Ponovno sam osjetila da se od mene očekuje prisustvo na nekom sastanku upravo na dan kada moja sestra slavi rođendan i ponovno ista situacija: odabrati između posla i obitelji. Što učiniti? Kako postupiti? Kako da svi budu zadovoljni? Ne, ovo posljednje pitanje je pitanje koje si nikada ne bismo trebali postaviti. Zašto? Zato što mi nismo na ovome svijetu da bismo ispunjavali tuđe potrebe i očekivanja, već svoje.

Krajem prosle godine, u jednom stanju polumeditacije, kada sam bila u vrlo slicnoj situaciji, no kada sam izabrala posao umjesto obitelji, a onda se cijeli dan lose osjecala zbog toga, dobila sam jednu snaznu poruku koja u ovakvim slucajevima, dilemama, trilemama, a narocito kad su dopunjena ocekivanjima i izazivaju opravdanja pomaze doci do jasnog odgovora sto je ispravno za nas, sto nam je ciniti. Taj se “alat” zove pitanje. Postavljate ga sebi, svojem unutarnjem JA, a glasi: sto je zelja srca mog? Uvijek, ali bas uvijek kad bih na taj nacin odabrala hocu li ili ne nesto uciniti, kako cu postupiti, sto je za mene najbolje,… odgovor koji bih dobila bio je onaj pravi, onaj koji otvara vrata. Kada bih poslusala svoje srce i njegovu zelju, nestala bi ocekivanja, ogovaranja, ne bih se imala zasto opravdavati, jednostavno bi se moj odgovor, koji mozda nije onakav kakav bi se ocekivao, prihvatio kao OK. I prica bi u trenu bila gotova.

Odlucila sam svoje srce slusati sto vise i sto cesce! Jedino ono zna sto je za mene najbolje, pa ako vam na vasu zamolbu kazem NE, a mozda ste ocekivali DA, znajte da vam to govorim iz srca, jer osjecam da je tako najbolje za sve! I reci cu vam i HVALA sto ste mi dali jos jednu priliku da ucim kako biti iskrena prema sebi, kako slusati svoje srce i ciniti ono sto me veseli, a ne ono sto se od mene ocekuje. Ocekivanja su samo u nasim glavama, ona su programi/obrasci koji se ponavljaju, i ponavljat ce se dok god ne shvatimo da radimo nesto suprotno onome sto nase srce zeli. I hvala im na tome jer nam pokazuju da mozemo zivjeti bez njih, ispunjenim zivotom, u sreci i zadovoljstvu, a ne prema ocekivanjima.

Opravdanja su nastavak ocekivanja. Ona se razvijaju od ocekivanja. Obrisemo li ocekivanje, nestat ce potreba za opravdavanjem. Sjetite se toga kada se drugi put idete nekome opravdavati zasto necete ili niste nesto ucinili. Sjetite se da se opravdavate za nesto sto se od vas ocekivalo da napravite. Sjetite se zasto to niste napravili. Je li vas odgovor zato sto ste osjecali da nije ispravno ili potrebno nesto uciniti? Ako ste sa svojim postupkom u sebi, u svom srcu u miru, nema potrebe za opravdavanjem! Ako druga osoba to ne vidi, ne shvaca, prije nego joj se idete opravdavati, dajte joj priliku da sama dodje do spoznaje da je vasa odluka ili odabir bio ispravan. Kada dolazi iz srca, kada vam srce kaze sto je njegova zelja, znajte da niste u krivu! Tko god ili sto god u vama sapce mozda nisam trebao, mozda ipak nisam u pravu i sl, to su sumnje, ponovno se programi pale! Vjerujte svome srcu! To je jedina i najsnaznija obrana od programa! No, kad god se koji program ponovno pokrene, znajte da ne cinite nista neispravno, to su samo njihovi pokusaji da ponovno zavladaju vama. Zahvalite im sto su se pojavili i dali vam novu priliku da im pokazete da odabirete put ljubavi, put srca! Vjerujte u sebe, vjerujte u svoje srce i poruke koje vam salje! Vodi vas na pravi put, put ispunjen ljubavlju, srecom i zadovoljstvom!

Nek’ vam je sa srećom!

– Marijeta Matijaš

Programi, programi

ocean-1920-1200-wallpaperPrema dr Lenu, život možemo da živimo na dva načina – iz programa ili iz Inspiracije. I ako ne izaberemo svjesno da čistimo, dakle inspiraciju, onda će naši programi  (nesvjesno) birati za nas. Izbor je jednostavan, zar ne? Ho’oponopono nas ne ohrabruje da razgovaramo o onome što nas muči, zato što je to zapravo način širenja programa. Šuti i čisti – ovako bi se u dvije riječi mogla sažeti cijela filozofija dr Lena. Slažem se s njim, naravno. Samo, šta ću kad sam blaga prema sebi i drugima, pa i prema našem umu. Izgleda mi nekako da je nama potrebno da neke programe osvijestimo kako bismo ih otpustili. Kao da se ne daju dok ne dođu u svijest! Znate već da kad čistimo, mi nemamo pojma što čistimo i da se uvijek očisti odnosno otpusti baš ono što smo mi tog trenutka spremni otpustiti. Ok, zašto onda da pišemo ono što nas muči i stavimo čašu vode na papirić? Ili na fotografiju? Ili na liječničke dijagnoze i slično? Zato što je to potrebno našem umu. Bogu sigurno nije!

Ako smo svi mi već savršeni, a programi nas sprečavaju da to tako vidimo, onda bih rekla da  smo se rodili da bismo se oslobodili nekih određenih (krupnih) programa, upravo onih koji su naša osobna prepreka u spozanvanju sebe samih kao Božje djece.Izabrali smo okruženje  i porodicu koji su najpogodniji za oslobađanje od tih konkretnih programa. Programa koje sa sobom vučemo već tko zna koliko života.  I nakon tko zna koliko hvala ti i volim te, nakon mnogih ,,sitnih ,,poboljšanja u našem životu, u našu mrežu se uhvati taj neki program s velikim ,”P” – program koji osjećamo kao značajan, jer je kreirao veći dio problema u našem životu. Možda je upravo suprotno od onoga kako sam gore napisala, možda programa postanemo svjesni tek kad ga otpustimo.

Od ovog trenutka znam da je tako.

Hvala ti volim te

– Suzana Vemić

Preuzeto s http://hooponoponoija.wordpress.com/2013/12/19/650/

Ho’oponopono – drevna havajska tehnika rešavanja problema i sticanja duhovnog mira

hop       Da li ste čuli za ho’oponopono? Ova neobična reč u prevodu znači ,,činiti ispravno,, ili ,,ispraviti grešku,, i naziv je za drevnu duhovnu tehniku sa Havaja, namenjenu rešavanju problema, isceljivanju tela i duše i samospoznaji. U Beogradu je u martu održan prvi ho’oponopono seminar.

HO`OPONOPONO

DREVNA HAVAJSKA TEHNIKA REŠAVANJA PROBLEMA I STICANJA DUHOVNOG MIRA

 Tehnika se po zapadu proširila nakon što je pisac i govornik Džo Vitali, čuo za neobičnog psihoteraapeuta – dr Hju Lena, uspostavio kontakt s njim i objavio knjigu ,,Nulte granice,,. Dr Len, po obrazovanju klinički psiholog je radeći na zatvorenom odeljenju Havajske državne psihijatrije, za nekoliko godina na čudesan način ,,izlečio,, sve pacijente. On naime  nikada nije održao ni na jednu seansu sa pacijentom licem u lice. Na odeljenju su bili smešteni počinioci najtežih krivičnih dela – ubistava i silovanja. Psiholozi su posle mesec dana rada napuštali bolnicu, a većina osoblja je bila na čestim bolovanjima, da bi na kraju i sami otišli. Zaposleni su strahovali od napada pacijenata. Stanje na odeljenju bilo je u najmanju ruku zabrinjavajuće. Posle samo nekoliko meseci od dolaska dr Lena u bolnicu, najtežim pacijentima koji su bili u lancima, dozvoljeno je da slobodno hodaju, a drugima, koji su bili pod teškim sedativima, smanjena je doza lekova. Neki od pacijenata za koje se mislilo da nikada neće biti pušteni, bili su oslobođeni! Pored toga i osoblje je počelo da uživa u radu na odeljenju, tako da su se odstustva i bolovanja smanjila. Nakon nešto više od tri  godine, ovo odeljenje je zatvoreno!

Pa šta je to radio dr Len, psiholog koji se nije profesionalno konsultovao sa pacijentima? Jednostavno- čitao  je njihove dosijee i proučavajući ih, radio je na sebi. Za to vreme, pacijentima je bivalo sve bolje i bolje. Kako je to funkcionisalo? Dr Len je preuzeo potpunu odgovornost za vlastiti život, a pacijenti su sada bili deo njegovog života, te je tako bio odgovoran i za njih. Ceo svet je naša kreacija. Kada preuzmemo odgovornost za sopstveni život, tada sve što vidimo, čujemo, okusimo, dodirnemo ili doživimo na bilo koji drugi način postaje naša odgovornost jer se
nalazi u našem životu. Tako je dr Len jednostavno govorio: Žao mi je, hvala ti, oprosti mi i volim te, čitajući dosijea pacijenata, čisteći tako delove sebe koje je delio sa pacijentima.

 

Seminari Ho’oponopona u Zagrebu i Beogradu u 11.mjesecu 2017.g.

OSNOVNE POSTAVKE HO’OPONOPONO FILOZOFIJE

– Preuzimanje stopostotne odgovornosti za sve što nam se dešava u životu

– Postojanje nadsvesnog, svesnog i podsvesnog uma

– Mogućnost izbora, donošenje svesne odluke.

STOPOSTOTNA ODGOVORNOST

Najvažniji aspekt ho’oponopono tehnike je preuzimanje potpune odgovornosti za sve što se dešava u našem životu, uključujući i političke i ekonomske ne/prilike, ratove, nezaposlenost i sve ostalo što je na bilo koji način deo našeg života. Preuzimanje odgovornosti je od neprocenjivog značaja za svakoga od nas, jer tek kada iskreno prihvatimo ovu činjenicu, bićemo u stanju da menjamo i oblikujemo svoje živote. Problemi nikada nisu drugi ljudi, niti životne okolnosti, već način na koji ih mi doživljavamo i tumačimo, odnosno naša uverenja o tim ljudima i okolnostima.

Ne postoji ništa izvan nas, svi problemi su deo naših zajedničkih doživljaja

Prema ho’oponoponu ne postoji ništa izvan nas. Svi naši problemi su samo ponovljena sećanja, koja nam u sadašnjosti daju šansu da ih izbrišemo, birajući ljubav. Sećanja su u stvari programi koji nisu samo naši, već ih delimo sa drugim ljudima. Oni su dakle zajednički, a način da ih se oslobodimo je da preuzmemo potpunu odgovornost za njihovo postojanje i zamolimo Višu svest ( dr Len govori o Božanskom ) da ih izbriše. Čim preumemo odgovornost, programi gube svoju moć nad nama, jer smo svesni da mi kreiramo okolnosti u svom životu, kako bismo imali priliku da izbrišemo određene programe. Naravno, ne kreiramo mi svesno loše okolnosti, ali ponašajući se na određeni način, pod dejstvom nesvesnih programa, sebe dovodimo u različite, problematične situacije. Kada toga postanemo svesni, prihvatimo tu činjenicu i preuzmemo odgovornost, imamo šansu da ih izbrišemo. Pri tom, ne moramo biti svesni programa koje brišemo, a to često i nije moguće, jer se brišu oni programi koje smo tog trenutka spremni da izbrišemo.

Odgovornost i krivica nisu isto

U ho’oponoponu se naglašava značaj razdvajanja odgovornosti od osećanja krivice. Mi nismo krivi za postojanje svojih programa, ali jesmo odgovorni za njih, pošto u sadašnjosti imamo izbor da li da se i dalje držimo programa ili da ih izbrišemo. Koncept lične odgovornosti u ho’oponoponu je mnogo više od onoga što mi govorimo, radimo i mislimo. On uključuje i ono što drugi govore, rade i misle, a javalja se u našem životu. Kada ste u potpunosti odgovorni za sve što se javlja u vašem životu, znači da činjenica da se vaša prijateljica posvađala sa mužem, kada vam to ispriča postaje i vaš problem. Drugim rečima, u vama takođe postoje programi koji su slični ili identični i koje na ovaj način imate priliku da iscelite. Ne krivite nikoga za stanje u svom životu, već preuzmite odgovornost i isceljujte.

Mnogo toga se dešava na nesvesnom nivou – ego nema svu kontrolu.

Međutim, nemoguće je biti svestan svega što se dešava u nama i oko nas, jer mnoge stvari radimo nesvesno. Svakako da utičemo na stvaranje svog sveta upravo sada, ali to se u velikoj meri dešava nesvesno, bez naše svesne kontrole ili znanja. Ovo je razlog zbog kojeg samo pozitivno mišljenje često ne daje željene efekte. Naime, naš svesni um nije jedini kreator naše stvarnosti. Ogroman je broj informacija koje nesvesno primamo i šaljemo u spoljašnju realnost. funkcionisanja.

Jasno je da ne možemo kontrolisati svoje nesvesne reakcije. Ova želja za kontrolom u stvari potiče od našeg Ega. Složićete se da nije baš mudro dopustiti Egu da bira i odlučuje za nas, pošto smo se uverili da on ne raspolaže svim potrebnim informacijama.

Seminari Ho’oponopona u Zagrebu i Beogradu u 11.mjesecu 2017.g.

 

NADSVESNI, SVESNI I PODSVESNI UM U HO’OPONOPONU

Modernizovani Ho’oponopono, proces pokajanja, opraštanja i preobražaja je molba Ljubavi da poništi i izameni štetne energije sobom. Ljubav to postiže tekući umom, počinjući sa duhovnim umom, sa supersvešću. Zatim nastavlja kroz intelektualni um, svesni um, oslobađajući ga od energija mišljenja. Konačno, prelazi na emotivni um, podsvest, oslobađajući ga od štetnih emocija i puneći ga sobom.

Dr Len

Ho’oponopono kaže da je naš um podeljen na: nadsvesni, svesni i podsvesni um. Nadsvesni um ima ulogu oca i on predstavlja našu vezu sa Univerzumom ili Božanskim. On nas vodi i štiti, predstavlja čistu ljubav i saosećanje. Svesni um ima ulogu majke, on izražava našu volju, ima sposobnost da bira. Na neki način svesni um je vodič podsvesnom umu. Uloga svesnog uma je da brine o podsvesnom na isti način kao što majka brine o detetu, uz bezuslovnu ljubav, nežnost i pažnju. Svesni um nikako ne bi trebalo da bude grub prema podsvesnom umu. Podsvesni um je naš emotivni deo, to je naše Unutrašnje dete. Prema ho’oponoponu u ovom delu uma su smeštena sva sećanja, svi programi nakupljeni kroz različita iskustva, kako individualna, tako i kolektivna, te  zbog toga  ovaj deo nas pati.  Naš svesni deo je u stanju da odlučuje i zato može da preuzme odgovornost za programe u nesvesnom. Nesvesni um to nije u stanju. Odnos ova dva uma zaista podseća na odnos majke i deteta.

SLOBODAN IZBOR

Sve duhovne tehnike naglašavaju značaj slobodne volje. Pitanje determinizma i slobodne volje vekovima je zaokupljalo filozofe, psihologe i ljude koji su razmišljali o čoveku i njegovoj sudbini. Pristalice determinizma naglašavaju da ljudi prosto reaguju na nadražaje iz spoljašnje sredine i da je ta reakcija unapred određena individualnim razlikama u karakteru, osobinama, stavovim itd. Ovo mišljenje je donekle uprošćeno, jer ne uzima u obzir činjenicu da ljudi imaju mogućnost da promene svoje stavove i mišljenja, pa i neke bazičnije osobine svoje ličnosti ukoliko tako sami odaberu. Dakle:
Između nadražaja i reakcije postoji prostor. U tom prostoru leži naša sloboda i naša moć da odlučimo o svojoj reakciji. U našoj se reakciji skriva naš rast i naša sreća.
-Viktor Frankl

Svako ima moć da svojim izborom da smisao životu

Prostor između onoga što nam se događa i naše reakcije, ta sloboda da odaberemo reakciju, a time i učinak koji ona može imati na naš dalji život, pokazuju da možemo da postanemo rezultat svojih odluka, a ne svojih preduslova. Mi imamo moć da izaberemo svoju reakciju na određene životne okolnosti. Imamo moć da oblikujemo svoje uslove, to je naša odgovornost, a ako zanemarimo taj prostor, tu slobodu, tu odgovornost, naš život bi mogao da izgubi smisao.

Stvar je izbora da li ćemo živeti po sećanju ili iz inspiracije

Mi dakle svesno odlučujemo da li ćemo da preuzmemo potpunu odgovornost za svoj život ili nećemo. Preuzimajući potpunu odgovornost, oslobađajući se programa, mi u svoj život puštamo inspiraciju, a to su, prema dr.Lenu, trenuci kada nam se  obraća Božansko na različite načine. Dr Len kaže da svoj život možemo živeti na dva načina – iz sećanja ili iz inspiracije. Sećanja su stari program koji se ponavljaju, a inspiracija je poruka koju nam šalje Božansko. Jedini način da dođemo do inspiracije je da očisitmo sećanja. Važno je da to činimo stalno.  Kroz inspiraciju možemo dobiti neku novu ideju za posao koji trenutno stagnira ili poziv od važne osobe. Šta god da se dogodi poželite mu dobrodošlicu i zahvalite za to svim srcem.

Erik Bern, osnovač TA

KAKO FUNKCIONIŠE HO’OPONOPONO

 

Svi mi i sve što doživljavamo deo je istog, stoga je međusobni uticaj nužan

Mi utičemo jedni na druge i na nesvesnom planu, ne samo na svesnom. Prema teoriji morfogenetskog polja biologa Ruperta Sheldrakea, naše telo i um dobijaju potrebne informacije iz zajedničkog bazena znanja i sklonosti koje je dostupno svima nama i koje nas povezuje. Kada neko od nas promeni svoj način razmišljanja, svoja osećanja, način života, sve to u određenoj meri utiče na stanje našeg zajedničkog polja i čni taj način razmišljanja, ponašanja i života dostupnim drugim ljudima. Ovo se odnosi na sva osećanja, ponašanja, verovanja i razmišljanja bez obzira da li su pozitivna ili negativna. Kada se tvrdoglavo držimo svojih starih verovanja i ponašanja, time utičemo i na sve druge ljude.

Sva živa bića i svi sadržaji pripadaju jedinstvenom, holografskom Univerzumu. Sve misli, emocije, sećanja, akcije i reakcije, kao i svi fizički predmeti i bića i interakcije među njima zapravo su manifestacije jedne univerzalne svesti. Sve što se ispolji u našem iskustvu, na bilo koji način, kao biće, događaj ili pojava, već je postojalo u Univerzumu u latentnom ili potencijalnom stanju. Ništa novo ne nastaje iako našem subjektivnom opažanju sve izgleda kao novo. U stvari, sve što je ikada postojalo, što postoji ili će postojati, postoji oduvek. Samo je ispoljavanje stvar našeg individualnog iskustva i zato mi to ispoljavanje možemo da kontrolišemo.

Kada ponovo doživim isto imam izbor da se oslobodim sećanja

 Dr Hew Len kaže: ,,Kada doživljavam sećanja problema koji se ponavljaju, imam izbor. Mogu ostati uključen u njih ili mogu zamoliti Božanstvo da ih oslobodi putem transformacije, čime bi doveo moj um u izvorno stanje nule ili praznine, oslobađanja sećanja. Kada je moje pamćenje oslobođeno, ja sam u stanju Božanskog Sopstva onakvog kakvim me je Božanstvo stvorilo, kakvo je i ono samo. U radu sa ljudima, uvek sam molio Božanstvo da preobrazi sećanja iz moje podsvesti, koja se ponavljaju kao moja percepcija, moje misli, moje reakcije na njih. Iz nultog stanja, Božanstvo moj podsvesni i svesni um obasipa inspiracijom, dozvoljavajući mojoj Duši da doživi ljude kao što ih Božanstvo doživljava. U kontaktu sa Božanstvom, sećanja koja se preobraze u mojoj podsvesti takođe se preobraze i u podsvestima svih umova. Kako je divno shvatiti da Mir i Sloboda počinju sa mnom.

 HO’OPONOPONO ALATI

 Ne govorite Božanstvu „Molim te,oprosti mi“

zato što božanstvo želi to da čuje –
to govorite zato što vi treba to da čujete.

Dr  Len

 Izgovarajući jednostavne reči ,,Volim te,, mi dopuštamo Božanskom da ,,briše,,podatke iz naše, a time i iz kolektivne podstvesti koje smo spremni da otpustimo. Mi ne znamo šta je to tačno, ali nije ni neophodno da znamo, jer zna Bog. Izgovaranje ovih reči, otvara vrata Božanskom i vodi nas u stanje koje se u Ho’oponoponu naziva ,,nula,,a predstavalja doživljaj potpunog stapanja i jedinstva sa Božanskim.

Ovoj  frazi možete dodati i ,,Hvala ti,, ,,Žao mi je ili Izvini,, ,,Molim te, oprosti mi,,.Korišćenje ovih fraza je takođe korisno i pomaže da se povežemo sa jedinstvom, ali prosto nije neophodno da izgovaramo sve, jer su svi ho’oponopono alati sadržani u svakoj pojedinoj frazi. Dakle ako kažemo ,,Volim te,, to je isto kao da smo rekli: ,,Hvala ti, žao mi je zbog svih programa u meni koji su prouzrokovali ovaj problem. Molim te, oprosti mi. Volim te,,. Moguće je da će vam u nekim situacijama više odgovarati ponavljanje svih fraza, a u nekim drugim samo jedne. Pokušajte i otkrićete šta vam više odgovara.

 Ljudi se često pitaju kome mi u stvari upućujemo sve ove reči i da li je potrebno da mislimo na neki problem dok ih ponavljamo ili da zamišljamo željeni ishod nekog događaja i slično. Tehnika se zasniva na prihvatanju stopostotne odgovornosti za sve što nam se dešava i korišćenju pomenutih fraza odnosno alata. Dok ih izgovaramo nije neophodno da osećamo ljubav ili zahvalnost niti da mislimo na određeni problem, mada ćemo u situacijama kada smo okupirani nekim problemom, naravno misliti na njega. Izgovarajući ,hvala ti…volim te,, mi se obraćamo svom Unutrašnjem detetu, jer je ono to koje oseća i pati. Najvažnije je da ove rečenice ponavljamo što češće u toku dana, a ako je moguće i da se uspavamo izgovarajući ih.

Ljubav – Bog može da isceli apsolutno sve. Naš zadatak je samo da ga to zamolimo. Ne možemo pogrešiti u procesu čišćenja, ako preuzimamo potpunu odgovornost za sve u našem životu i ako smo voljni da otpustimo znajući pri tom da ne znamo šta u stvari treba da bude otpušteno. Kada ,,čistimo,, stvari u svom životu, vrlo brzo menjaju se i drugi ljudi oko nas, kao i okolnosti. Ipak, važno je da se oslobodimo očekivanja i prepustimo se Ljubavi.

 

Seminari Ho’oponopona u Zagrebu i Beogradu u 11.mjesecu 2017.g.

 – Suzana Vemić

Preuzeto s: http://www.telozivotnikompas.org/#!hooponopono/c946