Saobraćajke

a

Nisam bas vrijednica kad je pisanje u pitanju ali sam pozeljela da ovo saznanje podijelim sa vama dragi hopsici.

ALTERNATIVA-INFORMACIJE---HOOPONOPONO (2)Elem, zivim u bucnom dijelu grada. Prozor spavace sobe gleda u neboder, ispod prozora, raskrsnica… Neboder moja nocna mora hv, hv, hv ali raskrsnica hv, hv, hv jos gora. Svakodnevno saobracajke. Skriipe kocnica. Mislili smo, nema semafora pa zato, ali i kad su postavili semafore situacija ista..

Nakon sto smo se Ho i ja sreli i zaljubili , pocela sam da kao alat koristim casu sa vodom, a nakon sto sam u jednom videu cula dr Lena da je dobro imati barem jednu casu i izvan stana ili kuce (balkon, dvoriste) sa zadovoljstvom sa pocela da mijenjam vodu sa vanjske strane prozora sobe u kojo spavam.

Zahvalim joj se sto mi pomaze da cistim i kazem neboderu da ga volim. Radim to ujutro i uvece i kako rece Karmen ako zaboravim a podjem leci, brzo ustanem i obavljam ritual. Iskreno casu sam stavila zbog te betonske gromade, ali ono sto me je prije dan dva doslovno odusevilo je saznanje da ima barem dvije godine da se na raskrsnici nije desila niti jedna nezgoda (saobracajka)!
U posljednjoj koje se sjecam vozilo je udarilo u stub semafora i izvalilo ga iz podloge.

Tekst je poduzi ali ja sam tako sretna. Mi cistimo mijenjamo vodu, ali samo bog zna sta se brise. Laka vam noc dragi hopsici.
Hv, hv, hv

-Iksija Huremović

Oglasi

Ho’oponopono seminari u Zagrebu i Beogradu 2018.

mb

Jeste li već čuli za najefikasniju tehniku rješavanja problema?
To je Ho’oponopono, koji je pažnju svjetske javnosti privukao nakon što je dr. Hew Len, klinički psiholog, izliječio cijeli jedan odjel državne bolnice na Havajima, a da niti s jednim pacijentom nije imao kontakt. Radio je samo na sebi!
Ho’oponopono djeluje na sve vrste problema, donosi nam mir, i ono što je najbolje za nas.

Više o Ho’oponoponu možete pogledati u emisiji Na rubu znanosti:

Mabel Katz će održati seminar Ho’oponopona u Zagrebu, 03.-04.11. i Beogradu 10.-11.11.

Prijavnicu za Zagreb možete preuzeti OVDJE, a za Beograd OVDJE

Ove cijene su za ranu uplatu, do 31.07.2018.

Seminar će se u Zagrebu održati u hotelu Antunović.
Subota od 11.00 do 19.00
Nedjelja od 10.00 do 18.00

U Beogradu će se seminar održati u hotelu Moskva.
Subota od 11.00 do 19.00
Nedjelja od 10.00 do 18.00

Sve informacije možete dobiti na centar.izvrsnosti@gmail.com .

Ho’oponopono – efekti HA disanja i zašto je važno čistiti svoja sjećanja

“Rad na sebi je svetinja i, ako ću se poslužiti riječima svetih spisa, jedina prava Božja zapovijed! Ništa drugo i nema smisla jer ništa drugo i nemamo nego Sebe u ovom tijelu, a opet, u tome je sadržano sve.

Volim te, to je rad na sebi. To je prisutnost Ljubavi u svemu što nas okružuje. Ako želimo drugima dati najbolje, dajmo im rad na sebi. Nema veće geste životu od toga.”

“Ljubav u knjizi” 

Dragi hopsići, evo jedan poklon za vas, čisto da vas malo inspirira i pomakne u perspektivu važnosti čišćenja. 

-Neno Ljubić

Nikad nije kasno

a

Nikad nije kasno…

U sedmoj deceniji života sam upoznala Ho’oponopono i život mi se počeo ubrzano menjati na veoma očigledan način. Mada sam se dugo bavila radom na sebi, moglo bi se reći celog života, ali konkretno neke četiri decenije, to se sve svodilo na menjanje perspektive i širenje Svesti, što me je u mnogo čemu udaljavalo od većine ljudi, pa i meni najbližih članova porodice i prijatelja. Više nisam mogla sa njima deliti neke stare obrasce razmišljanja i uverenja.

To nije lako, osećala sam se sve izolovanije i usamljenije, toliko, da sam se ponekad pitala: da li je ovo što mi se dešava normalno, da li sam ja “normalna”, ili su svi ostali (većina) “normalni” i u redu, a da sa mnom nešto nije kako treba…

Međutim, jednom kada se krene tim putem, putem Spoznaje i Samospoznaje, nema povratka, jer se ne možemo vratiti u neznanje.

Krenula sam i mogu samo povremeno usporiti ili malo zastati, dok ne dune opet odnekud neki vetrić u leđa i pogura me napred.. i ja nastavim svojim putem…

Povremeno se dešavalo da na tom putu sretnem ponekog isto tako usamljenog tragača, i to su uvek bili radosni susreti, razumevanje sa malo reči. To je bio onaj osećaj – nisam sama – ima nas – sa mnom je sve u redu – još neko misli i vidi slično. Tada se dešavala radost i lakoća, uzlet duše.. i put bi se nastavio sa manje tereta i sumnje.

Kada sam dobro “zagazila”, sve manje sam učestvovala u raznim razgovorima i diskusijama, čak sam se i fizički udaljavala iz takvog okruženja, a ako bi to bilo nemoguće, tada bih se povlačila u sebe, na sigurno, u tišinu.. i bila bih samo posmatrač, svedok. To se dešavalo sve češće, distance su postajale sve veće, jaz se produbljivao.

Moja potreba za smislom je bila jača od osećaja nepripadanja – odnosno potrebe za pripadanjem, jer sam spoznala da je put ka sebi – put usamljenika. Na taj put ne možemo nikoga povesti, u svoje središte ne možemo uvesti nikoga. Isto tako, ni sa kim ne možemo podeliti sve te “mrakove”, nemani i ale na koje nailazmoi u sebi i koje izazivaju ogromne strahove. To se ne može nikome objasniti, a i ne treba, jer to je u nama i samo naše, i niko ih ne može uništiti i pobediti sem nas samih. Mi smo svoj junak sa mačem, koji jednim zamahom može odrubiti sve tri glave strašnoj aždaji koja nam proždire život.

Drugi ne žele ni slušati o tome, jer negde duboko u sebi znaju i osećaju da i sami imaju bezdane straha i očaja, i svoje troglave aždaje.. i ne usuđuju se napraviti ni prvi korak, a kamoli krenuti u susret svemu tome. Strah vreba, on je uvek prisutan, ali uprkos strahu treba se suočiti s tim, i jedino tako ga možemo savladati, prevazići i osloboditi sami sebe. Jer nema nikoga vani, mi sami smo i svoja troglava aždaja i svoj “princ na belom konju”, koji nas oslobađa i sa kojim nastavljamo put u slobodu, u svoju sopstvenu bajku.

Kada sam upoznala HO, sve ono što se počelo dešavati izvan mene, ukazivalo mi je na ono što se dešava u meni. Ustvari, tako je bilo oduvek, samo što toga nisam bila svesna i do tada sam za mnogo šta krivila druge. HO mi je doneo spoznaju i razumevanje da ne postoje “drugi”, da je sve u meni, a “drugi” samo ukazuju na to što je u meni, a što mi je dugo bilo skriveno i nepoznato. Dešava se novo razumevanje i jasnoća.

U moj život su počeli dolaziti novi ljudi, koji mi pomažu da sagledam i shvatim “šta je to u meni”… I kad shvatim, prihvatim i otpustim “to što je u meni”, ja sebe oslobađam, i korak sam bliže do svoje sopstvene bajke🙂

U sedmoj deceniji života sam upoznala Ho’oponopono i život mi se počeo menjati. Više nisam SAMA. Ima nas mnogo koji smo na istom putu, neko je brži, neko sporiji, neko mlađi, a neko stariji, nekad posrćemo i padamo, ali se uz pomoć i podršku ove velike, nesebične HO porodice, ponovo dižemo i nastavljamo put. Put probuđenja i oboženja. Neizmerno sam zahvalna na tome.

Jedino tada, tako probuđeni i oboženi imamo šta da ponudimo, jedino tada i takvi možemo svojim davanjem probuditi duše oko sebe, jedino tada je moguće razumevanje, tamo gde do tada nikad nije postojalo. Probuđena Duša širi svoj miris kao cvet u polju.

Hvala ti, volim te.

-Dušica Popović

Prijavnica za Ho’oponopono seminar u Zagrebu, 03.-04.11.2018.g.

Za više članova obitelji obavezne prijavnice za sve.

Molim ponavljače da u rubriku s adresom napišu koji im je ovo HO seminar po redu – važno je 🙂

Navedene cijene vrijede za uplatu do 31.07.2018.

*U slučaju promjene tečaja i odnosa dolar-euro, zadržavamo pravo izmjene cijena.

Prijavnica za Ho’oponopono seminar u Beogradu, 10.-11.11.2018.g.

 

 

Za više članova porodice obavezne prijavnice za sve.

Molim ponavljače da u rubriku s adresom napišu koji im je ovo HO seminar po redu – važno je 🙂

Navedene cene vrede za uplatu do 31.07.2018.

*U slučaju promene tečaja i odnosa dolar-evro, zadržavamo pravo izmene cena.

“Kad ti napraviš korak, Ja napravim korak, ni sekundu ranije”

kako

Draga Karmen, kakva velika istina u rečima: “Kada ti napraviš korak – Ja napravim korak…”
Napravila sam korak i krenula rešavati neke svoje zdravstvene probleme, inspirisana tvojom emisijom.

Učinila sam sve što je do mene da zakažem kontrolu kod fizijatra, do kog je bilo nemoguće doći prethodne dve godine, hvhvhv.
U petak sam zvala Zavod za reumatoligiju i na moje ogromno čuđenje (ne dešava se) dobila informacuiju da Dr. radi ambulantu i da je dan za zakazivanje ponedeljak (danas), a kod specijaliste može zakazati samo lekar opšte prakse, ne mogu ja direktno, takav je sistem kod nas.

Odem odmah u petak kod moje Dr, opšt.pr., nezakazana, i sretnem je u hodniku čim sam ušla i zgradu, kažem joj o čemu je reč i dogovorim se s njom da dođem danas što ranije ujutro, jer se termini kod bilo kog specijaliste razgrabe istog dana u roku od odmah, uključeni su svi domovi zdr. u gradu i okolini.

Jutros odem rano, sistem im pao, blokada rada.
Stajala sam sa još jednom osobom u sobi za sestre, čistila (zamalo naglas) i bila sasvim mirna , prosto sam znala da će sve biti u redu.
Sistem je proradio za nekih desetak minuta (u petak je ispadao na po par sati).
Istog momenta me je Dr primila, srećom pa je ostao još poneki termin na samom kraju meseca juna (sve je u trenu popunjeno, ceo juni-koji je bio u ponudi).

Ja sam čvrsto rešila da krenem, napravila sam prvi korak i sve mi se složilo i otvorilo na najlakši način do sada, ovo mi se nije desilo nikada pre, da sve ide tako glatko, hvala, hvala, hvala.

Da ne govorim koliko je moje poverenje naraslo, nabujalo, to je nemerljivo, hvala, hvala, hvala.
Malo sam rastegla priču, ali su baš ti detalji, “sitnice”, najvažniji u svemu ovome, hvhvhv
Čudo se desilo, hvhvhv.

-Dušica Popović

Život mi nije ni izbliza onakav kakav sam želela kada sam počela da hopsam

ciklus

Samo da okvirno kazem moje dosadasnje iskustvo s Ho’oponoponom. Cisto malog podsecanja radi ja sam redovni hopsas vec 5,5 godina, bila sam na 5 seminara.

Prvih 2,5 godine hopsanja je bilo sve gore i gore i gore i gore i vec sam skoro poludela od haosa koji se desavao… A onda je krenulo nabolje. Sada mi se desavaju takve stvari da ne smem ni da ti ih ispricam jer ih zapravo nikome ne pricam buduci da su toliko neverovatne. Znas vec kakvi su ljudi odmah bi postavili pitanje zasto se to bas meni otvorilo, da li sam kompetentna, da li, zasto…

Ma i meni je neobicno sta mi se sve desava, a cak se i ja pitam da li to zasluzujem i da li cu umeti sa tim “darovima” da se nosim, ali Bog zna sta radi…

Ono, zivot mi nije ni izbliza onakav kakav sam zelela kada sam pocela da hopsam, ali je zato 300 x bolji… ❤ ❤ ❤

-B.V.

U samo godinu dana

_DSC0796
Javljam se samo da te pozdravim i zahvalim se. Od ljetos su se desile mnoge stvari.
Kad smo razgovarale i ja i muž smo ostali bez posla. Od tada mama je prodala kuću, te mi dala dio novca od kuće koja je bila ostavina iza smrti mog tata, dobila sam dućan na licitaciji u vrlo atraktivnom dijelu Sarajeva, renovirali smo dućan i to uz pomoć dizajnera za vrlo pristojnu cijenu.
Ono sto sam odlučila praviti i prodavati je ručno rađena čokolada bez ikakvih umjetnih aroma i emuglatora. Ideja je došla samo jedno jutro. Tek tako. Dok se ideja razvijala u mojoj glavi i onda kad se pojavila neka sumnja, ne znam ni kako uskočio je komšija sa kojim sam se već 20 godina  pozdravljala tako što smo se samo jedno drugom nazivali “dobar dan”.
Komšija je jako ugledan tehnolog hrane i radi kao konsultant u većim objektima u Sarajevu. Sa školovanjem koje je završio u Švicarskoj i mnogo godina rada u Parizu. I tu uslugu nije htjeo naplatiti.
Šta reci osim HVALA, HVALA I VOLIM TE 💖💕💞💖💕💞
Svaki put kad sumiram događanja od aprila 2017 do aprila 2018 sjetim se Mabel i njene priče o najmu stana, sjetim se samo  rečenice “suti i hoopsaj”.
A.T.

Ho’oponopono: Sudar bez ogrebotine

indir

Tko kaze da Ho ne radi, da Bog nepostoji i da anđeli ne paze na nas, ne zna šta priča.

Idem ja danas ujutro u grad obaviti nešto. Vozim polako jer je mokra cesta i čistim. Čistim čim sjednem u auto. Jer dok nisam imala auto sa svakim korakom je bilo hvala i volim te, sada to radim dok vozim kao zahvala što imam auto.

Uglavnom na jednom raskrižju crveno ispred mene jedan auto stoji, ja (srebrna boja auta) i iza mene crveni auto stoji. Upali se dodatna desna strelica, auto ispred mene krene i prođe, ja krenem, zastanem da vidim dolazi li mi itko s lijeve (oni još uvijek imaju zeleno) i bum.
Ja sam se našla dva metra naprijed, iza mene je i dalje crveni auto. Shvaćam da me je lupila i izlazim van. Hvala hvala hvala. Izlazi i ona i gledamo obje u čudu. Na mom autu nema niti jedne crtice, niti udubljenja niti ničega. Hvala hvala hvala. Ja čučnem i gledam moj auto njezin auto i nigdje ništa. Ona isto začuđeno gleda, ispričava se i opravdava. Hvala ti Bože da nije ništa ni nama ni autima. Hvala hvala hvala.
Rukujuemo se, ja pogledam prema nebesima, još jednom zahvalim Bogu, sjednem u auto i čisteći odem obavljati sve što sam trebala. Hvala hvala hvala

Ne moram ti reći da sada čistim još i više i samo sve u Božje ruke predajem.

-Jolanda Fišer