Ako se neka nevolja stalno ponavlja…

Image may contain: outdoor and nature

Ajde ti

Temelj života je svijest, zapravo, ona jest život. A što je to život? Je li to dišem, spavam, radim, jedem? Naravno da nije! To su tek mehanizmi života u materiji, odnosno privremeno “zatočenoj” svijesti u realnosti gdje se ona baš i ne snalazi. To je kao da Supermana stavite u kartonsku kutiju i tjerate ga da tu boravi 70-80 godina! Znači, ovo kako mi sad živimo, ovaj sustav organizacije društva i našeg odnosa prema sebi je zapravo teška robija, dno dna. To je daleko lošije od, recimo mrava u mravinjaku, koji za razliku od nas ljudi, funkcioniraju vrhunski!

Kada damo nekolicini ljudi svoju supermansku moć, damo im ključeve i kažemo: “Evo vama, pa vi…”, što zapravo činimo?

Postoji jedno staro pravilo: ako se neka nevolja stalno ponavlja, možemo biti prilično sigurni da se tu krije neka lekcija koju trebamo naučiti. Što mislite, je li to istina? A što se u našim životima, našoj kulturi, civilizacijskoj pripadnosti stalno ponavlja, iznova i iznova? Upravo to: evo tebi, pa ti…

Netko je napisao na Facebooku da “kako to vibriraju Splićani kad su privukli požar”! Doista? Ovo je odlično pitanje!

Dakle, kako znamo da nam ova sranja ne dolaze da bi osvijestili apsurd davanja svoje moći nekolicini da za nas čuvaju ovaj planet? Možda će sranja dolaziti sve dok se ne opametimo? Jer, morate priznati, to je vrhunska strategija: šaljimo im sranja, pa da se uz njih probude! Mora li Bog uvijek biti ljubazni dobri starac? Vidio sam na par FB zidova jednu sliku u kojoj Isus drži crijevo vatrogascu dok ovaj gasi! Zar doista tako vibriramo?

Da bismo bili slobodni i napredni kao vrsta, kao kultura i civilizacija, moramo imati dovoljno energije. Moramo imati trezvenost, unutarnju snagu i povjerenje. Ali, ako ste iscrpljeni, vi to nemate! A mi smo stalno iscrpljeni, umorni, pospani, eonima to već traje!

Koja je naša funkcija na ovoj planeti? Što svijest želi od nas? Što mi želimo od sebe? Što mogu napraviti da promijenim ovaj život, da izađem iz kutije, da letim, da “trčim prerijom”? Da dopustim svijesti da me vodi, a ne političari? Krenimo odavde.

Nemamo više vremena. Preuzmimo odgovornost za svoj život, preoblikujmo stvarnost i sebe u njoj. Možda i napredni alieni u svemiru imaju sranja, ali oni isto tako imaju i štitove. Kada dođe požar, oni upale štit i odmah ga ugase, kada meteorit krene prema njihovu planetu, oni upale štit i unište ga. Zašto oni to mogu? Zato jer imaju dovoljno energije da to kreiraju, izmisle. 

Dakle, kako doista vibriramo? Je li vibriramo “pošalji mi požar da se probudim”? Poplavu, rat, bolest, siromaštvo…

Što je to što svijet želi od mene, a ja od njega? Oprostite, ali ja želim trčati želim letjeti, želim biti slobodan, imati štit kada dođu sranja.

 

-Nenad Ljubić

Oglasi

Tko je kriv?

Slikovni rezultat za in peace

Svako malo smo svjedoci kako se ovdje kod nas, ili tamo, kod “njih” događaju nepogode, tragedije, užasi.
Mabel priča o tome na seminaru – toga će biti, sve više. To je jednostavno tako, i ono što u svakom trenutku trebamo biti – to je biti spremni na čišćenje, i povjerenje.
Hvala svima koji ovih dana čiste, dok požari gore po Mediteranu.

Preuzimamo odgovornost za sve ono što je u nama što je dovelo do tog iskustva.
Čistim za sve ono što je dovelo do toga da imam iskustva požara u Crnoj Gori, potresa u Italiji ili poplava u Bosni. Čistim sve što je u meni što je dovelo do iskustva djece koja umiru bez vode u Africi. Prašuma koje nestaju u Brazilu. Oca koji ubija dijete i mamu. Pijanca preko puta. Bolesnog rođaka. Što god…

Sa svima dijelimo zajedničke programe. Baš sa svima. Jer da to nije u nama, mi to iskustvo ne bismo imali.
Tu je naša odgovornost (ne krivica!).
I nisu ljudi koji su direktno pogođeni time u toj situaciji jer im je vibracija niska, jer… “što zrače to i privlače”, jer “privlače to što jesu”.
Pa kad se odroni i nestane cijelo selo u Kini, to je zato jer su stanovnici negativni. Ili možda zli. Ili jednostavno, nisu razmišljali o livadama i leptirićima nego o tome kako preživjeti i othraniti obitelj.
Nije to baš tako.

Odgovornost, ona o kojoj mi govorimo u Ho’oponoponu, uči nas da smo odgovorni za SVE što osjećamo, mislimo, doživljavamo, za sve što je u našem neposrednom ili POSREDNOM iskustvu.
Na taj način, i nikakav drugi, mi možemo reći da smo svi jedno.
I kad ja čistim, kada vi čistite, pomažemo nekome u Urugvaju, ili Bahamima, ili Kazahtanu… sasvim svejedno.

Kada čujem da je nekome teško, da se pati, neću reći da je taj na niskoj vibraciji i tko mu je kriv, neka vibrira visoko. Kad netko doživi traumu ili tragediju, neću pomisliti – nije vibrirao, to se meni naravno ne bi moglo dogoditi… Čistit ću. I pomoći ako i koliko mogu, kako mogu. Svi dijelimo iste programe, zajedničke, i ono što danas doživljava Jure, sutra će Marko, što proživljava Milica sutra će Senada, čega se boji Mira sutra ću se bojati ja.

To je život. Pun i prepun prilika za čišćenje.
Ne prilika za aroganciju, samovažnost, nego prilika za čišćenje.

A znamo što je čišćenje – ono je naše prepuštanje Bogu, naša poniznost i skromnost, naša svijest da je sve u njegovim rukama. Otpuštamo i prepuštamo se.

Hvala hvala hvala

-Karmen Jerković Yucel

Imate moć odabrati Nultu Frekvenciju

Slikovni rezultat za zero frequency

Imate moć odabrati Nultu Frekvenciju -Zero Frequency®

Doista mislite da imamo slobodnu volju?

Vjerujem da imamo moć slobodnog izbora, a ne slobodne volje. Zašto? Zato što mi nismo nikada stvarno slobodni. Mi spavamo, živeći na automatskom pilotu, dopuštajući našim programima da izaberu za nas. To činimo na podsvjesnoj razini, tako da nemamo pojma da to radimo. Mislimo da je kontrola u našim rukama, ali istina je da to nije tako.

Koji dio nas misli da upravlja, koji dio nas odabire? Da li taj dio stvarno razumije ili zna kako da učini najbolje izbore za nas? Ne mislim da je to tako.

Naši izbori su na temelju naših iskustva iz prošlosti, naših sjećanja i programa, na svim onim uvjerenjima, strahovima, mišljenjima i presudama koje su pohranjene u našoj podsvijesti.

Ako mislite da imate moć slobodne volje, razmislite o tome još jednom. Istina je da ste uvjetovano biće, da dopuštate da vaša sjećanja i vaši programi odluče za vas. Ono što stvarno kontrolira vaše izbore su svi podaci prikupljeni u vašoj podsvijesti. I kao računalo napunjeno beskorisnim starim programima, vi ste izloženi na milost i nemilost vašeg neispravnog softvera.

Mislim da nemamo slobodnu volju!

Tu dolazi do izražaja moć slobodnog izbora. Možete slobodno odabrati da reagirate uvjetovani svojim starim sjećanjima što se ponavljaju ili “Otpustiti i dopustiti Bogu” i doći u Nultu Frekvenciju – Zero Frequency® gdje dopuštate lnspiraciji (koja dolazi samo od Boga ili svemira, više sile) da pronađe savršena rješenja i odgovore za vas.

Istina je da je sve uvijek savršeno. Ono što nazivate svojim problemima su savršena iskustva koja ste sami privukli sebi kako bi postali bolji i jači, budniji i svjesniji. Kada prihvatite da je sve savršeno, da niste sami, kada otpustite i date dopuštenje onom dijelu vas koji zna bolje, inspiracija će doći.

I upravo u tome je Istinska čarolija!

Otpuštanje može biti puno lakše nego što mislite. To se može učiniti jednostavno odbijanjem da se uključite i ponavljanjrm “hvala” ili “volim te” u vašem umu.

Stoga, kad god vas zadese nesretni događaji, jednostavno izaberite “hvala” ili “volim te”, znajući u svom srcu da je sve blagoslov.

Ovo je često još jedan način da kažete ili pokažete svojim nedaćama drugi obraz, obraz ljubavi.
Morate naučiti vidjeti iza vela iluzije, jer način na koji vi vidite svoj život i sve u njemu neizbježno je veoma ograničen. Nagrade dolaze kada ste spremni otpustiti. Tek kad otpustite, vidjet ćete veliku sliku.

Kada počnete vježbati i uđete u Nultoj Frekvenciji – Zero Frequency®, sve manje i manje ćete reagirati i uključivati se, imat ćete manje mišljenja, prosudbi, očekivanja i uvjerenja. Jedan od načina da otpustite je kazivanjem “hvala” ili “volim te”. Čišćenje je poput dugmeta za zaustavljanje na CD playeru. Možete odabrati da slušate CD koji stalno svira, razgovarati s njim, pokušati da ga uvjerite da se promijeni (uključiti se) ili jednostavno možete reći “hvala” ili “volim te” (pritisak na dugme za zaustavljanje), i otpustiti ga. Imajte na umu da možete pričati sve što želite, ali CD je stvarno nemoćan. Ne može ništa učiniti. Samo će nastaviti da i dalje svira, beskrajno okrećući se u kružnu, beznačajnu, petlju. Kada otpustite, dajete Bogu ili svemiru (dio vas koji zna bolje) dopuštenje za intervenciju i uklanjanje CD-a, a kad se to dogodi, vraćate se u prazninu, do apsolutne nulte, do stanja nesputanog Blaženstva gdje inspiracija slobodno teče i gdje se čarolija odvija bez napora!

Sada ste u toku, u Nultoj Frekvenciji -Zero Frequency® koji će vas staviti na pravo mjesto, u pravom trenutku s pravim ljudima.

Mabel Katz

Preveo: Marino Matevski

Želite li i vi vožnju ovim taksijem?

m

Dobio sam inspiraciju da svoje taxi vozilo izlepim alatima hvala i volim te na nekoliko svetskih jezika još u toku 2015.godine, otprilike pola godine nakon svog “prvog i drugog” Ho’o seminara…
Pitao sam Mabel da li mi odobrava da njen flor de lis takođe zalepim na auto prilikom naših susreta pred Ho’o seminar u Beogradu, krajem 2015, i ne samo da mi je dozvolila, već mi je i poklonila desetak nalepnica koje u tu svrhu mogu da iskoristim…

Takođe mi je rekla da treba da ih zalepim i unutar vozila i to sam učinio momentalno… Ali, za spolja nisam mogao da dobijem dozvolu od estetske komisije grada Beograda nadležne za taksi službu te tako moja inspiracija ostade samo u mojim mislima, i, naravno, unutar vozila…

Ove godine sam na estetski pregled išao 22.06.i, čim sam ga uradio (sad sam miran do 22.06.2018), na “svoju ruku” sam nalepnice stavio na auto čim su bile urađene prošlog ponedeljka, 03.07.2017, (pitam se čiji je to rođendan?)

Ali, nakon što sam to uradio, uopšte nisam “mogao” da izađem da radim danima, sve do juče… Nemam pojma zašto, ja inače obožavam da vozim svoj taxi, ali jednostavno nije mi se dalo…
I, inače, već duže vreme sam imao želju da kupimo moja draga i ja još jedan auto koji bi meni služio za duža putovanja van grada (i države, kao na primer u Zagreb na Ho’o seminar), a inače bi bio njen i ona bi ga vozila za svoje potrebe…
Međutim, nikako nam se nije dalo da pronađemo adekvatan auto jer su naši prohtevi za komforom unutrašnjeg prostora i ekonomičnosti vožnje i održavanja u poređenju sa mojim taxi vozlom koje imam teško ostvarivi, i tako, eto, odustali smo od traženja do daljnjeg…
Napokon sam se u petak, 08.07.2017. “naterao” da izađem da radim… Nakon što sam se pomirio sa tim da je, možda, uzrok mom ne željenju da radim i u tome što je ogromna odgovornost čistiti i sve oko sebe sa ovako moćnim alatom, sve je bilo super…
I, kao što to uvek biva kada otpustimo, krenulo me… Vidim, zagledaju me ljudi (moje taxi čisteće vozilo), a ja uopšte ne kontam da gledaju šta to na autu piše… I pitaju (li) se šta to znači… Retki me pitaju, većina samo gleda… Ali, ja sam na to potpuno zaboravio, i čudim se zašto zagledaju moj auto…

Poenta: juče sam imao vangradsku vožnju sa svojom starom stalnom strankom do Aranđelovca, tamo sam upoznao njegovog oca od kog sam dobio inspiraciju za neke buduće aktivnosti, i kada sam, nakon što sam ubrao desetak kilograma svežeg neprskanog voća iz njegove bašte, krenuo sam put Beograda, kuda sam i došao, a onda sam dobio inspiraciju da ipak krenem drugim putem, pozvao drugara kog nisam video od januara, jer on je stalno u gužvi i nikad nema vremena od posla, a koji živi na toj drugoj trasi kojom sam (“slučajho’o) pošao. I gle čuda, on kaže kako sedi u kafiću zaludan, te otidoh kod njega da se vidimo i ispričamo nakon toliko vremena…

Reč po reč, i on me spoji sa drugarom koji prodaje svoj “stari” (2010.godište) auto jer je kupio noviji isti takav, ja rekoh da, on dođe i mi se dovezosmo njime do Beograda da i moja draga vidi svoj budući auto ukoliko joj se sviđa, i eto, kupismo ga… Čas posla sve naše ideje su najidealnije moguće ostvarene…

Pokušavam da vam na najkraći mogući način dočaram šta se sve meni dogodilo zato što Univerzumu na svaki izazov kažem DA, a i moja draga me u tome podržava…
Čim otpustim, razrešenje se dogodi.
Čim osvestim ja prihvatim da je nešto tako kako jeste, pa i ako mi se ne sviđa, ja svejedno prihvatim jer znam da je to za moje najveće dobro. A onda… Univerzum, Bog, Tvorac svega postojećeg posvuda mi sve puteve rasčišćava… Ali tek nakon što ja kažem DA za svaku priliku, i tek nakon što otpustim i prepustim Njemu da ispred mene sve čisti…

-Danilo ilić

Ho’oponopono: Učinite svoj dio, i Bog će za vas napraviti sve

hooponopono-atelier

“Ideja cijele prakse je zaljubiti se u svoje smeće, reći mu: Hvala ti, Volim te! Oho, nisam imao pojma da si tu, Volim te!

Jer ako ja guram, ti ćeš gurati meni natrag i to se zove otpor. Umjesto da otpustim i kažem smeću Volim te! Veliki mudraci su rekli voli svoje neprijatelje. Ali tko su ti? Jedini neprijatelji koje imate je smeće u vašoj podsvijesti.

Znate, teroristi nisu izvan vas, oni su u vama. I to je to smeće! Smeće koje zovemo ratovanje! Ratovanje je to protiv sebe i protiv Božanstva.

Dakle, ljudi se pojavljuju u vašem životu zato jer dijelite smeće s njima. Zato biste trebali s njima neprestano ‘hodati’, jer nemate pojma što je u vama dok se to ne pojavi! Stoga, kad se netko pojavi u vašem životu, ta osoba vam tada ukazuje na vaše smeće. Ona kaže: Hej, ‘alo! Tu sam, ‘alo! Otpustite to, umjesto da kažete: ‘Ej, a koji je tvoj problem? Tako su mene naučili na fakultetu – kada netko dođe u moju kancelariju, ja bih trebao reći: Koji je vaš problem?

Ali odlučio sam biti 100% odgovoran i u tom trenutku radim svoje Ho’oponopono čišćenje. Tada Božanstvo kaže: U redu. Sada tebi ide štogod ti je potrebno da bi bio slobodan.

Ta osoba se više neće pojaviti u vašem životu!

Božanstvo vas je stvorilo i ono zna što vam treba u svakom trenutku. U svakom! I to samo zato jer je netko odlučio preuzeti odgovornost Treba nam samo jedna osoba. Jedna!

Vi.

Ja neprestano čistim! Jer znam da ako ja uradim svoj dio, (preuzmem odgovornost kako bih bio u Nuli, jer je to smisao  života – da budem svoj i čist u srcu), tada će Božanstvo učiniti ono što sam ja došao ovdje učiniti: ono će to uraditi za mene.

Ihaleakala Hew Len

nenadljubic.com

Dr.Hew Len: Mudrost je u praznini

h

Jedini problem sa ljudima je što su arogantni, jer ramišljanje je upravo to. Arogancija prebiva u samoj biti izjave “Ja znam”. Mudrost je u praznini. Biti bez misli. Samo ako budete u praznini Svjetlost može probiti. Dok god se nešto događa u mom umu Svjetlost ne može probiti. Svjetlost može ući samo kad se um očisti – u stanju tišine. 


– Dr. Hew Len

Ho’oponopono manifestacija goriva :)

Povezana slika

Jutros sam dragi moji imala takvu manifestaciju hooponopona da sam pocela plakati. Muz mi je poceo raditi u novoj firmi koja je u Splitu. Nama je to 40km udaljeno od mjesta gdje zivimo. Kako i ja radim u Splitu bilo nam je to ok jer mozemo s jednim autom na posao, ali dok mu ne zavrsi edukacija moramo ici sa dva auta sto znaci ogrooomne troskove goriva.

I mislim se ja ima dva dana kako cemo do place sta cemo, panika me hvata… cak mislila trazit godisnji da ustedimo… i hopsam cijelo vrijeme… i jutros kazem ja sama sebi: “Ma hajde, pa uvijek se nadje neko rjesenje, uletit ce nesto valjda, neki poslic, bilo sto…” i malo pomalo s hopsanjem ja to otpustim…
Medjutim, kako ja cesto igram nagradne igre, tako ja i jutros nazovem Narodni radio, ispricam sto sam radila za vikend i tako to… oni najbolju pricu nagradjuju svakog ponedjeljka… i zovu me kroz nekih pola sata (ja vec usred posla i zaboravila na to-jer igram vec par puta pa nista).

Uglavnom,zove me zenska da sam dobila 500kn goriva poklon bon na Ininoj pumpi 😍😍😍😍 E ako to nije hooponopono,onda zaista ne znam sta je ♡

-Magdalena Pulić

Definicije potkrijepljene iskustvom

Slikovni rezultat za hooponopono

Jedinstvena nit  koja  se provlači procesom osvještavanja,  otpuštanja i prepuštanja Izvoru  da  nas,  vodi predstavlja  uzvišeno stanje postojanja u sadašnjem  trenutku.
 .
Prakticirajući Ho’oponopono uranjamo u svijet  nas  samih gdje  se  kriju  odgovori  na  mnoga  pitanja, što za mene predstavlja  i mističnu  stranu  Ho’oponopona.
Mistika  je  vrlo često povezana s  nečim što  naš racio (um) ne može  razumjeti  niti  ga  naše   ruke  mogu  opipati,  ali  srce  ju  može  spoznati.
Mistika  je  dana  svakome  od   nas, a ne  samo  pojedincima koji  se  nazivaju  ili  ih je  netko  okrunio  nazivom mistika.
Ona ne  predstavlja  ništa  što je  nedohvatljivo  svim  ljudima.
.
Meditacijom osluškujemo  tu  divnu mističnu  stranu Ho’oponopona što je  i  čini  jedinstvenom,  unikatnom, poklonjenom od  strane  samog  Izvora.
Je  li to  proces  osvještavanja,  otpuštanja  i  prepuštanja  ili smo  se prepustili  i  tako  spoznali tu  divnu  tehniku otpuštanja ne treba biti  tema  naših razmišljanja  već  samo
“uskočiti” s povjerenjem  u balon Ho’oponopona.
.
Uvijek se kao osnovni princip navodi preuzimanje odgovornosti, što je  istina.
Definicije  su   vrlo jednostavne,  ali  je  li našem  raciju  to   shvatljivo i prihvatljivo?
Sa svakim Hvala mi preuzimamo odgovornost, te  nakon  nekog  vremena počinjemo je osjećati, ne tražeći  više racionalne  definicije prihvatljive  našem  umu.
 .
Kad  se  sad  razmišljam o značenju  odgovornosti, ne znam  što  bih  rekao osim  svega onoga  već  vidjenog,  s tom  razlikom  što  su sad  te  defincije  potkrijepljene ISKUSTVOM OSJECANJA ODGOVORNOSTI .
Upravo  u  tom  trenutku  odgovornost  postaje  stvarna, istinita i nadasve  oslobađajuća. Postaje ŽIVA,  time  razumljiva i prihvaćena i našem  umu.
.
Iz tog  razloga udahnimo  život  koji  nam  Ho’oponopono pruža  da bismo spoznali  i  oživjeli  ono što je  našem  umu neshvatljivo i neprihvatljivo, a predstavlja temelj našeg  postojanja, a to je  ODGOVORNOST!
.
-Dario Štulić
.

Uvek smo vođeni čak i kada toga nismo svesni

Kad nam ide dobro, prija nam. Kad stvari krenu loše, očajni smo.
U prvom slučaju, po automatizmu, naslađujemo se tobože našim ličnim uspehom, podižući sebi reiting. Rastemo dok nas drugi hvale i veličaju.
U drugom slučaju upadamo u stanje apatije i krivice prema sebi ili okolini. Analiziramo preduge teorije, šta se desilo, kako, i šta preduzeti.
Bla,bla,bla………………………………………

U oba slučaja, to su naši programi koji nas pomeraju iz središta sfere, iz centra suštinskog razunevanja istine, a da toga nismo ni svesni.
Daju nam sliku, lažnog okruženja i nas samih.
Kao iz priče sa kuvanom žabom. Skuva se a da nije ni svesna okolnosti koje  su je tu dovele i gde je izlaz.
Izloženi smo tim pozitivnim ili negativnim programima koji nas poseduju svakodnevno
iz dana, u nedelje…. godinu. Nema šanse da bilo šta povežemo. Obično kada prebrzo idemo u pravcu sopstvenog razvoja, slabije obraćamo pažnju na usputne detalje. Kasnije kao u slagalici nedostaju nam naizgled sitni komadi i slika nije kompletna. Tada nastaje za svakog od nas zbrka. Gde se zavući i pronaći deo celine. Do juče moćni i važni, a već sutra skrhani i očajni.
To nam samo govori da se stepenice ne preskaču i da moramo biti vođeni iz samog
izvora. Kad se zastane bolje se vidi. Tu nam  Ho oponopono mnogo pomaže, čisti sumnje, predrasude, ispravlja pogrešan i  postavlja nas na pravi put. Nebitno je šta smo uradili do tada. Čistimo i sve se  ispravlja onako kako treba i kada treba.

U ovo današnje vreme svi su obuzeti pozitivnim razmišljanjem i kao da je pogrešno ako si tužan i neraspoložen. Na silu se iscrpljuju i neprirodno premeštaju u  stanje, kao nazovimo sreće. Na našoj planeti još uvek se dosta toga uči kroz bol i  patnju. Prema tome, ako zelite dalje, ne strahujte, prepustite se. Moramo proći  određene situacije koje nam nisu jasne, ali to nije ni bitno. Naš je razvoj jedino bitan.

Ići napred. Nekada kao da nam svi okrenu leđa, i Bog se umiri… vakum tišina očaj… čak i tada smo voljeni i postoji ogroman razlog zašto je to tako. To je test jer ne zaboravite tu smo da se prisećamo i učimo, ali bez prepisivanja. Diplome dobijaju oni koji odluče da se menjaju bez obzira na okolnosti i prilike. Najbolji studenti ne postavljaju pitanja, znaju da ih inspiracija  vodi. Moramo proći kroz naša namenjena iskustva.

HO’ nam je u tom slučaju kaotopla roditeljska ruka koja nas štiti. Kao u detinjstvu kada se uplašimo komšijskog psa, a majka nas uzme za ruku,i mi se tada malo zaklonimo iza nje.
Kada prođemo, to za nas jezivo čudovište /ali prođemo/ kaže nam: ‘Vidiš da i nije bilo tako strašno’. I nije. Mi sami moramo proći zadato.

Tu je Ho’ koji nas dovodi do vrata iza kojih se nalazi Inspiracija. Bivamo podržani
bez obzira u kom pravcu odlučimo da ćemo nastaviti. I kako to jeste, nema slepih
staza uvek smo na autoputu našeg razvoja.

Imamo pomoć u svakom momentu, ceo univerzum nas posmatra i raduje se našim
pomacima ka uspehu. Zato krenimo bez otpora.Vi i ja znamo da nikad nismo sami.
Niti ćemo ikada biti. Otpustite sve nedoumice, pitanja, podpitanja, konfuziju u glavi i prepustite se životu.

Hvala, Hvala, Hvala

Vladimir Tamindzic

FB grupa Ho’oponopono HVALA TI

Što je za mene Ho’oponopono

Slikovni rezultat za hooponopono

Ako zaronimo malo dublje u svoju  nutrinu tražeći  odgovor na  pitanje što je za mene Ho’oponopono,  možemo   dobiti  niz  jedinstvenih,  unikatnih odgovora  koji  će  svatko  na  svoj način interpretirati .

.

Za mene  je  Ho’oponopono: Način uspostavljanja kontakta   s  Izvorom prepuštajući  se, u potpunom  povjerenju, tom  istom  Izvoru  (vodjenju).
.
Naime  taj  kontakt  kojii je  posve  unikatan i  individualan odražava  se  prvenstveno  na  našu osobnost mjenjanjući  percepcepciju   odnosa  prema svom životu, a  na  taj način  i  prema životima  drugih.
.
Ho-oponopono funkcionira na način spoznaje, otpuštanja,  dopuštanja i na kraju prepuštanja sa 100% povjerenjem da  smo  vodjeni.
.
Upravo  ta  spoznaja  da  smo   vodjeni  daje  nam  snagu  i  moć  da  se  prepustimo  otpuštanju svega  onoga   što  nas  na  ovom  svijetu  oblikuje  kroz  odnose,  posao , zdravlje  itd .
.
Ta  jedinstveni proces:  spoznati – otpustiti- prepustiti se ili  prepustiti  se   pa  zatim  spoznati  i   otpustiti, za  mene Ho’oponopono   predstavlja uzvišenu  duhovnu  praksu čineći  je  naprosto SVETOM.
.
-Dario Štulić