PRIČA TREĆA

Vozila mamu nekidan. Opet, kao i svaki put, vrti stare priče. Prošlost. Na svako to vraćanje prije bih reagirala suzama. Ovaj put… ništa.

Ona me gleda i kaže: “Šta se to s tobom događa?”… “Događa se to da ja više ne želim slušat, ne želim se sjećat i da ti pravo kažem, apsolutno me više ne zanimaju te priče! Što se mene tiče, izbrisane su za sva vremena!”… ”Ne mogu virovat svojin ušima!!! Kako si došla u to stanje!??!?!” … “Lipo san došla, a to savjetujem i tebi. I molin te, sljedeći put, prije nego kreneš s takvim vraćanjima, mooooooooooooooolin te nazovi me i reci da ćeš mi opet pričat isto.”… “Zašto?” kaže ona.”Pa da te na vrime mogu zaustavit!!! A onda imaš zadatak, za pokoru, pola sata vrtit u glavi hvala, hvala, hvala, hvala… i onda me tek nazvat!”

Nije me nazvala. Ali je zato svaki dan kod mene. Evo je na trosjedu, igra se sa svojim unukom. Pričaju razne priče. Zalutala je malo pogledom, pa sam je pitala ol opet putuje. Nasmijala se i rekla: “Ja ću popizdit s tobon!” …”Jel od sriće il od tuge ćeš popizdit?” .. “A od sriće!!!” I krepaje od smija!!!!

Hvala, hvala, hvala, hvala….

– Zana Sunara