Božanstvo kaže: “Kada se ti pomeriš, JA se pomerim. Kada ti učiniš korak, JA učinim korak. Ali kada se ti prepustiš, JA čistim put ispred tebe, baš u tom trenutku – ni minut pre ni kasnije.“
Dr Hew Len

Odgovornost

Ho’oponopono je drevna havajska tehnika, koja je postala popularna nakon objavljivanja knjige “Nulte granice” Džo Vitali (Zero Limits – Joe Vitale). To je vrlo jednostavna i efikasna tehnika u čijoj je suštini upravo preuzimanje 100% odgovornosti za sve što se dešava u našem životu. Najčešće odgovornost mešamo sa osećanjem krivice, te je upravo zbog tog neželjenog osećanja i odbacujemo, braneći se. U stvari, osećanje krivice nema ničeg zajedničkog sa prihvatanjem potpune odgovornosti. Osećanje krivice nas blokira, tako da nam jedino važno postaje da se od njega nekako zaštitimo. To obično radimo, prebacujući krivicu na drugoga. S druge strane kada prihvatimo da smo mi stvorili sve oko sebe, odnosno da u našem životu nema ničega, ali baš ničega što nema veze s nama, onda to može biti vrlo oslobađajuće. Jer, ako smo nešto kreirali, onda to znači da to možemo i promeniti ako nam se ne dopada.

“Stalno pokušavam da nešto promenim, ali ne uspeva mi, kako to?”, možemo se zapitati i to s pravom. Stvar je u tome što mi ne kreiramo samo svesno, već i nesvesno. A u našem nesvesnom su mnoge blokade, programi, odnosno podaci kako iz zovemo u ho’oponoponu.

Naši problemi su samo ponovljena sećanja iz prošlosti koja se pojavljuju kako bi nam dala šansu da gledamo očima ljubavi i delujemo inspirisani Božanskim. Sećanja su u stvari programi koji nisu samo naši, već ih delimo s drugim ljudima. Oni su zajednički, a način da ih se oslobodimo je da pošaljemo svoju ljubav božanskom. Božansko čuje i odgovara ali na način najbolji za sve i u vreme koje je najbolje za sve.

Mi smo kreatori. Stvaramo stalno, svesno ili nesvesno. Međutim, nemoguće je biti svestan svega što se dešava u nama i oko nas, jer mnoge stvari radimo nesvesno. Svakako da utičemo na stvaranje svog sveta upravo sada, ali to se u velikoj meri dešava nesvesno, bez naše svesne kontrole ili znanja. Ovo je razlog zbog kojeg samo pozitivno mišljenje često ne daje željene efekte. Naime, naš svesni um nije jedini kreator naše stvarnosti. Ogroman je broj informacija koje nesvesno primamo i šaljemo u spoljašnju realnost.

Jasno je da ne možemo kontrolisati svoje nesvesne reakcije. Ova želja za kontrolom u stvari potiče od našeg Ega. Složićete se da nije baš mudro dopustiti Egu da bira i odlučuje za nas, pošto smo se uverili da on ne raspolaže svim potrebnim informacijama.

Zašto u svoj život privlačimo probleme? To su jednostavno program koji kao neki CD stalno sviraju, samo što je ton ponekad sasvim smanjen. To što ga ne čujemo ne znači da nije uključen!

Kako da se oslobodimo ovih programa, podataka?

Govoreći “Volim te”, “Hvala ti”. Izgovarajući ove jednostavne rečenice mi govorimo: Žao mi je zbog svega što je u meni, a što je dovelo do ovog problema. To znači preuzimanje 100% odgovornosti. U ho’oponopono tehnici se ovaj proces naziva čišćenjem, jer čistimo programe, odnosno podatke izgovarajući “hvala ti, volim te”. Postoje različite verzije ove tehnike gde se predlaže izgovaranje i fraza: “Žao mi je, molim te, oprosti mi”. Dr Len kaže da je u jednom “Hvala ti” sadržano sve navedeno, ali ako neko želi da izgovara sve četiri fraze, to nije problem.

Pri praktikovanju ove tehnike ne možete pogrešiti, jer  Božanstvo samo čeka da budemo spremi i zamolimo da nešto očisti, odnosno otpusti. Pri tom, mi ne znamo šta se tačno dešava, koji se to programi brišu. Briše se ono što smo mi spremni da otpustimo, a mi sami najčešće ne znamo šta je u pitanju. Sve dok se mi držimo za problem, on ne može ništa da uradi, jer poštuje našu slobodnu volju. Ako ste spremni da preuzmete 100% odgovornost za sve što se dešava u vama, ne možete pogrešiti. Ljubav može izlečiti sve. To je zakon univerzuma, kada pokucamo, vrata se otvaraju, samo je potrebno da odlučimo da zakucamo.

Ljudi se često pitaju da li je potrebno da osećaju ljubav i zahvalnost dok izgovaraju “hvala ti, volim te”. To nije neophodno. Mabel Kac, saradnica dr Lena, kaže da je mnogo bolje da izgovaramo “hvala ti” čak i kad osećamo bes, nego da se u potpunosti predamo svom besu i negujemo misli koje ga podržavaju. Ona izgovaranje ovih reči poredi s pritiskanjem tastera za brisanje na našem kompjuteru i naglašava da nije važno kako se osećamo u trenutku kad ga pritiskamo, on će svejedno nešto izbrisati. Dakle, najvažnije je da govorimo “Hvala ti” i “Volim te” ma kako se osećali. Ako ste ljuti, obavezno pokušajte i bićete zapanjeni kojom brzinom će vaša ljutnja nestati.

Ho’oponopono molitva

Mir neka bude s tobom, sav moj mir. 
Mir koji sam Ja, mir koji Ja jesam. 
Mir uvek, sada i zauvek, 
Moj mir Ja dajem tebi, moj mir Ja ostavljam s tobom
ne svetski mir, već samo Moj mir. 
Mir mene.

– Suzana Vemić