Juče sam se, nakon samo dvanaest dana odmora vratila kući. Radosna i odmorna, spremna za rad… A moja kućica? Puna paučine i prašine kao da je nisam čistila mesecima. O prozorima da ne govorim… I tako, još od sinoć čistim svoju kuću. I mislim o tome kako je samo dvanaest dana bilo dovoljno da postane zapuštena. Tako je nekako i sa nama, zar ne? Čim se malo opustimo, prestanemo da čistimo sami sebe, Ego preuzme stvar u svoje ruke i za tren oka smo u njegovoj vlasti. Zato nam je bolje da ne prestajemo sa čišćenjem, bar je u mom slučaju tako 😉

 Prijatan dan vam želim, volim vas ♥ ♥ ♥

– Suzana Vemić Kulja