Mabel je na seminaru dala jedan odličan primjer… ovaj put s CD playerom… CD player koji svira je ustvari metafora za naš um. Programi koji se vrte i koje čujemo preko njega su sinonimi za programe u našem umu. Mabel je pustila cd da svira… zgodno je demonstrirala kako je besmisleno razgovarati s onim što čujemo, jer sadržaj koji se vrti, vrti se bez obzira koliko mi dramatizirali (ovo nije pošteno…), koliko mi bili sentimentalni (ali ja sam tako dobra osoba…), odlučni boriti se sa sadržajem onoga što čujemo (ne želim to više slušati)…

Jedini način da se zaustave programi je da se isključe, izbrišu… Mabel je kao primjer izvukla cd iz aparata. Dakle programe treba prepoznati kao programe (memoriju) i izbrisati ih ho’oponopono tehnikom (naravno, to je proces koji traje… nije moguće izbrisati sve i odmah)… Međutim ono što je najljepše u čitavoj priči je to da mi ne počinjemo živjeti tek kad sve izbrišemo (što bi značilo skoro pa nikad 😀 )… nego je itekako moguće brisati i uživati u svemu onome što nam život pruža (e, ali to je sad već neka druga objava …) ♥ ♥ ♥

– Daniela Pal Bučan