Ne morate ih reći naglas, možete i u sebi. Sigurno ste ih čuli već, poznate su jer se u zadnje vreme spominju u tehnici Ho’oponopono. Ovim se garantuje da možete rešiti mnoge sukobe unutar sebe, kao i sukobe sa okolinom.

Nakon što sam pročitala osnove i pogledala video dokumentarac o ovome, odlučih da isprobam Ho’oponopono teniku utičući na moju neposrednu okolinu. Shvatam da su svi ljudi oko mene moja ogledala, stoga, svi sukobi sa ljudima proizilaze iz sukoba same sa sobom. U to vreme, u mojoj okolini je bilo nekoliko osoba sa kojima generalno nisam imala otvoreni sukob, ali sam prema njima imala određeni otpor, jednostavno mi se nisu sviđale. Proanalizirala sam šta je to tačno što mi se ne sviđa i uvidela da su to delovi u meni koje ja još nisam razrešila. Za ovo nije bilo leka, osim da ih prihvatim takvim kakve jesu.

Tako sam svaki put kada bih osetila otpor prema tim osobama, počela u sebi da izgovaram ove tri rečenice:

Hvala ti. Oprosti mi. Volim te.

Usmeravajući pažnju na osobu koja mi neodgovara, zapravo sam zahvalnost, molbu za oproštajem i ljubav usmerila ka sebi, ka onom delu sebe koji kreira ovo neprijatno ogledalo, ka onom delu sebe koji me stavlja u situaciju da se ovako osećam i da imam u okolini nešto što mi stvara osećaj da mi se to ne sviđa. Da bi ovo zaista bilo delotvorno, nisam samo mehanički izgovarala ove rečenice, već aktivirala osećanja koja su u dubini ovih rečenica. Fokusirala bih se na srce, tako da mogu zaista da osetim tugu prema svom biću koje pati zbog ovih neprijatnih iskustava, zahvalnost prema svom biću koje mi je pokazalo kako ne bih trebala da se ophodim prema sebi i ljubav prema svom biću, prema samoj sebi. Ponekad bih u ovih nekoliko momenata zaista mogla da doprem dublje u svoje biće, a ponekad je to bilo vrlo površno. Kako god, uvidela sam da je zaista najdelotvornije iskusiti osećanje koje je definisano u ove tri rečenice, kako bi ceo proces imao efekta.

Ovo nije dugo ni potrajalo, kada se iznenada situacija oko mene počela menjati! Neki ljudi su jednostavno nestali iz mog života, okolnosti su se tako namestile da se više nismo viđali. Više ih nisam od tada ni čula ni videla. Drugi su i dalje bili prisutni, ali me više nisu ni na jedan način remetili, prosto sam zaboravila onu odbojnost koju sam nekada imala prema njima. Ipak, najveće iznenađenje je nastalo kada sam sa par osoba koje su mi ranije išle na živce, zapravo ostvarila odličnu komunikaciju!  Nepotrebni delovi mene su nestali, a sa drugim delovima sebe sam počela da sarađujem!

Ha, ovo je bilo lako! Ho’oponopono se pokazao veoma delotvornim! 

Odlučih da se usmerim na druge aspekte same sebe, koristeći se ovom tehnikom. Ovog puta, testirala sam kako to deluje na one stvari u mom životu koje mi se ne sviđaju, na one stvari koje su dublje i teže.  Kada su u pitanju takve stvari, nešto što je u nama što je toliko slojevito i kompleksno, potrebno je mnogo više pažnje, rada i strpljenja. Ovde sam se susrela sa toliko dodatnih problema koji su ležali iza samo jedne stvarčice koju sam želela da promenim u svom životu, da sam još uvek ovim zaokupirana. Čak šta više, čini mi se da sam negde na putu i zaboravila da nastavim da koristim Ho’oponopono. Ponekad, u nastojanju da nešto razrešimo u sebi, naiđemo na gomilu drugih stvari koje nismo ni mislili da bi trebali da razrešavamo, kako bismo zapravo razrešili onaj originalan problem. I tako zaboravih na tu tehniku, sve do pre neki dan kada sam se iznenada ponovo setila ove proste stvari.

Izgleda kao da je i trebao neki vremenski odmak, jer ovog puta kada sam izgovorila ove tri rečenice, desilo se nešto još neverovatnije! Istog momenta se promenilo ono što sam poželela! Međutim, nije bila stvar u tome da sam ja nešto menjala van sebe, ja sam menjala unutrašnjost sebe!

Svet ne možemo promeniti tako što ćemo ga menjati direktno. Ne možemo pobiti neprijatelja, jer oni su odraz naših unutrašnjih sukoba. Ne možemo na silu promeniti situaciju u kojoj se nalazimo, jer ona je odraz lekcija koje treba da naučimo. Ne možemo menjati odraz u ogledalu koji predstavlja nas same. Možemo ga malo zamaskirati, možemo malo izobličiti ogledalo, ali ga promeniti ne možemo. Ali ako promenimo naše stavove, našu percepciju, fokus na čega smo usmereni u toku dana, svet oko nas će odražavati našu unutrašnjost i jednostavno se promeniti! Ako prihvatimo da je sve oko nas ogledalo, zašto bismo se ljutili na njega? Prihvatite vaše odraze koje vidite oko sebe, oprostite delovima u sebi zbog kojih su te slike prouzrokovane.

Kad god vidite nešto što vam se ne sviđa, nešto što zbog čega se razljutite, oneraspoložite, rastužite, ružne vesti u medijima, svađu iz komšiluka, političke manipulacije, zagađenje planete, bilo šta što vas na bilo koji način uznemirava, setite se:

Hvala ti. Oprosti mi. Volim te.

Čuda će se dogoditi!

Aniko

Preuzeto s: http://majkazemlja.wordpress.com/2013/11/05/hvala-ti-oprosti-mi-volim-te/