Svjedocanstva: Nase ciscenje pomaze i drugima

  • ho
  • Ja sam marta proslavila godisnjicu hopsanja i slobodno mogu reci da je HO po mom skromnom misljenju cak vise ocistio moju porodicu,p rijatelje i poznanike nego meni licno mada je i tu fascinantno….da skratim i napisem najsvezije….prekjuce smo se otarasili karcinoma jednog clana porodice…koji je cudom uocen, cudom na vreme, operacija naravno prosla sa sve malim i velikim cudima u najboljem redu…sta reci nego cistim, hvala, hvala, hvala 🙂

  • Moja drugarica zivi ljubav kakvu je htela, a ranije nikad nije potrajalo. Moja drugarica medju najboljim, zivi sa deckom u Bg-u, a pritom nikad nije bas bila zaljubljena, a pogotovo da zive zajedno. Od brata devojka je trudna (rekli su joj da bi tesko mogla zatrudneti, stavise i da nece moci).
  • Moja mama je bila u teskoj depresiji, na rubu. Psihijatrica je rekla da je na dnu, najgora faza. Danas je vesela zena…tjesi svih… depresiji ni traga… upisala aerobik u 64… nasmijana i divna. Cistila samo ja…nitko nema pojma osim nje. Rekla sam joj nedavno za Ho.
  • Moj muž odjednom “zna” čistiti, kuhati i obaveze oko djece. Povećala mu se plaća. Moja djevojčica zbog koje sam ovo krenula, je konstantno bolje. Sin jača samopouzdanje. Evo prijavljujem i sebe, nakon 5 godina izliječena od autoimune bolesti, odjednom. Lijekovima koji nisu do sada djelovali. Sada djeluju. 😉Ima toga. Da, sjetih se Mabeline rečenice kako se ne čisti uvijek kako smo mi zamislili… Sve u svemu, zahvalna. HV
  • 5.4.2019. trebala biti operirana…bojim se…čistim…zahvaljujem…čekam pripremljena…
    Treba me operirati specijalizant…
    U 14 h dolazi dr. i šalje me doma zbog neceg hitnog…
    Ja se vraćam 8.4.2019. i ponovo čistim…zagrlim dijete u meni i nema straha…
    Operacija složena i obavljena od strane glavnog kirurga…
    Hvala hvala hvala…
  • Sta se sve desilo ljudima oko mene- majka je u septembru dobila od porodice kod kojih radi na poklon auto! A ja se bas secam kako sam gledala onu radionicu koju je Karmen drzala u Beogradu nesto malo pre toga i pomislila – Ko jos u danasnje vreme tek tako dobije na poklon auto? I eto- posle par meseci- desi se cudo…hvala hvala hvala. A druga stvar- moja baka – koja je trazila da dobija zdravstvenu negu kao slabopokretna osoba – iako su svi rekli nema sanse da ce dobiti – jer su odbijali cak i one koji idu na stakama – dok god mozes kako tako da se kreces- nema sanse da ces dobiti. Ja sam imala osecaj da ce se to srediti. Stavila sam casu sa vodom na taj dan kada je isla na lekarsku komisiju – i cistila sam. Cekala je dosta dugo da joj jave – ali u januaru je dobila resenje da joj je odobreno. Hvala hvala hvala… To su samo cuda koja su dosla ljidima oko mene a meni licno mnogo lepih i dobrih stvari. Pogotovo posle prvog seminara. Tako da cistite, cistite i cistite. Otpustite i imajte poverenja. I nemojte imati ocekivanja. Zato sto zaista sve bude mnooogo i daleko bolje nego sto smo mogli da zamislimo. Hvala hvala hvala
  • Sve nam je krenulo na bolje, muž ostvario pravo na mirovinu, sin se zaposlio, radi ono što voli, dvije kolegice koje su stalno kukale o svojoj lošoj sreći, prestale su, obje su u sretnoj vezi, kćerka napreduje na poslu, ja se više ne budim noću spavam mirno, nemam straha, prepuštam se s povjerenjem….
  •  Suprug dobio ponudu za posao koju nije mogao odbiti, a koja je omogućila i da radi na način koji mu najviše odgovara i donijela veliku dozu autonomije. To je sanjao…. Hvhvhhvh!
    Mamin insult prošao bez drame, posljedica. Glavobolja koja je tek na CT-u okarakterizirana kao insult… Hvhvhhvh!

  • O “čudima” sam pisala i pisati ću, jer o “čudima” treba pisati…
    U 55- oj godini života odlučila sam ovoga ljeta preplivati maraton od par kilometara… i ne moram vam pisati da je tu potrebna tjelesna izdržljivost…
    motivacija…cilj…dosljednost…životna disciplina…
    i sada na kraju ono meni najvažnije svaki zaveslaj (zamah) rukom u bazenu počinje i završava s HVALA i VOLIM TE…isto kao i svaki udisaj.
    Kilometre sam počela savladavati isto kao i život i od hopsanja ne odustajem…a kako bi i mogla kada ga živim.
  • Par dana pred seminar cerka dobila ponudu za posao a koji nije trazila,jer ima vec stalni posao i na kome je zadovoljna. Zove i kaze mi da ju novi poslodavac pronasao sam, nudi joj posao jer im je potrebna bas takva strucna sprema i takvo iskustvo koje ona ima. I to u vreme dok je drzala neplaceno odsustvo sa trenutno posla i otisla na putesestvije u drugoj drzavi. Kaze mi znas mama jedino bih ovaj posao napustila ako mi zele povecati platu. Drugi uslov im je dala da svoje sestomesecno putesestvije nece prekidati niti tek tako ostaviti svoje radno mesto. Kada se vrati nazad radice mesec dana na starom poslu. Jer nije korektno tek samo otici. To je bio njen uslov ako mi mozete ispuniti te uslove precicu. Svi su uslovi ispunjeni, na novom radnom mestu krece za mesec dana. A jos zanimljivije sefica sa prostora Balkana. Hvala, hvala, hvala.
  • 2017-te (ja vise nisam sigurno kako) sam naisla na video materijale s dr. Hew Lenom. Nisam nocima spavala, prosto sam upijala sve sto sam gledala. Krenula sam da citam i gledam sve sto ima veze s Ho’oponopono. Ljeto, sestri oticu limni cvorovi po tijelu. Niko ne zna o cemu se radi. Salju je od ljekara do ljekara. Ja cistim. Odmor provodim s njom. Dobijamo informaciju o super doktorki iz Beograda. Odlazimo kod nje, bivsi profesor, sef infektoloskog odjela sa VMA. Odredjuje konacno dijagnozu i postavlja pravu terapiju. Poslije toga opet providjenje ili sta, ponovo kod prave ljekarke, koja je lijecila sestru godinu dana. Bolest se povukla u potpunosti, hvala, hvala. 2018-ta, priblizava se seminar. Ja sam prosto morala biti na seminaru, a nisam znala odakle sve to isfinansirati. Odjednom se pojavljuje 800 eura, hvala, hvala. Odlazim na seminar. Poslije seminara opet cuda. Turbulentan period, ne uspjevam zavrsiti projekt i izaci na ispit. Mislila sam, sada to sve moram iz pocetka, novi projekt, ponovo traziti firmu gdje mogu raditi na projektu. Medjutim, sekretarica skole se zauzima za mene i zove instancu zaduzenu za polaganje drzavnih ispita. Odlazu mi ispit za ljetni rok i to sa starim projektom, cija odbrana je u stvari sam ispit, hvala, hvala. Ima toga jos, puno malih cuda na dnevnoj bazi. Ali ukratko o nekim, za mene znacajnijim, koja su mi zivot promjenila. Hvala HO, hvala, hvala.
  • Noc uoci seminara Mabel Katz, sestrin sin imao sabracajnu nezgodu u kojoj mu je auto unisten, a on je zadobio samo ogrebotinu po glavi…
  • Primjecujem da se mom ocu događaju “mala cuda” prilikom obavljanja nekog posla. Ova dva primjera su mi malo posebnija.
    Prvi primjer, bilo je to pre 2 godine tati je istekla vozačka dozvola. Tad je navrsio 79 godina i mislio je vise ne produzavat i maltretirati se s liječničkim pregledom. Kao budem ga vec ja vozila kud treba. Naravno, uspjela sam ga nagovorit da bolje neka on produzi pa makar i na 2 godine. Medjutim ispalo je da je dobio, mi se zezamo “dozivotnu”, produzenje na 10 godina….i to nije sve…. bez da je morao na lijecnicki.
    hvala hvala hvala Naravno, ne moram reci da nista nije slucajno i sve ima svoj razlog. Danas mene tata vozika po pregledima, na fizikalne terapije i sve gdje treba jer ne mogu voziti. Hv hv hv
    Drugi primjer,…tata bio na pregledu kod hematologa zbog povecanih limfocita…inace je pun madeza i tada je razčešao jednog koji se počeo mijenjati i doktor hematolog vidio to i u povjesti bolesti napiše da se javi na kirurgiju da to pregledaju i ak treba odstrane jer kao za pregled dermatologa se dugo ceka. I tako tata ode narucit se kod kirurga za pregled i sad “cudo” se dogadja , tata daje povjest bolesti od hematologa gdje su njegovi naputci …sestra nista ne pita i umjesto da ga naruci za pregled ona njega naruci za iduci tjedan jer se eto bas oslobodio termin za operaciju odstranjivanja madeza. Dosao taj dan, ulazi u ordinaciju, kirurg pita sta radimo, cudi se, ja vas nikad nisam vidio, da bi mu tata pokazao , cim je pogledao rekao je da se to mora odstraniti. Sto je i napravio.
    Sta reci …sve se odvijalo brzinski i sve proslo bez uobicajne procedure na koju se ceka mjesecima Hvala hvala hvala
  • Ja ću malo o mačkama, jer su oni ravnopravni članovi moje porodice. Pet minuta pre početka seminara u Zagrebu dobijam informaciju da se mačoru koji ima hronične probleme sa bubrezima stanje pogoršalo, ali to nije sve, drugom mačoru koji nikakvih problema sa bubrezima nije imao, naglo su počeli da otkazuju bubrezi (prvi mačor je crn, drugi je beo). Prognoze za belog mačora su bile nikakve. Održavali su ga u životu samo dok ja ne doputujem… Da ne davim, evo ga živ, i pre svega zdrav. Nakon seminara, u nedelju, dobijam informaciju da se treći mačor “zapušio”, u uretri mu se zaglavio kamen i da mora na operaciju. I to se dobro završilo.
    Sada da se vratim na crnog mačora. Sa njim minimum jednom mesečno zavrsavam na infuzijama, ali dešava se nešto neverovatno. Što sam ja mirnija, simptomi njegove bolesti su minimalni, ili ih zapravo više nema (a simptomi su vrlo neprijatni). Kao što bi veterinarka rekla: “Da ne znam šta se sa njim dešava, nikada ne bih rekla da je bolestan!” Da se razumemo, njegovo stanje sa bubrezima se vremenom pogoršava, ali on je od izmučene mačke postao normalna i vrlo živahna mačka. Šta će dalje biti, to samo Bog zna, ali istom sam prepustila sve to. Moje je samo da čistim i da uvek imam na umu da će biti onako kako je najbolje za sve. Poverenja mi ne manjka, ali ono što se posebno razvilo je apsolutni mir kada je reč o njegovom stanju.
  • Moj muž je neki dan došao i rekao mi da je odlučio da se mijenja i da neće više burno reagirati….. Hvalaaaaaa Hvalaaaaaa Hvalaaaaaa….ima još …ali ovo je stvarno Čudo.

 

 

Oglasi

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s