Nikada nije onako kako mislite da jeste – Mabel Katz

religion-4685039_1920

Morate biti spremni da budete drugačiji, spremni na drugačiji rad svesti.

Bićete kritikovani, narod će govoriti o vama. Staviće vas u drugačiju kutiju ali vi želite da budete u drugačijoj kutiji.

Ako vidite da svi idu jednim putem, a samo jedan je krenuo drugim, idite za njim. Taj put je pravi.

Mi smo naučili da pratimo ljude, da pripadamo grupama. Bilo nam je potrebno da budemo prihvaćeni od strane drugih. Ali mi nismo srećni.

Desetogodišnja devojčica u Srbiji pitala me je : ‘Mabel, da li mi možemo da pričamo sa životinjama’? Pogledala sam je i pitala: ‘Zašto to mene pitaš? Rekla sam joj: ‘Možes li ti da pričaš sa životinjama’? Ona je rekla – ‘Da.’ Pa zašto onda pitaš mene?!

Mi ne verujemo sebi samima. Tražimo potvrdu od drugih misleći da drugi znaju bolje od nas.

Rekla sam devojčici: ‘Molim te, nikada se ne menjaj jer ti si možda jedina koja mćze da prića sa životinjama. Mi ne možemo, ali ti si u pravu, mi ostali grešimo.’

Kada shvatimo da je neophodno da naučimo da je sve sto smo učili pogrešno, da su sve samo nasa sećanja i da moramo da pustimo sebe da se reprogramiramo, da budemo više otvoreni prihvatati ljude. Zaista, mir počinje sa svakim od nas i ako smo mi u miru, svako će biti u miru.

Da li ste primetili da onih dana kada se probudite srećni izgleda kao da sve funkcioniše dobro i da su svi srećni? Ali onih dana kada se ujutu nešto dogodilo ili vi niste srećni izgleda kao da su svi spavali loše .

Veoma važna stvar je da sam shvatila da mi je 100 % odgovornost dala slobodu. Prvi put u životu osetila sam se slobodnom jer pomislila sam ja sam to kreirala, ja to i mogu da promenim. Mogu da otpustim strah, brigu, misli koje mi stvaraju ružnu sliku budućnosti – kako ću da platim kiriju od sad? Ne znam, ali verujte mi, ako otpustite, novac će doći radeći ono što volite, verujući u sebe. Da, možete da radite ono što volite i napravite pare i da živite veoma dobar život. Vi to možete da uradite čak i ako nemate ‘zvanje, titulu’.

Jedina obaveza prema našoj deci je da postanemo srećni roditelji. To je sve. Ne moramo im dati savet, ne moramo ih vaspitavati. Mi samo moramo biti srećni roditelji.

Sve o čemu vam govorim je lako uraditi. Znam da je različito od onoga sto ste praktikovali  i zato zvuči kao da je teško ali je mnogo lakše nego što mislite.

U početku HO’OPONOPONO je bio takav da je cela familija morala da bude zajedno u istom trenutku na istom mestu. Postojao je krug i predsedavajući. Ja bih zamolila za oproštaj njega, on bi zamolio za oproštaj mene. Čak i nismo znali zašto smo pitali za oproštaj ali sve dok smo osećali da otpuštamo, osećali smo se slobodni.

U Ho’oponoponu mi radimo sa našom reakcijom na problem. Ne radimo na tome da nemamo probleme, jer to je život. Naučili smo to iz našeg napretka, to nas pravi jačim, čini nas boljim ljudima. Znači, radim sa reakcijom na moje probleme. Kada prakticiram ovo, ne postavljam ciljeve. Ne kažem Bogu sta da mi donese i kada. Samo verujem! Poverenje je veoma važno. Moram da verujem da kada kazem HVALA da neko zaista preuzima brigu o mojim problemima i da ja zaista ne moram da brinem. Ja samo živim u sadašnjosti i dopuštam Bogu da mi pomogne.

Šta god da se izbriše iz mene, briše se i iz moje rodbine i predaka. Ljudi se pojavljuju u mom životu kako bi mi dali jos jednu šansu. Svi smo mi ranije bili zajedno. Mi dolazimo zajedno jer imamo zajednička sećanja i to je to. Sve sto bi trebalo da uradimo je izvini, za šta god da je u meni.

Mnogo puta na mojim treninzima rekla sam ljudima: Ne znam šta sam ti uradila u prošlom životu ali izvini. Nadam se da u ovom radim malo bolje. U Kolumbiji neko mi je napisao email nedelju dana kasnije i rekla mi je: Znaš Mabel, kada si to rekla, imala sam viziju. Svi smo bili u veoma krvavom ratu, svi sa mačevima .

Tako da zaista MI NIKADA NE ZNAMO, ZAISTA NIKADA NE ZNAMO. Kada mislite, kada analizirate, kada pokušavate da shvatite vi trošite svoje vreme jer INTELEKT NIKADA NE ZNA! Nikada nije ono sto vi mislite da jeste, jer ne možete da objasnite sećanja.

Kada sam učila sa svojim učiteljem Hew Lenom on je poceo da prima alate kao sto su hvala, volim te, prekidač za svetlo. Da li ste primetili da bez obzira ko je upalio svetlo, ono sija za sve – nema diskriminacije.

Dakle, kada kazete HVALA ili VOLIM TE vi palite svetlo za vas, to nije sebično ali kada radite to pomazete svima. Kao sto sam rekla ranije Bog kaže samo im reci da kažu hvala, ja znam šta to znači.

Kada kažete HVALA  vi ne morate to da mislite, ne morate da osećate, ne morate da mislite o problemu. Čak suprotno, ono sto vi hoćete je da budete u praznini iz trenutka u trenutak da bi mogli biti vođeni, inspirisani, da dođu prava rešenja za vas problem.

  • ‘IT’S  NEVER WHAT YOU THINK IT IS ‘  –  Video -Mabel Katz, ITC Conference Czech Republic

Prevela: Tamara Branković

 

One response

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s