Dakle, početkom   siječnja  pomislih  da  mi  istice  ugovor  u Vipu pa  odlučih  ga  prodižiti  i  kupiti   novi  mobitel.

Odem  u  poslovnicu,   oni   kažu – ugovor  Vam  ističe  21.02 pa  mozete  tada  kupiti  novi  uređaj. Ja  se  nasmijem i  kažem  ok,  taman  da  se  počastim  za  rođendan  koji je   22.02.

I tako  dođe   moj   rođendan  a  ja  sve  onak,  bi- ne bi i  kazem –  ma  ima  vremena.

Svaki   dan  sam  u meditaciji   i  razgovoru   s  ” Malim  djetetom ” bar   na  kratko ponekad  i   duže,   al  eto  bar  se  trudim  da  bude  svaki  dan  redovito.

I tako  u  meditaciji  na  moj  rođendan  kaže  meni  moje  djete:  Ovih   dana  cu  ti  dokazati da  sam  tu i  da  postojim jer  još  brontulaš, a  često   i ne vjeruješ ,  a  ja  sam  tu u  tebi  i za  tebe .

Nakon  nekoliko  dana  odem  u   teretanu  i  ponesem  mobitel (ne znam  zašto  jer  ga  inače  ne  nosim) .

Presvučem  se i  odem  trenirati, a  mobitel  ostavim  na  klupi u  svlačionici. Nakon  deset  min  oblije  me  znoj  gdje  mi je  mobitel…naravno  pošteni  nalaznik ga  pokupio  i  odnio .

Vratim  se  kuci, odem  i  kupim  novi,  provedem  cijeli  dan uz  komp  da  promijenim   lozinke ,  šifre, pa  zatim  banka  jer  je  račun   bio    odlogiran  na  mobitelu  itd (koja  zabava).

Čitavo   vrijeme   sam   bio  jako   smiren  i  hvala,  hvala…

Na  svaki  pokušalj  ljutnje   samookrivljavanja  pojavi se  Hvala,  Hvala  i bio  sam  tako  ponosan  jer   sam  tek  skuzio što  znači   da  je  to   kao  antivirus program.

Divno   iskustvo  koje  mi je  dalo   samopouzdanje jer  sam  spoznao da  pomalo  napredujem u  reprogamiranju.

Navecer  opet  meditacija  i  eto  još  nešto,  dosjetih  se  ja mobitela  i  pitam  ga   kako  mu  je  kod   novog  vlasnika , a  on  kaže:   pa   ono,  ne  baš  dobro .

Ja  ga  lijepo  pozdravim  i   kažem  mu  da  ga  volim  i  nek mu  je  sa  srećom.

U  međuvremenu   trener   je  pretražio   svaki  kutak teretane  ne bi  li  našao   mob. I  jave  mi   da  ga  nema.

U  miru  odem  spavati,  a  antivirus stalno  uključen,  jer  inače  poznavajući   sebe  od  prije  bilo   bi  grrrrr.

Dođem  sutra  u  teretanu   pitaju  me  za  pultom   uz   osmijeh : Dario,  jesi  nešto  izgubio?

A  ja  ono,   daj  ne   zezajte,  znate  da  jesam   tj   da   ga  je  netko  pokupio .

Vade  moj  mobitel  i  kazu slijedeće: Sinoc  u  23  h   kad   smo  zatvarali  teretanu  mobitel na  šanku na  katu,   tvoj  mobitel.

Ali  ja   sam  ga  ostavio  na  klupi u  svlačionici  koja  je  u  prizemjlju,  a  k tome  još trener  je  pretražio sve,  a  kamoli  ne  šank  od  3 m  gdje  mu je  radno  mjesto .

Sjetim  se   ovog : I tako  u  meditaciji  na  moj  rođendan  kaže  meni  moje  dijete:  Ovih   dana  ću  ti  dokazati da  sam  tu i  da  postojim jer  još  brontulaš, a  često   i ne vjeruješ ,  a  ja  sam  tu u  tebi  i za  tebe.

Tumačenje  trenera  koji   ga  je  tražio taj  dan :  Netko   ga  uzeo  s  klupe  s  ciljem  da  ga  ne  vrati,  nakon  toga  mu  zasigurno  netko   savjetovao   da  ga  vrati jer   se  može  naći  tj  locirati ako  je  prijavljen  na  accaunt (moj  nije  bio  prijavljen) pa  je taj  netko  došao   navečer  opet  na  trening  i  ostavio   ga  da   se  ne  primjeti  na  šanku . To  je    njima   jedino   moguće  logično  tumačenje.

Ja  kažem  da je  jedino   to  moguće  i  smijem  se  u  sebi.

I u  nedogled  Hvala,  Hvala,  Hvala

D.Š.