Naše telo je dom u kom stanuje naša duša.

Ako telo pati – pati i duša i obrnuto.

Većina ljudi, većina nas, stalno traži i nalazi zamerke svom telu, ne voli ili čak mrzi njegove pojedine delove, ili svoje telo u celini. U osnovi toga stoje “pravila” koje je nametnulo površno društvo, kako bi nešto/neko trebao izgledati. I to nas bombarduje sa svih strana, preko svih medija, na svkom koraku.

Tako se mi počnemo porediti sa tim “standardima”, i to u najvećoj meri na svoju štetu. Zato su standardi i postavljeni, jer se u njih uklapa minimalan broj ljudi, a za sve ostale – pa tu su razne “spasonosne” sprave, aparati, preparati, itd. itd…koji će od nas preko noći napraviti čudo!
I mi onda živimo i iščekivanju tog čuda, koje nikako da se desi.

Ono što našem telu zaista treba, to je naša pažnja, naša zahvalnost i ljubav.

Počela sam obraćati pažnju na svoje telo, na jedan sasvim drugačiji način, koji je u savršenom skladu sa HO: kada mi se “javi” neki organ, neki deo tela, to prihvatam kao signal da je njemu potrebna moja pažnja i ljubav, da on pati zbog nečega što je u meni, u mojim sećanjima i programima. Ako mogu neposredno pogledati taj deo, gledam ga i kažem mu: – ti si savršen baš takav kakav jesi, hvala ti za sve što si učinio i što činiš za mene, volim te. A dovoljno je reči “hvala” i “volim te”. Kada se radi o unutrašnjim organima, možemo ih zamisliti, ili staviti pred sebe mapu unutrašnjih organa (lako se nađe na netu), gledamo u organ i u mislima ili naglas mu se obratimo sa ljubavlju i zahvalnošću.

To sam nedavno osvestila, jer nema tog dela mog tela i nema tog organa koji mi se nije javio, koji nije zavapio za pažnjim, pomoći. I nije to od juče, to traje i traje, i svi su oni sve glasniji, vuku me za rukav, a šta sam ja do sada radila – odvela bih ih kod lekara, i prepustila isključivo njima da brinu onečemu što je, i što treba da je prvenstveno moja briga. Lekari su nam potrebni, ali je isto toliko potrebno i da mi učinimo svoj deo u procesu isceljenja. Pored stalnog čišćenja, volim te, hvala ti, počela sam pričati sa svojim telom, sa svim njegovim delovima i svaki ponaosob pohvaliti što tako savršeno funkcioniše, izražavati mu ljubav i zahvalnost za sve što čini za mene.

Prvi rezultati su preko svih mojih očekivanja, mada u ovom slučaju mislim da ih možda i nije bilo, jer nisam znala šta treba da očekujem. A ko ih je i bilo – čistim sa njima.

Volim te

Hvala ti

• Dušica Popović