Seminar Beograd 2014:

Rešena otpustiti sva uverenja (programe) pa makar to bilo po ceni mog zivota.

Jednostavno sam poslala svom unutrasnjem detetu tu poruku sa velikim poverenjem da cinim ispravno. Prvi dan seminara pola prespavala, pola premeditirala. Nakon tog dana dolazim do zakljucka da trebam uci sledeci dan jos dublje u meditaciji i pratiti sebe bez da me ponese euforija. Jednostavno sam htela potpuno doziveti sebe zasto?
Ne znam… Za celo vreme ta dva dana ljude oko sebe sam dozivljavala ne ljude kao osobe sa viskom stiklama, lepim noktima, debele, zgodne…. vec njihove energije znaci svako ko mi je bio u blizini jednostavno sam imala moc videti svaku osobu kakvu energiju najvise poseduje. Jednostavno kao da mi se stvorio neki skener u glavi i vidim sve.
Moj intelekt nije mogao to razumeti bio je sokiran, licno za moje telo je bilo jako icrpljujuce i bolno doziveti ljude iz jedne dublje percepcije nego sto ovaj iluzorni zivot nam u svakodnevnici daje.
Tada shvativsi da jedini nacin da bih sebe zastitila od te boli morala sam hopsati ne 100 na sat vec milion u sekundi cini mi se. Tada sam shvatila sta znaci moja odgovornost. Tada sam razumela i sta znaci kada sami zelimo donositi odluke bez da prepustimo Bogu. Ali verujte bilo je bolno i zahtevno, jako odgovorno tada ali sam jako zahvalna na tom iskustvu.

Seminar se zavrsio, a ja sam jedinu zelju imala sto pre da dodjem kuci misleci da ce iskustvo nestati (moc ). Naravno da nije nestalo, dolazim taksijem na aerodrom, osecam kao da se ne krecem ja vec da je neko u mom telu, ali to nije moguce definistati i opisati sve cega se dotaknem da li je kofer, vrata od auta, avion, sediste u avionu kao da su ziva i zele komunikaciju, naravno ja sam se samo zahvaljivala. Kako bi se svakoj stvari zahvalila tako bih osetila neku duboku toplinu, evo samo ovaj primer. Kada sam se zahvalila sedistu u avijonu osetila sam tako prekrasnu udobnost i toplinu na njemu kao da sam u maminom narucju dok sam bila mala. Kada sam se zahvalila avionu uzvratio je da cu imati nezaboravno bezbrizan let, tako je i bilo. Sedeci sama u avionu na tri sedista mogla sam se izvaliti, spavati i zaista sam imala neizmernu potrebu za snom, ali jaka inspiracija nije mi to dopustila. Sela pokraj prozora, inace obozavam posmatrati panoramu iz aviona, oduvek sam to volela, ranije bih dozivela lepe inspiracije, medjutim ovog puta avion je hteo da me upozna malo bolje sa sobom… Pitacete se kako? Sedeci pored krila aviona naletela pomisao zasto li sluze neke nazvala bi ih (peraje) na krilima, a on odmah salje odgovor, tacno znacenje za svaki deo krila zasto sluzi…. Da sam tada to sve zapisala sada bih mogla sve dosledno preneti, ali sam zaboravila, jedino cega se secam medju ostalog da su to kocnice aviona, da je to jedna vrsta volana (upravljaca) ujedno.

U jednom trenutku shvatam da ja razgovaram u najvece sa avionom, on je prezahvalan sto sam mu posvetila paznju. Shvatam da je zaista sve zivo oko nas i da sve poseduje energiju. Sve sto nas okruzuje cezne za nasom komunikacijom. Najveca svrha hoo je prepustiti se ljubavi i verovati. Ne ocekujmo nista jer mi ne znamo sta je za nas najbolje. ..Hvala ,hvala ,hvala. “