Sensa.rs – razgovor s Mabel Katz

vNaizgled krhka žena, sitne, nežne građe, ali puna neverovatne energije – to je utisak koji Mabel Kac ostavlja na mene. Njen osmeh osvaja trenutno, a pogled zrači blagošću i potpunim prihvatanjem.

Mabel je rođena u Argentini, a trideset godina živi u Americi gde je dugo radila kao računovođa, stručnjak za poreze. U potrazi za sobom prošla je kroz mnoge obuke i treninge pre nego što je došla do ho’oponopona i svog učitelja, dr Hju Lena. Samo za Sensu, ovlašćena instruktorka Mabel Katz je ispričala koliko je ova tehnika jednostavna, zašto je delotvorna i kako nam pomaže da se otvorimo ka sreći.

“Za mene ništa nije bilo dovoljno dobro, tražila sam sreću u spoljašnjem svetu, u materijalnim stvarima, u drugim ljudima. Očekivala sam da me oni usreće. A kada tražite izvan sebe, nikada vam neće biti dovoljno, nikada nećete naći ono što tražite.

Kada sam krenula na ho’oponopono trening nisam znala da je to ono što tražim – najbrži i najlakši način. Pre toga, na primer u preporađanju pričali smo mnogo o svom detinjstvu, šta su nam uradili mama i tata, šta nam se dešavalo, videli smo sebe kao žrtve. Nisam krenula na ho’oponopono i rekla sebi – aha to je to. Išla sam mnogo puta na treninge i jednog dana sam shvatila da je baš to ono što sam tražila. Ho’oponopono mi je zaista promenio život. Kada sam bila mala devojčica bila sam vrlo zavisna, a ho’oponopono mi je pružio slobodu. Osetila sam slobodu po prvi put u životu kada sam naučila da sam 100% odgovorna. Razumela sam da, ako sam odgovorna, onda sam ja to stvorila, a ako sam nešto stvorila, to mogu i da promenim.

Praktikovanje tehnike mi je pružilo mnogo mira, sada ne pokušavam da promenim ljude, niti da ih ubedim u nešto. Ho’oponopono mi je pomogao da naučim da gledam u sebe. Shvatila sam da treba da menjam ono što ne daje pozitivne rezultate. Sada to mogu. Više ne moram da ubeđujem, niti da menjam druge, znam da će se sve promeniti, ako se ja promenim. Ako sam ja u miru – svet će biti u miru, jer mir počinje sa mnom. Verovatno bih ubila sebe, rakom ili nekom drugom bolešću, jer bila sam vrlo uznemirena osoba, puna ljutnje i besa, zbog očekivanja od drugih ljudi, od sveta, političara, šefa…

Takođe sam postala opuštenija unutar sebe, shvatila sam da ne moram da budem savršena, uvek sam pokušavala da budem savršena – savršena majka, savršen računovođa, savršena supruga, sve… Praktikujući ho’oponopono shvatila sam da smo svi mi već savršeni, ali ne na način kako to obično mislimo i to mi je pružilo olakšanje. Postalo mi je jasno da sam u redu baš takva kakva sam, i da ne treba da budem savršena. Shvatila sam da postoji nešto što ja mogu da uradim bolje od drugih, dok drugi mogu da urade nešto bolje od mene, i to mi je takođe dalo unutrašnji mir. Ho’oponopono nam pomaže da budemo u miru i srećni, bez nekog posebnog razloga. Tako se promenio moj život, a takođe i život moje porodice, moje dece, jer sam se promenila ja. Kada ste vi dobro, svi oko vas su takođe dobro, ali mi obično čekamo da se drugi promene.”

– Suzana Vemić

Oglasi

3 responses

    • Draga Gordana,

      na blogu imate more materijala. Preporučila bih Vam da počnete s knjigama – rubrika Mediji/knjige, a zaim da pogledate intervjue i radionice koje imate među audio i video materijalima. U rubrici Mediji/Ostalo su članci i intervjui iz časopisa.

      Seminar će biti 30.11.-01.12. u Zagrebu, ide nas puno iz Splita, pridružite nam se 🙂

      Hvala hvala hvala

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google+ photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google+ račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s