Sensa.rs – Razgovor s Mabel Katz, 2.dio

v“Jednostavnost ho’oponopono tehnike je nešto što neke ljude privlači, dok druge odbija. Naš um prosto ima potrebu da stvari objasni, da im zna uzrok i posledicu. Kako možemo pomoći svom umu i “naterati” ga da čisti, bez obzira na to koliko nam to jednostavno izgleda. Postoje ljudi koji žele da nastave da se bore, da nastave da igraju ulogu žrtve, da okrivljuju druge za ono što im se dešava.

Ipak, dođe vreme kada kažemo: “E, sada je stvarno dosta! Više ne želim da igram ove igre.” Sve su to igre koje igramo. Tada dolazimo do tačke kada sebi kažemo: “Slušaj, možda i postoji lakši način”. Ne radi se o prisili, već o izboru, o odlučivanju. Uvek se radi o izboru, mi stalno biramo. Ako ne biramo svesno, naša podsvest biraće za nas, tako da i dalje biramo. I tako jednog dana, odlučite da zaista preuzmete kontrolu nad svojim životom.

Jer vi možete imati doživljaj da sve kontrolišete, ali u stvari sećanja su ta koja kontrolišu vas, sve dok ne izaberete da pritisnete taster za brisanje, što znači da ponavljate “hvala ti,” i “volim te”. Tako jednog dana odlučite da se više nećete boriti i onda jednostavno probate. Uvek kažem ljudima – kad budete imali problem probajte sledeći put – samo držite jezik za zubima, jer kada pričamo, stvaramo više problema, tako da ćete imati manje problema ako ćutite.

Ho’opoponopono nam pomaže da držimo jezik za zubima i mentalno ponavaljamo “hvala ti,” ili “volim te,” čak i kada to ne osećamo i ne mislimo tako, svejedno deluje, jer pritiskamo taster za brisanje. Kada pritiskamo taster za brisanje dajemo mogućnost Božanskom da briše naše programe, a tada u naš život dolazi inspiracija i mi počinjemo da se krećemo sa tokom, srećemo neke ljude, idemo na određena mesta… U osnovi, to je svesna odluka, čišćenje je izbor, mi biramo da otpustimo, umesto da budemo u pravu ili da imamo poslednju reč. To je izbor da budemo srećni. Ne može biti jednostavnije.”

“Preuzimanje odgovornosti za sve programe koji se odigravaju unutar nas je oslobađajuće. To ne znači da smo krivi ili da smo grešnici, odgovornost je nešto sasvim drugo. Mi jesmo odgovorni za sve što privlačimo u svoj život i ako želimo nešto da promenimo, moramo birati drugačije. Ajnštajn je rekao da je bezumlje kada očekujemo drugačiji ishod, ponašajući se na uvek isti način. A to je ono što mi najčešće radimo. Dakle, nastavljamo da radimo iste stvari, a želimo različite rezultate. Samo govorite”hvala ti” i “volim te”, videćete i iskusiti drugačije rezultate. Ali morate da vežbate, i to morate raditi sami, niko drugi ne može to da radi umesto vas.

Kada čistimo, često imamo problem sa očekivanjima, teško nam je da ih isključimo i potpuno se prepustimo…Očekivanja su isto sećanja, programi. Uvek imam izbor, mogu da slušam očekivanja, da se pitam šta je ispravno, šta je pogrešno, da razmišljam šta bi trebalo da bude, kada, u kom obliku ili da jednostavno primetim očekivanja – samo registrujem njihovo postojanje i kažem im “hvala ti, volim te”. Kada sam shvatila da deo mene koji misli da zna sve, u stvari ne zna ništa, očekivanjima jednostavno kažem “hvala ti, volim te”. I zaustavim ih. Moć je u tome da ih primetite, a pošto znate da su u pitanju programi, deo vas koji ništa ne zna, jednostavno ih čistite i nastavljate dalje. Kada otpustite očekivanja, dakle, ako ste spremni da im govorite “hvala ti, volim te”, u svoj život ćete privući neverovatne stvari i uživaćete u tome.”

“Ho’oponopono briše sve što nismo mi. Mi nismo naši strahovi, nedostatak novca, misli da nema dovoljno za sve…Biti ono što jesmo je najvažnija stvar u životu. Biti srećna i u miru sa sobom znači biti ono što jesam i raditi ono što volim. Naučeni smo da moramo da nađemo posao, često nešto što mrzimo ali za šta smo plaćeni. To su isto programi, sećanja koja se ponavljaju. Kreirala sam drugi dan seminara da bismo naučili kako da budemo u nultoj frekvenciji. Jer kada sam u nultoj frekvenciji, kada sam ono što jesam, sve dolazi – novac, blagostanje, sve što mi je potrebno. Naše strasti su kompas, važno je da obratimo pažnju na njih i sledimo ih i one će nas odvesti na pravo mesto”.

Razgovarala: Suzana Vemić

Oglasi

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava / Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava / Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava / Izmijeni )

Google+ photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google+ račun. Odjava / Izmijeni )

Spajanje na %s