Osvajam vrh jedne „planine“ zajedno s više od tisuću ljudi i svi znamo u što se upuštamo 🙂 . Zamišljala sam raskrčen i otvoren put ka vrhu. Dočekala me je priroda. U vidu kamenog i pomaloteško prohodnog puta, drenjina, ali i borovnica, sočnih jagoda, plave vode …

Nije to bila najlakša stvar koju sam učinila do sada, ali je svakako jedna od ljepših. Toliko je lijepo da mi, bez obzira na sve, ni u jednom trenutku nije palo na pamet da odustanem.

Sreća u trenutku životnih visina pripada samo onome tko tamo kroči.
Isto je i s dnom, bez obzira na sve one koji te razumiju, vole i žele ti dobro, dno uvijek dotičeš sam, i zbog vlastitog učenja. I nema tu ništa loše i zastrašujuće, svakom svoje. A meni ovo iskustvo sa dragim ljudima u ovojh grupi ima samo jedan značaj – izuzetnost!

HVALA VAM, VOLIM VAS…

– Gordana Balić