Šta znače riječi Hvala ti i Volim te? Izgovaramo ih često mahinalno, instinktivno, hvala iz kurtoazije. Ali šta su te riječi zaista, šta u stvari kažemo kad ih izgovorimo?

U svom razmišljanju došla sam do zaključka da one znače isto. PRIHVATAM.
Bog od nas uopšte ne traži zahvalnost, niti mu je mi dajemo iz straha i kurtoazije (bar ne mi koji smo upoznati s ho’oponoponom).
Da li vi tražite zahvalnost od svog djeteta? Ako da, onda sve sto činite vezano za njega je iz čistog vašeg egoizma. Ako je ne tražite i ne očekujete, onda ćete je i imati, ali ne u smislu “pamti pa vrati”, nego u smislu da će vas vaše djete prihvatiti takvog kakvi jeste. Kao što i vi njega prihvatate takvog kakav je. Zahvalnost je prihvatanje svega onoga što vidimo, što osjetimo, svega onoga što je u Univerzumu, što postoji, ŠTO JESTE. Ne treba nam nikakvo ispunjenje naših uslova da bi bili zahvalni.

Volim ima isto značenje – prihvatam. Volim ono što jeste jer JESTE. Ne zbog nekog izvanjskog razloga, ne jer neko nesto čini meni ili zbog mene (ako je to razlog i to je onda samoljublje). Ljubav je u meni jer JESTE. I sve je baš onako kako treba da bude u ovom trenutku. Hvala ti.
Hvala ti, volim te – prihvatam.

– Zorica Đukić