Jednom je k nama na čuvanje došla jedna mlada dama od 4 godine i na moj upit što će popiti odgovorila mi je: ” Čaj od mente. ”
“Draga, nemam čaj od mente, jel može nešto drugo?”
“Ne. Ja pijem samo čaj od mente i ništa drugo”, odgovara ona.
“Pa mora postojati još nešto što piješ… nemaju baš svi čaj od mente uvijek doma.”
“Ako nemaš, onda ništa – ja pijem samo mentu”, smireno će moja sugovornica.
“Dobro, ako se predomisliš, imam nekoliko čajeva, sokova, vode…”
“Čudno je da nemaš mentu…”, komentira moja mala sugovornica odlazeći iz kuhinje.

Otvaram policu na kojoj su smješteni svi čajevi koje imam. Pregledavam, tražim nešto ‘slično’ menti i… pronalazim mentu!!!
Sva uzbuđena dolazim do mlade dame s vrećicom mente u ruci te joj ushićeno saopćavam: “Evo mente, našla sam je!”
“Vidiš da imaš mentu, hoćeš mi sad skuhati čaj?” smireno će moja sugovornica.

Neobično je kad djeca ovako reagiraju – ima mente, nema mente – potpuno im je svejedno. Možda je ova mlada dama reagirala ovako cool samo zato jer nije bila trenutno žedna ili zato jer je ‘znala’ da je njena menta čeka.

Koliko puta sam se uzrujavala unaprijed, brinući se hoću li u određenom trenutku imati sve ono što mi je potrebno. I koliko sam samo vremena izgubila u tom jalovom poslu… umjesto da sam uživala u svemu onome što mi pruža sadašnji trenutak.
Ako nema čaja od mente, nema veze… pojavit će se – možda prije – možda kasnije, ali uz Volim te – sigurno u pravom trenutku. ♥ ♥ ♥

– Dani Ella