Anksioznost i depresija

kjZamoljena sam da nešto samo ukratko napišem o aniksioznosti i čišćenju jer ima dosta slučajeva koji baš i ne vjeruju da to mogu riješiti hopsanjem. Ovaj divan život ide dalje… pa ću vam samo ukratko opisati čišćenje sebe (dugogodišnju anksioznost svog sina).

Dakle, dugogodišnji napadi panike su trajali godinama, depresija i sve moguće što se veže uz tu bolest, a uslijed svega toga dolaze bračni problemi, sportski  problemi (sportaš je) i naravno problemi na poslu. Nakon puno pretraga po internetu o toj bolesti, Bog me vodi do ho’oponopona… gdje počinjem što više i bolje upoznavati sve o čišćenju i tako krećem na svoj put za koji ne znam kuda će me odvesti.

Čistim… hvala ti…volim te… ništa posebno što vi ostali ne radite. Neću vam lagati i reći da je bilo lako… ne, dapače, bilo je jako teško… ali isplati se, vjerujte mi na riječ. Nakon neka dva-tri mjeseca stanje se pogoršava… dolazi do problema s gutanjem krute hrane (samo tekuća moguća za konzumiranje). Jasno, kao svaka majka kad joj je u pitanju dijete uhvati je panika… poznato? Ali ne, čekaj, pa to moj ego radi paniku… to nisam ja…. spoznaja…. jer neki tihi i meki glasić u meni šapće – čisti i dalje… hvala ti…. volim te. I dalje čistim, jezik se zapliće od čišćenja, situacija sve lošija, napadi panike se utrustručuju, ali čistim dalje.

U međuvremenu se rješavaju jedan za drugim moj zdravstveni problemi….. a znate zašto? Jer nisam imala očekivanja i prihvatila sam svoje zdravstvene probleme, a ovaj sam smatrala kao prioritet, imala velika očekivanja i nisam ga mogla otpustiti. Sada sam to sve potpuno shvatila… ali kako da nemam očekivanja, pa zar ne hopsamo da riješimo neki problem, kako da prihvatim da se to mom djetetu dešava??

Nastavljam s čišćenjem….. borba ega i mene se nastavlja. I tako sjedim sama u svojoj sobi u tišini (to radim svaki dan po dva puta po 40-50 min) razgovaram s Bogom… i ups… odgovor? OČEKIVANJA, PRIHVAĆANJA, OTPUSTITI.

Naime u toj tišini dođe odgovor… pa Mabel je rekla kad čistimo da mi ne znamo što čistimo, pa zašto onda ja mislim da ću očistiti baš to, i kad ja mislim da treba očistiti? A ne, to tako nejde, ne funkcionira, da ja čistim baš to što sam si ja zacrtala.
Oh, konačno! Prihvaćam… nema očekivanja… bit će što mora biti i kad mora biti. S tom spoznajom nastavljam opet dalje čišćenje. Čega – nemam pojma.

I nakon nekog vremena prvi znakovi smirivanja anksioznosti, tu mislim prvo da se napadi panike razređuju… polako se počinju gutati manji komadići  krute hrane. Nemojte me pitati koliko tjedana, mjeseci je prošlo… jer svatko je individua za sebe, a najvažnije da Onaj gore zna najbolje.

Evo danas kad vam ovo pišem moj sin nema više napada panike, jede sve, u svim segmentima života napredak ne dobar nego fenomenalan. Brak koji nije funkcionirao pukao (znači nije bilo dovoljno ljubavi), nova kvalitetnija veza je došla, novi bolji posao trostruko bolje plaćen, na sportskom terenima proglašen u ovom kolu sezone 2013 za najboljeg trenera…

Eto, to vam je moja ne baš kratka objava kako sam najavljivala, ali kad sam god mislila da možda nešto ne treba napisati da bih skratila, osjećala sam da bih možda bili uskraćeni za nešto što bih baš nekom pomoglo. Tko misli da je predugačka neka čisti (šalim se). Svi vi koji imate takav problem pročitajte ako treba više puta, možda  tek nakon par puta shvatite bit ovog čišćenja, jer na koncu svi smo mi učitelji jedni drugima koje nam Bog šalje kao blagoslov.

Na kraju svega, molim vas ne pričajte o svojim problemima jer ih umnožavate. Ja sam svoje ukućane zamolila da ne pričaju o tome, a kad bi me netko od poznatih pitao za zdravlje sina, samo bih kratko rekla: da, svaki dan je bolje i bolje, i s time bih zapravo prekinula daljnju diskusiju.

Sve vas puno volim… i vjerujte da će sve biti dobro… jer na koncu i vjera isto puno znači (moje iskustvo).

Sretna majka♥ ♥ ♥ puna ljubavi.
♥ ♥ ♥ ♥

– V.M.

Oglasi

2 responses

  1. Pingback: Anksioznost i depresija 2.dio | Ho'oponopono Tehnika

  2. Ja sam novak u hopsanju, ali mi se cijela jednostavnost i moć procesa jako sviđaju.
    Trebam savjet.
    Imam jedan problem sto mi stvara tjeskobu vec neko vrijeme. Nalazim se u braku desetak godina. Desilo se puno svađa, mirenja, disharmonije i svega drugoga. Ukratko, ja osjećam već dosta dugo samo prijateljstvo i bliskost prema toj osobi, a nestala je romansa i strast koju zelim osjecati prema zeni.
    S druge strane, izgleda izvana da ona mene zaista voli jos uvijek, iako je egzistencijalno vezama za mene jos podosta…moj je stan, ona nema posao, itd….
    Moj je problem sto svaki puta kada bi pokrenuo tu temu, ona bi se rasplakala, i onda ja ne bih mogao dovesti do kraja “rasplet” situacije, nego bi ju tjesio na kraju. Inace mi je veliki problem povrijediti druge, cak naustrb sebe.
    U medjuvremenu sam sreo osobu koja mi je bila od samo pocetka veliki, veliki “klik” na svim razinama. Zelim odnos sa njom.
    A brak mi je uzasno tesko prekinuti. Ali ako ne napravim to na ovaj ili onaj nacin, proci ce previse vremena, i mozda oboje necemo moci poceti nesto novo i svjeze.
    Ona sada ide u Indiju tri mjeseca, i razmisljao sam eda poradim na tome svemu unutar sebe. Posto sam nov u svemu ovome, zamolio bih za savjete kako da primjenim hopsanje za ovu situaciju.
    Hvala svima unaprijed!

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava / Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava / Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava / Izmijeni )

Google+ photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google+ račun. Odjava / Izmijeni )

Spajanje na %s