Moja priča o HO

sMoja priča o HO ……..25.06.2014.

Odlučila sam nešto podijeliti s vama. Ne mora se to nikom desiti, ali želim da doznate kakve sve mogućnosti nam donosi HO. Ovo je moje iskustvo i moja razmišljanja o HO i nije mi ni na kraj pameti da ovdje nešto izmišljam, a i nemam razloga.

Moram priznati da me je HO u zadnje vrijeme nekako „puknuo“ 🙂 
Ne želim ovo što ću reći, prikazati kao čudo, jer pravo od čuda smo mi sami, svatko ponaosob.

Neki dan sam nešto objavila i napisala koliko sam dugo u HO i kako mi se „nešto“ dešava. To što se usput dešava i nije toliko bitno, bitni smo zapravo samo mi. HO je tu da nam pomogne da savladamo sebe, svoj majmunasti um i da nam pomogne da otvorimo svoje srce. Kad kažem majmunasti um, želim reći kako naš um skače od misli do misli, kako se zapetljava, kako nikad nije u miru, kao ni majmun skačući u krošnjama drveća.

Svatko od nas je drugačiji i svakom dolazi upravo ono što je za njega na neki način najbolje, ono što će mu pomoći da ispuni svoju dharmu. Ako ste bez želja doći će vam baš ono što trebate da postanete ispunjeni.

Neki dan sam spoznala što je zapravo HVALA (jednostavno je to objasnio Mooji) i tada je ta riječ, još jače otvorila vrata moga srca. Da HVALA ima toliku moć, uistinu nisam znala. Mada sam je ponavljala (ne baš stalno, moram priznati), nisam znala kolika je njezina snaga. Ali sve dolazi u svoje vrijeme i dođe baš onda kad si spreman, ni prije ni kasnije. Ovo sam odlučila podijeliti s vama samo zato da shvatite da ste vi sami ono najbolje što vam se može desiti, samo budite strpljivi „radite“ na tome .

Koliko riječi, da bih vam opisala nešto što mi se dogodilo u par minuta a moglo se reći u dvije rečenice .

A sad priča :

Sinoć kad sam se spremala na spavanje, nešto me jako probolo na desnoj strani gornjeg dijela trbuha. Baš sam se iznenadila, jer me već godinama ništa ne boli. Za par sekundi se bol ponovila. Jetra nije (nitko mi ne ide na jetru), žuč nije, nema od čega, želudac nema razloga da me boli…. hm što je to, pitala sam se? Što mi to želi reći moje tijelo????
Kad se za par sekundi bol ponovila, ja spontano stavim desnu ruku, koja mi je bila slobodna, na mjesto bola i pomislim: HVALA, HVALA, HVALA. Istog trena me prestalo boljeti. Sve što sam tada pomislila je bio „hm“. Do iduće pojave boli, prošlo je par sekundi i ja ponovo stavim ruku i pomislim HVALA HVALA HVALA. I opet moje čuđenje…… Do treće pojave boli prošlo je nekoliko minuta i ja napraviom isto.
Bol je nestala, i ja završim svoje „hodočašće“ prema spavaćoj sobi.
Kad sam sjela na krevet, zadnji put me zaboljelo, ponovila sam postupak, legla i zaspala.
Što je bilo, bilo je, ne interesira me. Što god da je bilo, HO mi je pomogao da to nestane….. ili mi je samo htio pokazati što znači ZAHVALNOST, prema svemu što nam se događa……

HVALA HVALA HVALA svima vama jer, da nije vas i vaše pomoći, ne bih došla do mnogih spoznaja o HO.
Uz moje zahvale svima vama pridružuje se i bezuvjetna ljubav prema svima…

– Branka Plevnik Krivokuća

Oglasi

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava / Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava / Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava / Izmijeni )

Google+ photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google+ račun. Odjava / Izmijeni )

Spajanje na %s