Poštovanje svima,
Već duže vreme želim sa Vama svima da podelim svoje iskustvo od kada sam počeo da ho’opsam!!!
A ono što me je u tome do sada sprečavalo jeste neverovatna brzina kojom se stvari događaju u mom životu od tada. Tako ne stižem ni najosnovnije da uradim, zapišem, upamtim a već se izdogađalo mnogo novih stvari, situacija, svega…
A napokon sam na godišnjem odmoru, pa sada, neko bi rekao, imam vremena na pretek da sve sumiram i napišem Vam. Međutim, rekoh, ho’opsam li ho’opsam i sve se odvija neverovatnom brzinom i mnogo novih događaja prestiže moju brzinu u pamćenju i pisanju…
Pokušaću redom ali ne zamerite ako mi i to ne bude uspelo…
Pre otprilike godinu dana sam pročitao Nulte granice i odmah me je zainteresovala tehnika. Počeo sam i oduševio se zato što moj, inače veoma jak i zauzet mozak koji nikada nije bio miran niti me je ostavljao na miru, nije mogao da “shvati šta ga je snašlo”.
Utihnuo je, naravno, u početku na deliće sekundi, a sada se umiri i na 10 tak sekundi odjednom. Za mene je to veeeeeeeeliki uspeh…
Elem, počeo sam besomučno da tražim sve klipove, seminare itd, koje sam mogao da nađem, a da napomenem da moj posao nikako ne dozvoljava provođenje mnogo vremena ispred računara kod kuće…a ni moj životni stav nije u saglasju sa buljenjem u računar…
Za mene je priroda i početak i kraj svega, sve što mi je potrebno i sve što želim.
Od kada sam počeo intenzivno da ho’opsam, primetio sam odmah na početku a to sam negde ovde i otkomentarisao, kako mi se sve nešto stužilo a nemam neki razlog za to.
Rekli su mi da je to kod većine slučaj jer krene čišćenje a mi ni ne znamo šta se čisti i tako osećaj može biti bezrazložne tuge, sete ili slično tome…
E, pa bilo je tako neko vreme, a to nisam ispočetka ni primetio. Počelo je više novca da pristiže u kuću iako sam i dalje radio isti posao na isti način, bar sam ja tako mislio. Sada znam da nije tako ali u tom trenutku sve mi je izgledalo isto…
Sada sam svestan da radim mnogo manje a više novca zarađujem, a ho’opsam li ho’opsam. U međuvremenu, sve što sam želeo da uradim u nekoj dalekoj budućnosti, počelo je da se otvara brzinom svetlosti, sada… Počeo sam i blog da pišem na temu ostvarenja svog sna, a da bih na taj način prikupio sličnomišljenike u neko dogledno vreme…
To je bila ideja za “u dogledno vreme”, a u praksi za nepunih mesec dana nas ima 30 tak i broj i dalje raste…
Ako ni to nije dovoljno, napomenuću još jedan detalj…
Već jako dugo (što će reći ceo svoj 42 godišnji život) sam imao ne komunikaciju sa roditeljma, specijalno sa ocem, ali pogotovo poslednjih 8 godina koliko se nismo ni videli jer oni nisu želeli komunikaciju sa mnom a ja nisam hteo preko njihove volje da ih uznemiravam.
I tako sve vreme osećajući da nisam oprostio roditeljima a specijalno ocu to što su me ostavili na cedilu, počeo sam da čistim, na prvom mestu svoj odnos sa ocem…
On je već odavno, unazad najmanje 7 godina, počeo da se razboljeva od nekoliko smrtonosnih bolesti, u nameri da se ubije, ali nije mu se to ostvarivalo…
Čekao sam ja sve vreme da se oglasi, da me pozove da se vidimo, svi su mi govorii da ne treba da čekam, da je star i bolestan, da će mi jednom biti žao i kasno kada ga ne bude, a ja samo ho’opsam li ho’opsam…
I trudio sam se jako da sve to vreme koliko sa njima ne komuniciram, ne učinim bilo šta zbog čega bih se jednog dana mogao kajati, da li zbog toga što sam učinio, rekao ili zbog toga što nisam učinio ili rekao…
Da ne davim, dogodilo se tako da je moj otac preminuo 11.7.2014. a da sam ja prethodno 24 časa ranije rekao naglas sebi: “Dobro tata, opraštam ti i puštam te da odeš”,
A onda sam svu noć slušao dozivanje, i ujutru prilikom mog disanja (7*4 do 7) osetio sam da je moj otac otišao na bolje mesto, pogledao na sat i zapamtio koje je vreme. Naravno da je to bio tačan trenutak njegove smrti…
Ono što je meni važno jeste da sam miran i siguran u to da sam se sa njim oprostio iako ne uživo, ali razumećete šta želim da kažem…
Da mi je neko rekao pre samo godinu dana kako ću reagovati kada se sve ovo bude neizostavno dešavalo, nikada ne bih mogao da kažem na koji ću način doživeti i preživeti ove trenutke.
Sada intenzivno čistim s majkom, i bratom… pa videćemo kako će se to odvijati. Ne razmišljam, samo čistim, ho’opsam li ho’opsam, pijem plavu solarnu vodu, menjam vodu u čaši svako jutro i veče za čišćenje. A zamislite kako će tek to ići nakon seminara s Mabel koji željno iščekujem, mog povezivanja sa svojim unutrašnjim detetom, i ostalih alata za koje još uvek ne znam ili ne znam kako da ih pravilno primenjujem.
Pozdravi i svako dobro i HVALA, HVALA, HVALA!!!
– Danilo Ilić
Ho'oponopono Tehnika 
Hvala ti na ovom tekstu, sad mi je jasno sto ovih dana prozivljavan toliko tuge i sete a ja mislila; ma ne znam ni sta sam mislila znam samo da me razbija…
Zelim da te pitam jos ponesto postoji li mogucnost za to?
Postoji!!!
Evo i ja u zadnje vreme osećam mnogo neke tuge, za koju i neznam odakle i zašto je. Pa verovatno i ne trebam znati … 🙂
Dolazi nam da bismo čistili, za naše dobro.
Zato toj tuzi kažemo Hvala ti, volim te…. Hvala što si došla da mi daš još jednu priliku da čistim, volim te.
Kako da te kontaktiram, moze neka informacija
napisite ovde kao omentar, a Karmen ce mi proslediti pitanje…
Hvala, Hvala, Hvala!!!
Moje saucesce za oca. Prica je divna. I ja od nedavno vrsim ovu tehniku. Ah… nekako me je put naveo do ovoga? Pocevsi od NULTE GRANICE Joe Vitale. Ja zapravo sam imala specifican problem ocito losa navika i secanje koje je trajalo god. mislila sam da sa mnom nesto nje u redu, prosto nisam mogla da uzivam acesto sam se osecala bez povoda tuzno i uplaseno… Desavalo se svemena na vreme tako to, a kada nesto sakrijete od sebe tj. potisnete ( strah kao ja ) on vas prati i raste. Dugo sam krivila sebe i trazila odg. sta je sa mnom? Vise to ne radim. Sada samo cistim sebe, govorim hvala i volim te svaki put kada sam uplasena,. sumljiva itd. Primetila sam da su se moji roditelji promenili jako prema meni na bolje, i nekako unutar sebe imam lep osecaj…
Iskreno, ne bih da zameram I ne znam kakav je to bio odnos izmedju Vas I oca, ali smatram da I posle svega ste trebali Vi biti prvi koji ce ga kontaktirati, a ne da cekate da ova tehnika odradi svoje. S obzirom na njegovo zdravstveno stanje, Vi ste I dalje zadrzali svoj ego I niste pokazali ni malo brige. Mozda je ova tehnika Vama olaksala da se osecate bolje po tom pitanju, ali niste sagledali situaciju iz ocevog ugla I da je mozda on ocekiivao da Vas vidi poslednji put I da zatrazi oprost. Po meni je to sve izgledalo bezobzirno, iako vidim da ste osvesceni I okrenuti duhovnosti, ipak treba nekad spustiti loptu malo i ukazati postovanja I za neosvescene ljude. Nadam se da je vas otac osetio oprost u duhovnom svetu, ali nemojte cekati da napravite istu gresku sa majkom I bratom. Zelim Vam sve najbolje! Pozdrav!