E, sa vama sada da podelim svoje najnovije iskustvo.

Ranije sam i pisao o tome, ali da pojasnim sada: Od kada znam za sebe imam strah od govora pred drugim ljudima! Takođe i strah od autoriteta koji se najviše manifestovao kada se nađem pred sudijom ili čak i pandurima. Međutim, strah od pandura sam u poslednjih godinu dana toliko umanjio da sada dok mi pišu šta god im pada na pamet, a ja u sebi govorim hvala, hvala, hvala, potpuno više nema ničega osim mira u meni.

Naravno, na početku se uvek javi bes što su me uopšte i zaustavili, međutim, straha više nema. To bi bilo vezano za pandure. A sada onaj bitniji deo za moje današnje pisanije:

Danas sam bio kod sudije za prekršaje, što će reći suočio sam se sa svojim najvećim (do sada najvećim) strahom. Suočavao sam se sa njima ja i ranije, međutim, ovaj je susret bio potpuno drugačiji. Ja miran i samo u sebi zahvaljujem, a uopšte ne posmatram sudiju kao sudiju već samo i isključivo kao još jedno ljudsko biće i toliko!!!

Da samo napravim poređenje:

Ranije po nekoliko dana i noći pred ovakav događaj nisam bio u stanju ni da spavam, sve samo mozgam i preživljavam iznova i iznova kako će biti, šta ću da kažem i sve iznova i iznova preživljavam u sebi. Bože kakvo je to mučenje bilo!!! Koliko nisam bio svestan da to nije dobro, i umesto da preživim samo jednom, onda kada je potrebno, ja sam slične ili iste scenarije u svojoj glavi preživljavao po mali milion puta. Zaista sam se terorisao kao svog najvećeg neprijatelja. Eto šta mi sebi svojim mislima činimo. I u realnosti osećao sam taj strah, nalet adrenalina ili čega god svaki put je bio toliko intenzivan, nikada se nije smanjivao.

Ovoga puta, nakon već godinu i po ho’oponopono prakse, ja miran. Doduše sam se probudio ujutru oko 4 ali nije važno jer sam se probudio potpuno svež. Bez ikakve noćne more.

I kada sam napokon došao do sudije (i tamo sam poranio i zamolio da me prime ranije jer mi se već oko 9 prispavalo), ništa. Potpuno isto kao da sam došao negde da izdeklamujem svoje podatke i da kažem svoje mišljenje.

Ne znam da li je i vama to poznato, ali ja ne mogu da vam opišem svoju različitost sada u odnosu na ranije.

I potpuno mi je nevažno da li će me sudija kazniti ili neće, hvala, hvala, hvala, pa ćemo videti šta će biti. Bitno je da vam objasnim koliko sam bio miran i koliko se u stvari toga očistilo a ja pojma o tome nisam imao.

Hvala, i hvala, i hvala za sve što mi se događa i hvala za ho’oponopono, i hvala za hvala. Zaista je najlakši način!!!

– Danilo Ilić