“Kad ti napraviš korak, Ja napravim korak, ni sekundu ranije”

kako

Draga Karmen, kakva velika istina u rečima: “Kada ti napraviš korak – Ja napravim korak…”
Napravila sam korak i krenula rešavati neke svoje zdravstvene probleme, inspirisana tvojom emisijom.

Učinila sam sve što je do mene da zakažem kontrolu kod fizijatra, do kog je bilo nemoguće doći prethodne dve godine, hvhvhv.
U petak sam zvala Zavod za reumatoligiju i na moje ogromno čuđenje (ne dešava se) dobila informacuiju da Dr. radi ambulantu i da je dan za zakazivanje ponedeljak (danas), a kod specijaliste može zakazati samo lekar opšte prakse, ne mogu ja direktno, takav je sistem kod nas.

Odem odmah u petak kod moje Dr, opšt.pr., nezakazana, i sretnem je u hodniku čim sam ušla i zgradu, kažem joj o čemu je reč i dogovorim se s njom da dođem danas što ranije ujutro, jer se termini kod bilo kog specijaliste razgrabe istog dana u roku od odmah, uključeni su svi domovi zdr. u gradu i okolini.

Jutros odem rano, sistem im pao, blokada rada.
Stajala sam sa još jednom osobom u sobi za sestre, čistila (zamalo naglas) i bila sasvim mirna , prosto sam znala da će sve biti u redu.
Sistem je proradio za nekih desetak minuta (u petak je ispadao na po par sati).
Istog momenta me je Dr primila, srećom pa je ostao još poneki termin na samom kraju meseca juna (sve je u trenu popunjeno, ceo juni-koji je bio u ponudi).

Ja sam čvrsto rešila da krenem, napravila sam prvi korak i sve mi se složilo i otvorilo na najlakši način do sada, ovo mi se nije desilo nikada pre, da sve ide tako glatko, hvala, hvala, hvala.

Da ne govorim koliko je moje poverenje naraslo, nabujalo, to je nemerljivo, hvala, hvala, hvala.
Malo sam rastegla priču, ali su baš ti detalji, “sitnice”, najvažniji u svemu ovome, hvhvhv
Čudo se desilo, hvhvhv.

-Dušica Popović

Oglasi

Čistite i svi ćemo biti dobro

neno

Mislim da je HO uticao na sve segmente mog života gde me je “bolelo uvo”, da kažem da sam želela da se dese promene u tim segmentima, ali nisam razmišljala kako da ih rešim, kad će se rešiti, da li da mislim o njima i govorim “hvala”, da li da se prepustim itd. I najbolje od svega tako su prirodno došle promene i to na najbolji način, uopšte nisam morala kao pre što sam pokušavala, npr navijati sat da bih stigla da uradim što je potrebno, pa meditiram, pa vizualizujem, pa da se motivišem, sad jednostavno uradim bez ikakve mentalne, psihičke pripreme (pre bih npr analizirala zašto imam barijeru da uradim, videla se kako radim itd i na kraju opet nisam uspevala da to nešto uradim, nešto je bilo “jače” od mene).

Ali ono što mi je najbitnije se ne da i to je tako jer se grčim i to se čisti. E sad bih volela da od ovog dela svi koji čitaju, zbog sebe, čiste dvesta na sat 🙂 HVALA, HVALA HVALA..
Od 2013 sam pala u depresiju, nisam sigurna ni da je depresija, jer je stanje ovako nekako izgledalo, nema interesovanja nizašta u životu, bukvalno, ali to i nekako, nego osećaj istovremen 24/7 panike, telo se non-stop trese, ne spavam noćima, godinama, jer to nisu ni košmari, nekako bih figurativno opisala kao neko stanje kad vas demoni opsedaju:)
Nije bukvalno tako bilo, nemam tu osetljivost da tako nešto osetim, nego najslikovitije da vam opišem moje stanje… mentalno nisam bila prisutna, ništa nisam radila, svi su mislili da sam lenja i bezobrazna(nikome sem porodici ništa nisam pričala), stanje gde niste jedan sekund u toku dana prisutni u realnom svetu, gde ni jedan sekund se ne osećate ni mirno, a tek raspoloženo, čak i nekako da kažem gubljenje u mislima, postupcima itd. Trunke zdravog razuma nije bilo koji je mogao reći, aj sad ću ovako, pa će mi biti bolje, ne jednostavno sam izgubila apsolutno svaku kontrolu nad sobom, ako sam je do tad ikada i imala HVALA HVALA HVALA ovo sve i blago deluje kako je inače bilo, neko bi pitao što se nisam lečila, odbijala sam da pijem lekove i sl jer sam bila svesna da ne leče uzrok, što sam kasnije i potvrdila kroz HO (što ne znači da je neispravno ih piti, možda je za nekog to prava stvar). Bilo je misli “samo da se ne probudim”. HVALA HVALA HVALA
2014 kulminira do te mere da je bilo evidentno svima da sam “flipnula” HVALA HVALA HVALA

I pošto sam do tada probala svašta nešto iz nju ejdza(koje me je malo i poguralo u ovo stanje), ja pomislim na HO(čitala dve godine pre toga, ali mi čak malo i strašno delova
I kažem sebi imam dve opcije da ovo pokušam nema sedenja, razmišljanja, zamišljanja, koncentrisanja(jer tad nisam bila u stanju da normalno dišem, a ne na takve radnje)HVALA HVALA HVALA ili cu da umrem od ovakvog stanje hvala hvala hvala svakako ću jednog dana umreti, ali možda prevazidjem ovo i to se odalji mnogo i život bude lepši:) hvala hvala hvala ali ako ovo pokušam možda me izvuče, nemam šta da izgubim, već sam flipnula hvala hvala hvala

Ljudi moji, bukvalno sam 24/7 hvala ti, volim te, Oče naš. Ali sam sve vreme imala očekivanja kad će i da l će mi biti bolje, još zbog prethodnih tehnika navukla sam program preteranog razmišljanja/analiziranja(još dominantan hvala hvala hvala) i čim mi malo bude bolje ja kroz analizu, treba li sad mozda pozitivo razmišljanje i sl(hvala hvala hvala)
I tako godinu dana dok nije došlo do pomaka da sam se pokrenula, počela da radim nešto i učim, san i dalje nikakav i svakakva razmišljanja, ali pokrenula sam se pored svega mora da radi hvala hvala hvala i dalje ja imam očekivanje kad i kako, ali ho i dalje radi, samo mnogo sporij, jer ga ja kočim hvala hvala hvala

Tek početkom prošle godine počinjem da osećam male mentalne promene da sam tu prisutna(npr ako sedim sa nekim na kafi pre bih ja bila u svojim nekim mislima strahovima, bukvalno ne vidim ljude sa kojima sam, sad bih razmisljala o toj kafi i ljudima sa kojima sam tu, prosto bih bila tu, to bi kratko trajalo par minuta ali i to mi je značilo) hvala hvala hvala
Opet i dalje očekivanje kad će i da l će mi totalno biti dobro.
I negde od oktobra prošle god se prepustim već tri god hopsam vidim promene(ništa drugo nisam radila sem hopsala i molila se, ne vidim drugo šta bi mi život na bolje pomerilo, jer dr ništa nisam radila, ni fizički).

Pre tri dana uhvatim sebe kako sam skroz mentalno tu, nema nekih konstrukcija u glavi kako je nešto bilo, kako bi nešto trebalo, šta da uradim da mi bude bolje, kako će i da l će nešto da se desi, nema straha, tu sam, nisam ni u prošlosti ni u budućnosti ni u nekim fiksi idejama, nema grča… trajalo je ceo jedan dan… sutra je već bilo suprotno, ali mi je palo lakše, samo hopsaj, prepusti se, tu je ko zna zbog čega, znam da ću opet imati dan kao od juče… danas je opet isto kso pre tri dana 🙂)))
Znam da radi, još mu se opirem(još su dominantni u meni programi drugih rehnika, da mislim na odredjeni način, štimujem frekfenciju, da moram da nešto radim da bih nešto “popravila”…hvala hvala hvala) ali i uz moj otpor i očekivanja(koja su se kroz svakodnevno čišćenje smanjila) HO je delovao, kojom brzinom i magijom bi delovao da nemam očekivanje, kako bi to magičan život bio… i sad je, samim tim što znam za HO i što ga koristim kako sad znam i umem… ovo može samo sa čudom da se meri da ja izlazim iz takvog stanja i to svi oko mene primećuju, komentarišu… već ljudi pitaju kako?

Čistite, čistite, naročito očekivanja i svi ćemo biti dobro HVALA HVALA HVALA

-Lela L.

Hvala Ho’oponoponu – iskustva

ljubav
Dugo sam lutala, tražila put, znanja, spoznaje, gutala mnoga učenja…. taj put ka duhovnosti me je uvijek privlačio i odvlačio od svakodnevnih dešavanja, briga i problema… na tom putu sam se osjećala ispunjeno, ali ipak sam uvijek ostajala nekako nedorečena… sada znam da sam nesvjesno tražila nešto što će me “iz prve baciti na koljena”.

A onda sam “sasvim slučajno” naišla na dr.Hew Lena i ho oponopono. Dovoljno je bilo da odgledam njegovo predavanje na you tubu kanalu i zaljubim se “na prvu” u ho oponopono. Bilo je to u mjesecu aprilu 2017.godine ……baš u tom periodu sam prolazila kroz veoma teško razdoblje, tada mi se činilo da je moj život izgubio svaki smisao, porazi su bili veoma bolni i činilo se da patnji nema kraja…..

Ho oponopono je došao u moj život u pravi čas…uhvatila sam se za ovu predivnu tehniku kao utopljenik za slamku i hopsala kao “luda”. Nije prošlo mnogo vremena a ja sam počela osjećati ogroman mir u sebi. Ne mogu opisati kako izgleda taj mir, jer tako nešto nikada ranije nisam osjećala, to je nešto što riječima ne znam dočarati….znam samo da sam osjećala ogromnu zahvalnost za taj mir koji sam imala, to je bio najvredniji poklon koji sam mogla poželjeti sebi. Nisam tražila ništa drugo, MIR mi je bio dovoljan. Tada sam shvatila da će hopsanje zauvijek biti moj “guru”, jer TO JE ONO što sam dugo godina tražila , to je taj osjećaj za kojim sam nesvjesno žudila.

Međutim, iako sam konačno našla ono za čim sam oduvijek tragala, a to je MIR U SEBI, počela sam primjećivati i da se situacije i ljudi oko mene mijenjaju. Bila su to zaista prava velika i mala čuda za mene. Prvo, u porodici dugogodišnji alkoholizam se drastično smanjio, hvala, hvala, hvala.

Drugo, moja starija koleginica na poslu je u mom prisustvu doživjela moždani udar….sjedale smo na pauzi i pile kafu kada se to desilo….moždani udar je trajao svega par sekundi, možda minut najduže i nije ostavio nikakve posljedice, čak je koleginica nastavila taj dan sa radom i na moj nagovor tek poslje par sati otišla u bolnicu…..a u bolnicu su se doktori krstili od čuda….nikakav trag nije ostao od moždanog udara, pa su joj rekli da ona izgleda ima veliku privilegiju kod Boga i da ode u crkvu i zapali svijeću da se zahvali Gospodu Bogu što je tako “lišo” prošla. Da li je tome doprinjelo moje čišćenje ili ne, nije važno, mada moje uvjerenje je da jeste…Hvala, hvala, hvala….

Nekako kod mene, od kada hopsam, nikad kraja čudima…u firmi gdje radim već 10 godina, svakog mjeseca se organizuju radni sastanci….svaki put bi ti sastanci bili veoma mučni i bučni za mene, jer bi uvijek dolazilo do žustrih rasprava, svađa, optuživanja i lupanja vratima….međutim, od kada hopsam i redovno mijenjam vodu u mojoj kancelariji, te svađe su odjednom prestale. Ovo je za mene bilo najjveće čudo, jer sam bila sudionik ranijih sastanaka i svađa i prosto nisam mogla da vjerujem ovoj novonastaloj situaciji. Sada sastanci počinju sa laganim i ljubaznim razgovorima a ne rijetko se završavaju sa smijehom i šalom….što reći osim hvala, hvala, hvala

Moja sestričina koja ima problem sa srcem i kojoj su doktori rekli da ako želi da ostane trudna prvo mora da odradi intervenciju na srcu, tzv.ablaciju, pa tek onda može trudnoću da planira…. Išla je kod tri doktora i svi su joj rekli isto, ali su je takođe uputili da uradi jedan specijalni nalaz srca da bi potvrdili svoje teze. Taj nalaz se radi u Beogradu i čeka se par mjeseci da se dođe na red. Nekako u isto to vrijeme, moja sestričina se rastavila od muža, jer njegovi roditelji nisu željeli snaju koja je bolesna i koja im ne može roditi unuče….a opet moja sestričina je i sama željela razvod, ali se nije prva usudila da prekine taj brak, već je ostajala, misleći da će trudnoća nešto promjeniti na bolje u tom braku, iako ljubavi sa njene strane nije bilo. Elem, njihov brak se završio sudskim poravnanjem, a nakon toga sestričina je otputovala u Beograd da uradi taj nalaz srca koji joj je bio zakazan. Konačna dijagnoza je bila da sestričina ima blagu srčanu manu, ali koja joj nije smetnja za trudnoću. Dakle, doktori sada kažu da nikakva intervencija nije potrebna i da može planirati trudnoću…hvala, hvala, hvala. Tada se iskristalisalo sve……to što onda nije smjela da ostane trudna (kada je bila još u braku), a sada, kada se rastavila od tog muškarca, može slobodno da planira trudnoću. To je bio očigledan dokaz da Bog uvijek ima širu sliku……Hvala, hvala, hvala

Bilo je još mnogo dobrih ali i loših situacija, samo što su sada te loše situacije postale nekako mnogo blaže, jer moje predano čišćenje je sada pravi amortizer za moje emocije i senzacije, hvala, hvala, hvala ….a čistim tek malo više od 9 mjeseci…..Zahvalna sam Bogu što sam otkrila ovu tehniku, jer je ho oponopono promjenio moj život i moje shvatanje….uvijek sam vjerovala u višu silu, višu energiju ili Boga, uvijek sam tragala za istinom a sada znam da me je moje traganje dovelo na pravi put..

I nije važno da li je to „najlakši način“, meni je važno da je to ZA MENE PRAVI NAČIN da spoznam sebe i Boga koji je oduvijek bio u meni, koji me je oduvijek volio i podržavao, a ja od svojih besomučnih traganja nisam „od drveta vidjela šumu“. I sada u meni postoje strepnje i strahovi, ali sada znam kako se „boriti“ protiv loših misli i emocija, znam da sam zaštićena, sada znam sam došla do pravog puta, a taj put je ho oponopono.

Hvala, hvala, hvala

-Vjera B.

Ho’oponopono bračna priča

raj

Draga Karmen, hopsam oko godinu dana, bila sam na seminaru u BG, zelim da podelim iskustvo s tobom.

Pre tri godine su poceli veci problemi u braku koji traje 27god., a prosle godine smo vec pricali i o razvodu, medjutim ja cistim sve vreme kad i koliko mogu i samo vidim jedni po jedni problemi se resavaju izmedju nas, sad sam zadovoljna nasim odnosom, cak je i bolji nego ikad pre. Nisam mogla da verujem da je to moguce jer je vec doslo do kulminacije.

Zelim da ti prenesem moje iskustvo, da bi ti objasnila drugima sta se dogadja kad se hopsa, ima tu jos dosta da se cisti ali sam prezadovoljna, a da ne pricam koliko mi se stvari resilo pored toga, koje ja nikad ne bi mogla resiti sama.

Sve ovo je zahvaljujuci tvojim emisijama, koje sam sve preslusala i koje su mi bile velika pomoc u pocetku, hvala, hvala, hvala.

-V.R.

Liječnica: Dolazimo do zaključka da čuda postoje! (Osobno iskustvo)

a

Moja priča sa Ho’ oponoponom je započela prije nekoliko godina spoznavši da je to nešto što me ispunja, čini sretnim i pomalo znatiželjnim. Svatko na svoj način i iz sebi poznatih razloga započne svoje putovanje kroz duhovnost, pa sam i ja uskočio u taj prekrasni svijet Ho’ oponopona bez sumnje i onako kako se kaže  “na prvu“ spoznao da je to moj put i to jedini put do istine!

Prakticirajući tj. živeći Ho’ oponopono počelo je moje putovanje kroz život upoznavajući sebe na jedan posve drugačiji način.

 Za sebe kažem da sam vječni početnik, iskreno , želim i ostati početnik jer se kroz prakticiranje  Ho’ oponopona uvijek vraćam samim početcima koji mi iz dana u dan bivaju, rekao bih, sve razumljiviji srcu , otkrivajući nove horizonte postojanja i poslanja na ovom svijetu.

Kad uronimo malo dublje u taj čaroban svijet i taj svijet kad postane dio nas, dolazimo do spoznanja da Ho’ oponopono i nije samo tehnika već uzvišeni čin otkrivanja Božanstva u sebi. Na taj način spoznajemo svoj identitet i pronalazimo svoje mjesto pod Suncem čineći jedinstvenu cjelinu sacijelim Uiverzumom.

Ovdje ne govorim o raciju koji uporno traži logična objašnjenja da bismo povjerovali, već govorim  o vjeri i povjerenju u Božanstvo koje prebiva u nama samima i njegovom vodstvu! Upravo nam to Ho’ oponopono daruje!!!                                                                          Na trenutak zastanimo na jednom od osnovnih načela da mi neznamo što čistimo, niti znamo koji su  uzroci naših životnih priča koje percipiramo kao nedaće ili čak lijepi trenutci koji nam se događaju u životu.

Jednom sam napisao :                                                                                                                                                                                                                                                                                     „Nikad ne znamo što čistimo, samo čistimo bez očekivanja, bez namjere, bez želja i bez uvjetovanja!
Božanstvo jedva čeka naše dopuštenje da ispoštujemo njegovu volju, da prihvatimo s ljubavlju naše poslanje gledajući Njegovim očima na sve što ono se dešava u našim životima. Upravo tada i u tom trenutku Božanstvo nam ponekad podari milost, kao znak zahvalnosti na ukazanom povjerenju, poslušnosti, poniznosti, kroz neki vidljivi znak i potvrdu svoga postojanja u nama samima!“

Volio bih ovo što sam napisao potkrijepiti jednim svjedočanstvom!

Još kao dijete u drugom razredu osnovne škole dobio sam naočale dioptrijom od – 1.00. Kako sam odrastao dioptrija se lagano smanjivala, prelazila lagano iz minusa u plus, što je, kako je rečeno od strane liječnika, sasvim normalno. Godinama je dioptrija polagano rasla i na svakom pregledo sam dobio pojašnjenje da je to sasvim prirodno da se dioptrija koja je u plusu lagano povećava sa godinama starosti.. Prije nekoliko godina dioptrija se dosta povećala što mi nije stvaralo ugodu. Ali eto rekoh hvala Bogu tako mora biti i nastavio svoje putovanje kroz život dalje bez straha i bez opterećenja razmišljajući o tome na način: Tako je to kad voliš naočale! Hvala, hvala, hvala!

U moj život ulazi Ho’ oponopono, čišćenje, otpuštanje, na svjesnoj razini, svakodnevno meditiranje, bez očekivanja, namjere, želja, uvjetovanja.

S punim povjerenjem i predanjem Ho’ oponopono postaje, rekao bih, moja svakodnevica i moja vrlina. Znam samo da sam tu i da mi je poslanje da čistim iako ne znam što, ali duboko vjerujem u istinitost da Božanstvo zna najbolje što je najbolje za mene i što je u određenom trenutku najbolje za mene.

Ja sam se zaista srodio s naočalama i nikad mi nije padalo na pamet da čistim vid, dioptriju ili bilo što drugo. Ho’ oponopono seminari i dolazak predrage Mabel Katz produbljuju moje povjerenje da sam vođen i moju vjeru u Božanski dio mene koji neće ostati ravnodušno kad mu se obraćam dopuštajući Mu da djeluje onako kao Ono želi.

Prošle godine u Beogradu odslušao sam sad već sedmi seminar i nemam riječi  kojima bih  mogao opisati moje veselje i radost u srcu samom idejom da sam svakim danom sve bliži  slijedećem seminaru. Po povratku iz Beograda nešto sam se osjećao čudno i osjetio potrebu provjeriti dioptriju i ne sluteći što će se dogoditi, dapače  pomislio sam da je dioptrija opet porasla. Da bi lakše razumjeli prepisati ću nalaze od 15.01.2016 g.i 28.11.2017 g. koji glase:

“15.01.2016 :

D= +3.00sph  +0.50cyl  ax 70                                                                                ADD= +1.00

Desno oko ima dobru oštrinu za daljinu, a čitati vidi oštro sa dodatkom cijele jedne dioptrije  ( +1.00 je dodatak za čitanje ). To znači da su mišići oka oslabljeni da bi izoštrili sliku na blizinu.

28.11.2017:

D= +3.00sph  +0.50cyl  ax 80                                                                                ADD= +0.75                                                                                                                                                                                                                                    Sada desno oko ima odličnu oštrinu sa istom dioptrijom, ali s izmjenom stupnjeva za ax 10. Čitati vidi odlično s dodatkom + 0.75 dioptrije za razliku 2016 g. Sad oku smeta dodatak za blizinu od +1.00 dioptrije, što pokazuje da su mišići jači jer mogu fokusirati predmete na blizinu s manjim dodatkom dioptrije.

15.01.2016:

L= +4.00sph  +0.75cyl  ax 80                                                                                ADD= +1.00                                                                                                                                                                                 Lijevo oko vidi s ovom dioptrijom dobro na daljinu, a za blizinu mu treba dodatak od +1.00 dioptrije da bi moglo izoštriti sliku tj. predmete na blizinu.

28.11.2017:

L= +3.25sph  +1.00cyl  ax 80                                                                                ADD=+0.75                                                                                                                                                                                  Lijevo oko vidi s puno manjom dioptrijom 100% na daljinu, a za čitanje mu treba puno manji dodatak dioptrije od 0.75 dptr.
Dioptrija koja je početkom 2016 godine za daljinu sada je praktički za blizinu, što je neobično jer s godinama mišići oka nažalost sve više slabe i potrebne su jače dioptrije.

Gospodin Dario sa svojih 48 g. ima dodatak za čitanje od 0.75dptr što se obično daje mladima od 25-35 g. koji intenzivno rade na računalu da ne dođe do zamora oka i glavobolje.

Dolazimo do zaključka da čuda postoje!”

Ovo je mišljenje stručne osobe!

Uskočimo u svijet  Ho’ oponopona sa stopostotnim povjerenjem  i prepustimo se Božanstvu jer Ono zna što je najbolje za nas u ovom trenutku!

Hvala, Hvala, Hvala!

-Dario Štulić

Senzacije otkad čistim (Ho’oponopono)

cvijet

Najveća senzacija kod mene je bio MIR uprkos vrlo teške situacije u kojoj je bila cijela moja porodica. LAKOĆA kojom sam življela 11 mjeseci sa dva do tri sata spavanja na dan…zadnjih 10 dana možda sve ukupno dva sata i osjećaj nevjerovatne LJUBAVI u času odlaska na put kući, mog supruga. Hvala  Hvala Hvala. Nevjerojatna spoznaja da niti jednog trenutka nisam postavila pitanje ZAŠTO?

Ponekad mi se, u tom periodu činilo da sam u nekom balonu i da hodam, nekih 2-3 centimetra iznad površne,kao da ne dotičem tlo. Sjećam se kad sam jedan dan dolazila iz ljekarne prema stanu, da sam bila uvjerena da su parkirani automobili uz pločnik bili u visini mojih koljena, čak sam uz jednog zastala i vidjela sam sve mrlje na krovu i udubine ( kasnije mi je susjed rekao da su to posljedice tuče koja ga zatekla na putu kroz Gorski Kotar – rekla sam mu da sam to vidjela s balkona)…i opet Mir s tom spoznajom…kao – to mi je bilo normalno (naravno da nikom o tome nisam pričala jer rekli bi …gotovo-otišla na kvasinu kako se kaže u Rijeci za one šta su poludili).
Bilo je i onih manje lijepih….kad sam imala osjećaj da se u potpunosti “raspadam” što se pojavilo neposredno prije mog prvog seminara, u tom periodu čiščenje je bilo na najače…nisam odustajala.
Mjesec dana poslije prvog seminara saznajem da ostajem bez posla….tad su mi se u sekundi odsjekle noge, ali kroz minutu- dvije saznajem da bez obzira što neću raditi ….da ću plaću i dalje primati.. E, u te dvije -tri minute…mislim da sam izgovorila milion hvala..hv..hv..hv…i da su mi se sve kosti odvojile od mišića, a svi mišići od kože, ali sve nekako MIRNO i bez straha koliko god čudno zvučalo.

Zašto sam sve to proživljavala na te načine….zbog mog dubokog POVJERENJA da se sve događa upravo onako kako treba i da je to za moje dobro i za dobro svih i da sam bez obzira na sve ZAŠTIĆENA…..a to je samo dvije godine čišćenja….Sva ostala “čuda” koja su se nastavila događati uz razne senzacije koje su slijedile događanja mogu se sažeti u tri slova MIR.

Prije nekoliko dana, poslije 5 godina Hopsanja, prvi put u životu pojela sam kokos…obožavam njegov miris, ali nikad ga nisam mogla pojesti – jednostavno nije htio u grlo…..tko zna kakav se to tvrdokorni program očistio hvala  hvala hvala, a jučer mi je u pećnici pukla vatrostalna zdjela – hv hv hv hv, tko zna što se s tim spriječilo… samo žao mi kelja🙂 baš je fno mirisao:)
Bilo je pucanja plavih boca….pronalaženja praznih čaša….voda je preko noći nestala iz njih…”pričanja” stolica u busu…
I još svašta nešta…što kaže Karmen, lijena sam pa ne zapišem na papir, a kako ono kažu “lud pamti a pametan piše”, a eto baš se volim ovako ludu:)

Eh …da…zaboravih reći da sam BILA alergična na lješnjak i orah….
Oduži se ovo…udavih ja vas….ali i to vam je senzacija.
Hvala, Volim Vas

-Ksenija Šimić Buconjić

Ho’oponopono: Život bez transfuzija

transfuzija

Desetak godina sam bez razloga imala unutarnje krvarenja. Beskonačno puno dana provela po raznim bolnicama, bezbroj pretraga napravila, više od 20 specijalista se trudili otkriti što mi je, dobila preko 30 l krvi i preko 100 l željeza. Svi liječnici su u jednom trenutku digli ruke od mene i otvoreno mi rekli da medicina nije svemoćna i da ne očekujem čudo.

I tada sam otkrila HO i ovu grupu. Sve se događa s razlogom. Počela sam odmah hopsati. U svakom trenutku dan i noć Hvala ti i Volim te ponavljam beskonačno puno puta.

Već 3 g sam zdrava bez razloga, bez terapije, bez transfuzija, bez infuzija, bez ikakvih lijekova, bez bolnica, bez liječnika koji su me otpisali. Sretna sam i dalje hopsam, pijem plavu vodu i na bolest bez dijagnoze ne mislim. Hvala  hvala  hvala volim te volim te  volim te to je moja mantra čak i noću kada sam u polu snu.

To su mi prve riječi ujutro i navečer zadnje.

-Liljana Franulović Miletić

Poklonjeni auto

Slikovni rezultat za happy for getting
Uvijek bih se rado sjetila tvoje priče o poklonjenom autu koji je pao s neba. Ja vozim stari i nemam baš sad neke love za novi. Nije mi bitan auto kao auto, nego prijevozno sredstvo koje je sigurno puno bolje kad je novo i ne kvari se…
Ali, što je – tu je, sve je super dok imaš što voziti…
I tako neki dan ja kod mojih u posjeti doma, i meni moj očuh kaže: znaš što, mi smo malo razmišljali, imamo mi neku lovu za stare dane, ali to je mrtvi kapital. Tebi treba auto, ajde da mi to sad kupimo pa ćeš ti nama otplaćivati kako budeš mogla. Iz vedra neba, ničim izazvani. Niti sam ja ikad rekla nešto o autu, niti su me oni pitali. I tako ti ja sad biram opremu na novom autu koji će mi doći na proljeće. Bez love kupujem novi novcati auto. A?
HVALA HVALA HVALA
D.B.

Čudo Ho’oponopona sa sudom

a

Sabiram dojmove. Jos je sve svjeze i ne znam otkuda krenuti a da budem kratka i nejasna.
Dakle nastavak price s odvjetnikom, sudom i ljubavi koja je iskocila pred mene neki dan.
Kao kratki uvod mogu reci da sam u nedjelju bila lose volje i s mukom hopsala. Jucer se na nagovor moje drage mentorice Karmen, uputim u setnju sa mojim psom jer tako u ritmu koraka najlakse hopsam. U pocetku sam rastavljala na slogove hva-la-ti, vo-lim-te i to me pomalo iritiralo. Odjednom sam u sebi pocela pjevati…..i pjevala sam hvala ti, volim te, duuugo, dugo, cak i kada sam dosla doma.
Rasterecena. Sretna. 


Danas sud, odvjetnici i sudski vjestak u nekretnini koja je predmet spora. Sve obavljeno, te se odvjetnik suprotne strane vec udaljio.
Iznenada sadasnja vlasnica nekretnine vadi ugovor u kojem izrijekom pise da se iz kupoprodajnog iznosa izdvaja lijepa svota eura koja je trebala biti urucena meni na ime obavljenih radova na nekretnini (a tuze me!)
Totalni preokret dvije parnice, sutkinja u soku, zove odvjetnika suprotne strane i naredjuje mu da se vrati.
Sta reci? Karmen, po tvojim uputama stavila sam casu s vodom koja se igrom slucaja nasla tik ispred sutkinje. Hopsala i hopsala….
HO je cudo, dragi moji.
Pitam se samo sto bi se desilo da odem na seminar.


Hvala ti, volim te 

Jagoda Slip

Želite li i vi vožnju ovim taksijem?

m

Dobio sam inspiraciju da svoje taxi vozilo izlepim alatima hvala i volim te na nekoliko svetskih jezika još u toku 2015.godine, otprilike pola godine nakon svog “prvog i drugog” Ho’o seminara…
Pitao sam Mabel da li mi odobrava da njen flor de lis takođe zalepim na auto prilikom naših susreta pred Ho’o seminar u Beogradu, krajem 2015, i ne samo da mi je dozvolila, već mi je i poklonila desetak nalepnica koje u tu svrhu mogu da iskoristim…

Takođe mi je rekla da treba da ih zalepim i unutar vozila i to sam učinio momentalno… Ali, za spolja nisam mogao da dobijem dozvolu od estetske komisije grada Beograda nadležne za taksi službu te tako moja inspiracija ostade samo u mojim mislima, i, naravno, unutar vozila…

Ove godine sam na estetski pregled išao 22.06.i, čim sam ga uradio (sad sam miran do 22.06.2018), na “svoju ruku” sam nalepnice stavio na auto čim su bile urađene prošlog ponedeljka, 03.07.2017, (pitam se čiji je to rođendan?)

Ali, nakon što sam to uradio, uopšte nisam “mogao” da izađem da radim danima, sve do juče… Nemam pojma zašto, ja inače obožavam da vozim svoj taxi, ali jednostavno nije mi se dalo…
I, inače, već duže vreme sam imao želju da kupimo moja draga i ja još jedan auto koji bi meni služio za duža putovanja van grada (i države, kao na primer u Zagreb na Ho’o seminar), a inače bi bio njen i ona bi ga vozila za svoje potrebe…
Međutim, nikako nam se nije dalo da pronađemo adekvatan auto jer su naši prohtevi za komforom unutrašnjeg prostora i ekonomičnosti vožnje i održavanja u poređenju sa mojim taxi vozlom koje imam teško ostvarivi, i tako, eto, odustali smo od traženja do daljnjeg…
Napokon sam se u petak, 08.07.2017. “naterao” da izađem da radim… Nakon što sam se pomirio sa tim da je, možda, uzrok mom ne željenju da radim i u tome što je ogromna odgovornost čistiti i sve oko sebe sa ovako moćnim alatom, sve je bilo super…
I, kao što to uvek biva kada otpustimo, krenulo me… Vidim, zagledaju me ljudi (moje taxi čisteće vozilo), a ja uopšte ne kontam da gledaju šta to na autu piše… I pitaju (li) se šta to znači… Retki me pitaju, većina samo gleda… Ali, ja sam na to potpuno zaboravio, i čudim se zašto zagledaju moj auto…

Poenta: juče sam imao vangradsku vožnju sa svojom starom stalnom strankom do Aranđelovca, tamo sam upoznao njegovog oca od kog sam dobio inspiraciju za neke buduće aktivnosti, i kada sam, nakon što sam ubrao desetak kilograma svežeg neprskanog voća iz njegove bašte, krenuo sam put Beograda, kuda sam i došao, a onda sam dobio inspiraciju da ipak krenem drugim putem, pozvao drugara kog nisam video od januara, jer on je stalno u gužvi i nikad nema vremena od posla, a koji živi na toj drugoj trasi kojom sam (“slučajho’o) pošao. I gle čuda, on kaže kako sedi u kafiću zaludan, te otidoh kod njega da se vidimo i ispričamo nakon toliko vremena…

Reč po reč, i on me spoji sa drugarom koji prodaje svoj “stari” (2010.godište) auto jer je kupio noviji isti takav, ja rekoh da, on dođe i mi se dovezosmo njime do Beograda da i moja draga vidi svoj budući auto ukoliko joj se sviđa, i eto, kupismo ga… Čas posla sve naše ideje su najidealnije moguće ostvarene…

Pokušavam da vam na najkraći mogući način dočaram šta se sve meni dogodilo zato što Univerzumu na svaki izazov kažem DA, a i moja draga me u tome podržava…
Čim otpustim, razrešenje se dogodi.
Čim osvestim ja prihvatim da je nešto tako kako jeste, pa i ako mi se ne sviđa, ja svejedno prihvatim jer znam da je to za moje najveće dobro. A onda… Univerzum, Bog, Tvorac svega postojećeg posvuda mi sve puteve rasčišćava… Ali tek nakon što ja kažem DA za svaku priliku, i tek nakon što otpustim i prepustim Njemu da ispred mene sve čisti…

-Danilo ilić