Ako je ikada iko od vas i na trenutak posumnjao u to da smo nezasticeni i bespomocni, da o nama niko ne brine, da nase postojanje nema svrhu i cilj – odgovorno tvrdim da je u velikoj zabludi. Svako od nas je ovde sa odredjenim zadatkom koji treba da ispuni, sa ciljem koji treba da dosegne i ostvari. Najcesce ne znamo koji su to zadaci i ciljevi – ali mi to ni ne moramo znati, kao sto ne znamo i ne moramo znati koliko nam je vremena dato za njihovo ostvarenje. Sve to zna Onaj koji brine o tome da ispunimo svrhu svog postojanja ovde i sada.

Sve ovo pisem zbog toga sto sam se po, ni sama ne znam koji put, uverila u brskrajnu Ljubav Univerzuna i u cudesnu moc ove divne tehnike.
Naime, u petak nakon posla imala sam nekoliko neodloznih obaveza koje sam morala da obavim u veoma kratkom roku od nekih sat vremena. Nesmotteno, u zurbi, ispala sam iz automobila na sred ceste. Pad je mogao da bude koban. Pala sam na ledja i od siline udarca osetila sam bol u grudima kao da mi se srce otkinulo (hvala, hvala, hvala). Bol je bio toliko jak da sam jedva mogla da disem. Verujem dasam imala pomoc Bozanstva koje mi je dalo snage da ustanem – hvala, hvala, hvala. Zahvalila sam se bolu, rekla sam mu da ga volim. Prepustila sam se s poverenjem Onome koji brine o meni, koji mi je ovom nezgodom skrenuo paznju da malo usporim i uverio me da imam snage nakon svakog pada ma koliko bolan bio da ustanrm i nastavim dalje.
Ljudi moji hopsala sam ceo vikend 100 na sat i danas sam bez i jedne modtice i ogrebotine, opusteno, bez bola otisla na posao – hvala, hvala.
Beskrajno sam zahvalna Onome ko me je cuvao i uverio u to da moj zadatak ovde jos nije isounjen, moj cilj jos nije dostignut. Zahvalna sam sto postoji ova jednostavna, divna i mocna tehnika koja mi je pomogla da brzo povratim mir i ovu nezgodu podnesem potpuno bez posledica. Verujem da je toga dana i moj Andjeo cuvar radio prekovremeno i imao pune ruke posla. Njemu sam takodje beskrajno zahvalna.

Ne znam koji je moj zadatak i koji je cilj pred mene postavljen. Ne znam ni koliko mi je vremena dato da ih ostvarim. Ja to ni ne trebam znati. Preuzimam 100% odgovornosti za sve sto mi se desava. Zivim sadasnjost – jedino vreme koje postoji i volim. Nastojim da zracim ljubav, da ljubavlju na Ljubav odgovaram ovde i sada.

– Gordana Močević