Uvek smo vođeni čak i kada toga nismo svesni

Kad nam ide dobro, prija nam. Kad stvari krenu loše, očajni smo.
U prvom slučaju, po automatizmu, naslađujemo se tobože našim ličnim uspehom, podižući sebi reiting. Rastemo dok nas drugi hvale i veličaju.
U drugom slučaju upadamo u stanje apatije i krivice prema sebi ili okolini. Analiziramo preduge teorije, šta se desilo, kako, i šta preduzeti.
Bla,bla,bla………………………………………

U oba slučaja, to su naši programi koji nas pomeraju iz središta sfere, iz centra suštinskog razunevanja istine, a da toga nismo ni svesni.
Daju nam sliku, lažnog okruženja i nas samih.
Kao iz priče sa kuvanom žabom. Skuva se a da nije ni svesna okolnosti koje  su je tu dovele i gde je izlaz.
Izloženi smo tim pozitivnim ili negativnim programima koji nas poseduju svakodnevno
iz dana, u nedelje…. godinu. Nema šanse da bilo šta povežemo. Obično kada prebrzo idemo u pravcu sopstvenog razvoja, slabije obraćamo pažnju na usputne detalje. Kasnije kao u slagalici nedostaju nam naizgled sitni komadi i slika nije kompletna. Tada nastaje za svakog od nas zbrka. Gde se zavući i pronaći deo celine. Do juče moćni i važni, a već sutra skrhani i očajni.
To nam samo govori da se stepenice ne preskaču i da moramo biti vođeni iz samog
izvora. Kad se zastane bolje se vidi. Tu nam  Ho oponopono mnogo pomaže, čisti sumnje, predrasude, ispravlja pogrešan i  postavlja nas na pravi put. Nebitno je šta smo uradili do tada. Čistimo i sve se  ispravlja onako kako treba i kada treba.

U ovo današnje vreme svi su obuzeti pozitivnim razmišljanjem i kao da je pogrešno ako si tužan i neraspoložen. Na silu se iscrpljuju i neprirodno premeštaju u  stanje, kao nazovimo sreće. Na našoj planeti još uvek se dosta toga uči kroz bol i  patnju. Prema tome, ako zelite dalje, ne strahujte, prepustite se. Moramo proći  određene situacije koje nam nisu jasne, ali to nije ni bitno. Naš je razvoj jedino bitan.

Ići napred. Nekada kao da nam svi okrenu leđa, i Bog se umiri… vakum tišina očaj… čak i tada smo voljeni i postoji ogroman razlog zašto je to tako. To je test jer ne zaboravite tu smo da se prisećamo i učimo, ali bez prepisivanja. Diplome dobijaju oni koji odluče da se menjaju bez obzira na okolnosti i prilike. Najbolji studenti ne postavljaju pitanja, znaju da ih inspiracija  vodi. Moramo proći kroz naša namenjena iskustva.

HO’ nam je u tom slučaju kaotopla roditeljska ruka koja nas štiti. Kao u detinjstvu kada se uplašimo komšijskog psa, a majka nas uzme za ruku,i mi se tada malo zaklonimo iza nje.
Kada prođemo, to za nas jezivo čudovište /ali prođemo/ kaže nam: ‘Vidiš da i nije bilo tako strašno’. I nije. Mi sami moramo proći zadato.

Tu je Ho’ koji nas dovodi do vrata iza kojih se nalazi Inspiracija. Bivamo podržani
bez obzira u kom pravcu odlučimo da ćemo nastaviti. I kako to jeste, nema slepih
staza uvek smo na autoputu našeg razvoja.

Imamo pomoć u svakom momentu, ceo univerzum nas posmatra i raduje se našim
pomacima ka uspehu. Zato krenimo bez otpora.Vi i ja znamo da nikad nismo sami.
Niti ćemo ikada biti. Otpustite sve nedoumice, pitanja, podpitanja, konfuziju u glavi i prepustite se životu.

Hvala, Hvala, Hvala

Vladimir Tamindzic

FB grupa Ho’oponopono HVALA TI

Oglasi

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava / Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava / Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava / Izmijeni )

Google+ photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google+ račun. Odjava / Izmijeni )

Spajanje na %s