Pre nekoliko dana pročitao sam post o iskustvu u vezi korištenja PSV u slučaju opekline. Ok, čistio sam kao i obično bez prosudbi, nisam ni razmišljao više o tome.
I onda jučer prilikom vađenja tave sa jelom iz pećnice opekao sam palac desne ruke. Odmah sam ga stavio pod mlaz hladne vode iz česme (stari program). Malo je pomoglo ali ubrzo se javila bol zbog opekline. Naravno u međuvremenu sam čistio i došla mi je ideja da upotrijebim PSV ( da sam o tome nešto prije pročitao sjetio sam se tek kasnije). Prosuo sam malo PSV po opeklini i … bol je nestala i nije se više vratila. Hvala za iskustvo (inspiraciju) koju je podijelio član grupe Ho’oponopono Hvala ti. 

Hvala Volim te

• Marino Matevski

Kako napisati kratko, a jasno…mozda nekome ovaj tekst pomogne…

HO JE DIVNO ČUDO… došlo je u moj život pre 3 godine, počela sam čistiti iz dosade, čistiti svoj život, svoje pogrešne ljubavi… ma bas jedan lep, dosadan život. I jos uvek ga čistim…..I tako krenem čitati, učiti, slediti emisije Karmen Jerković Yücel, otišla na seminar… Dešavalo se od svega po nešto I lepo I ružno ali nista specijalno drastično… Poređala sam čase… hmmm za mene, sestricu, poneki problem I jednu čašu za moju sestru… E ovde počinje priča kako HO deluje! Ne onako kako ja zamišljam I hoću već onome kome treba I kod koga je prioritet i u njegovom i u mom zžvotu… JER JA SAM 100% ODGOVORNA za sve u mom životu…pa i za moju seku, kako divna rečenica.

E sad :
4. 4.2015 kod nje se pojavi problem sa srcem, ne radi kako treba. Doktori kazu od stresa, sledi neka terapija i svakako da izbegava stres.
26.4.2015 moja seka shvati da ako nešto ne preduzme izgubiće i srce i zdravlje i donese odluku da saopći mužu da želi razvod, jer je on,  njen muž, njen stres (posle 25 godina braka nasla hrabrost i jačinu u sebi da poduzme korak za sebe…hvala ti HO).
Polako ali sigurno teku pregovori oko razvoda, on prihvata, ona se predomišlja je li u pravu, jel treba i tako u krug KAD
29.5.2015—bolovi u leđima, kontrole, pregledi i dijagnoza TUMOR BUBREGA, potrebna hitna operacija! Život je opominje, univerzum joj šalje nešto ali šta, ona je mlada, 45 godina ima, sina od 24,ne puši, ne pije, živi zdravo, upravo odlučila preuzeti korak za svoj život a stiže ovakva dijagnoza… hvala hvala hvala..
Čistila sam kao luda, znala sam ili nisam nemam pojma ali
JA SAM ODGOVORNA ZA SVE STO SE DEŠAVA U MENI I DOVODI DA NA OVAKAV NAČIN DOŽIVLJAVAM SITUACIJU SA MOJOM SEKOM…HVALA VOLIM TE

4.6.2015- Zet izlazi iz kuće da bi mogao štab za podršku da dođe kod nje – inače živimo u različitim državama, ja u Makedoniji ona u Srbiji.
Majka i ja stižemo u Beograd I tu počinje borba za njen život uz hvala I volim te, čaše i još poneki alati naučeni na seminaru (Hvala Karmen setile se istog alata, istog dana). Nemamo pojma šta i kako će biti, kakva je tačna dijagnoza, ali uz HO ne damo se, čistimo i ne pominjemo rec Kancer (sad je prvi put izgovaram). A I ona gledajući i slušajući mene u to vreme odlučuje da dođe sa mnom na sledeći seminar…hvala hvala hvala

12.6.2015 –OPERACIJA – vađenje bubrega zajedno s tumorom.
Završeno, izvađeno, dobro se oporavlja sad treba čekati dijagnozu i šta dalje hvala hvala hvala

E sad moram ukratko da vam ne dosadi moj tekst ali ovde počinje objašnjenje kako HO divno radi, kako posloži kockice, prave ljude u pravo vreme na pravom mestu..
Davajući krv za operaciju seke, niodkuda sa mnom počne razgovor neki čovek u farmerkama I belom gornjem delu.. hahahaha nisam znala., pričali ko smo, odakle smo ja I sestrić, neobavezni razgovor…ali, to je bio doktor načelnik transfuziologije! Pita a šta ćete ovde.. ukratko kažem seka ima operaciju, on meni ok dajte mi telefon da vam javim neke informacije.hvala hvala hvala… Do kraja je bio uz nas, doktor koji je operirao sestru njegov licni prijatelj… za seku poseban tretman ,sestre se pitale koja je ova žena što se ovoliko ljudi brine za nju…Zamislite ČUDOOOO, zahvaljujući njemu znala sam sve od pocetka operacije kad je ušla kako je podnela anesteziju, operaciju I izlazak iz sale, a sedela sam kući i normalno hvala hvala hvala
Tamo ne poznajem nikoga ali…nije tako, “slučajno” u toj bolnici radi devojka sa kojom smo odrasle u istoj zgradi u Skoplju do raspada Jugoslavije 1993 god.mi na 5 spratu ona na 6-om hahaha – dali verujete medicinska sestra u šok sobi! Bila je uz Seku i pre i posle operacije, proveravala je, pomagala… o Bože hvala ti.

Ne mogu kratko pisati izvinite, ali ovo su činjenice. NIKAD NE ODUSTAJTE OD ČIŠĆENJA, NIKAD ČAK I KAD NE VERUJETE!
Izašla iz bolnice, čekamo rezultate i molimo se i čistimo… Postoje sumnje normalno, mozak radi, ali ih teram od sebe uz hvala i volim te, stižu rezultati interni od doktora kojeg sam upoznala, zamolio koleginicu da što pre uradi sekine analize… BENIGNO… SWANOMMA WHO Gradus 1.. nema veće radosti, suza, urlanja, zahvalnosti…
Sledi ŠOK …za par dana idemo po rezultate zvanične od konzilijuma..ŠOK…konzilijum ima drugu dijagnozu, ovako je pisalo : Posto se radi o SARCOMU mekih tkiva upućuje se na onkologiju na IORS.

Bože šta je ovo, kakvu nam poruku šaljes, šta sad ..hvala hvala hvala
Doktor proverava s patologijom, oni tvrde da je benigno I stoje iza svog nalaza ali 6 doktora na konzilijumu je odlučilo na osnovu njihovog nalaza da napise maligno..volim te volim te
Ponovo stres, prvi put vidim njene suze kad su joj rekli da ne treba da plaća participaciju pošto je onkološki slučaj ..o Bože kome verovati šta ja istina, ali ne dam se čistim i dalje verujem, verujem..
Prolazi vreme, dani prolaze, ne znam šta da radim …. vozim se oko Beograda ko luda I razmisljam šta da radim, da li da skoknem do Obrenovca kod kume da malo ohladim mozak,  vagam hoću neću trebam biti uz seku uhhhh I tako razmišljajući promašim put i izađem na autoput za Niš… o bože šta sad, kako da se vratim…kad na 20 metara stoji tabla skretanje za Obrenovac 22 km..nema boljeg znaka gde treba da budem! NEKO – BOG, UNIVERZUM, kako god, je znao bolje od mene gde treba da budem ….
Krenem kod kume, stignem, puna kuća ljudi, smeju se, zabavljaju, pita me brat od kume kako je seka sad je sve u redu zar ne (znao je prvu dijagnozu) ja kažem izvini ali nije, imamo još jednu dijagnozu – groznu. i malignu… Šta, kako, počinju pitanja, a ja čistim… kad on se obrati nekom čoveku iz drustva I kaze: Doktore dođi, treba mi pomoc za našeg Makedonca (tako me zovu kumovi). TAJ čovek je neurolog u toj bolnici, objasnim o čemu se radi, dam mu da pročita i prvu i drugu dijagnozu ni njemu nije jasno. Ok kaze, u ponedeljak proveravam i javim sta dalje,

Tako je i bilo, proverio, patologija stoji iza svog benignog nalaza, ali on mi savetuje da uradimo analizu privatno, uputi nas gde i kako, umesto cele papirologije od zapisnika, načelnika, odobrenja, uzme umesto nas njenje preparate i posalje nas gde da uradimo jos jednu proveru (ovo bi trajalo bar dve nedelje neizvesnosti).
Za dva dana, zahvaljući vezama prvog upoznatog doktora dobili rezultate koje smo trebali da dobijemo mnogo kasnije.Rezultati: BENIGNO – kompletno BENIGNO sa svim analizama, tumor markerima, hemiskim proverama i sta ja znam cime..i bas me briga – nisam ja ta koja treba da znam, ja samo treba da cistim svoje programe i secanja, I bicu na pravom mestu u pravo vreme sa pravim ljudima. I neko će to od gore sve da posloži kako treba..hvala hvala hvala
SAD ZNAM ZASTO JE HO UŠETAO U MOJ ZIVOT, i šta reci hvala volim te volim te volim te
Tebi Karmen Jerković Yücel posebno hvala, zato što svojim radom, emisijama, web-stranom pomažes nama i onima koji možda klonu ponekad..hvala i volim te.

– Suzana

Već 15 godina imam alergiju od sunca i to takvu da od proleća kada krene sunce i još se ne nose kratki rukavi meni sitni plihčići po prstima. More je bilo više mora… Stalno sam bila ljuta i besna, jedva dočekam odmor, tih čarobnih desetak dana kada sam opuštena a ja se krijem od sunca. Kod te alergije zaštitni faktori ne pomažu, jednostavno čitavo telo bude prekriveno nekim čudnim neravnim slojem kože koji boli, svrbi i peče istovremeno.

Nisam ni obraćala pažnju da nema ničega po rukama ove godine, ali pošto sam bila u bolnici i na oporavku kući u krevetu neko duže vreme nisam se ni izlagala suncu i naravno nisam ni razmišljala o alergiji. Danas pre podne ja rekila da se osunčam malo na terasi i zaspala. Budim se znojava i slepljena sa peškirom. Pogledam na sat ja se čvarila 40 minuta. Odem da se tuširam i tek kada sam posle sat vremena pokazivala mojim ukućanima boju, shvatim NEMA ALERGIJE. Ljudi, nema je uopšte!!!

Ja sam inače tip osobe kojoj samo leto prija jer sam strahovito zimljiva, a uvek sam bila sprečena da potpuno uživam u suncu i letu. Sada sam se pomirila i sa Suncem. Volim te,volim te, volim te…

– Sanja Ćirković

Dragi moji, prvi put objavljujem neku moju HO priču i nadam se da će mnogima značiti i da će pronaći ljubav i radost u svom srcu koju sam ja i koja mi je donela nesagledivu zahvalnost.

Naime svi mi smo sa HO preuzeli odgovornost za sve što se događa nama i u nama. Tako sam ja u petom mesecu bila na redovno godišnjem ginekološkom sistematsom pregledu i nakon dve nedelje su stigli rezultati za koje mi je doktorka rekla da je malo reći da je ne raduju jer je PAPA test četvrta grupa (žene znaju šta to znači), a pronađene su i brojne atipične ćelije dubinskih slojeva. Meni je to bilo kao da mi priča o nekome drugom a ne o meni jer niti jednog trenutka nisam osetila ni najmanji nemir. Pitala sam da li je moguće da uradim ponovo analize i dobila sam uput za bolnički centar u drugom gradu. Uz sve čišćenje i potpuni mir u sebi ja sela sama u auto i otišla na te testove, a lekari onako obazrivo mi objašnjavaju da bi oni pored tih analiza uradili i biopsiju i još jednu analizu čije ime ni tada nisam mogla da ponovim. Ja sam im opet tako krajnje obazrivo rekla da ako već ležem na stolicu za pregled za jednu analizu nemam ništa protiv da urade i sve ostalo što smatraju da treba. Tu sam već i njih zbunila, jer su mi objasnili da većina žena tu već kreće sa nizom pitanja ili su u panici. Ja sam nastavila da čistim i čistim i čak i kada su mi rekli da biopsiju moraju da urade bolnički a ne ambulantno, ja se pobunila jer sam došla sama kolima i ne želim da ostajem u bolnici, pa sam pristala da je urade bez ikakve anestezije. To je jedino i uz čišćenje bolelo, ali verujte ni malo strašan bol koji traje već samo jak trenutni bol. Onda su u mene stavili metar i po gaze, dali broj telefona patologije i rekli da zovem za 10 do 15 dana, dali otpusnu listu, a da nisam ni ležala u bolnici, i sela u auto (do duše sedela sam postrance) i vratila se kući, presvukla i otišla na posao. Sve to bez da sam i jednog trenutka pomislila da bi išta loše moglo da mi se dogodi. Bilo je veoma mučno čekati rezultate toliko dugo, ali ne meni već ljudima oko mene. Pokušavali su da ne pominju i ne zapitkuju, ali sam im videla u očima.da imaju muku, pa sam i to čistila da i oni pronađu bar deo mir a koji sam ja imala.

Onda su došli i rezultati i kada su počeli da mi ih tumače jezikom sa Sanskrita odustala sam od daljeg interesovanja već pitala šta sledi u takvim situacijama i rekli su operacija grlića materice. Onda još jedno iznenađenje i za mene i sve oko mene, a to je odabir bolnice za operaciju. Naime u našem regionu je jedan klinički centar i dve bolnice u koje možemo da odemo sa uputom od lekara našeg Doma zdravlja i od te tri opcije odaberem najmanju i najdalju bolnicu, a ne znam zašto. Pri tom ne poznajem ni jednog lekara u toj bolnici niti nekog od zaposlenih, a ni nekog meni bliskog ko je bio u toj bolnici. Mene je nešto jednostavnonešto vuklo da odem tamo. Nikome nije bilo pravo što sam tako odlučila, ali sam ih uveravala da će sve biti u redu i tako je i bilo.

Izdešavale su se još neke krajnje neobične stvari koje su možda samo meni značile još veću potvrdu da sam zaista vođena i da kada sam potpuno prepuštena osećaju da sam voljeno Božije dete, da mi tada stiže sva moguća pomoć.

Pored toga istovremeno dok sam još bila u bolnici meni je samo prošla misao da napuštam posao i to znate onaj osećaj: “Slatko ću ostaviti sve to!”. Bilo mi je čudno pa sam malo razmišljala u tišini očekujući neki odgovor i čistim, čistim i shvatim (mada mi se nije javio nikakav glas) da me je taj posao potpuno izjedao i da to definitivno nisam ja, a da ga radim samo zato što moram nekako da izdržavam porodicu. Tada sam shvatila da bi mojoj porodici bilo draže da sam ja zdrava i živa nego da radim neki posao koji donosi para toliko da se poplaćaju tu i tamo neki računi. Tako ja prvi put u životu napustim posao a da ne da ne znam šta ću raditi, već svesno ne želim da radim ništa, za sada baš ništa. Niko opet ne veruje šta mi se dešava, ali valjda tolerišu zbog “mog stanja”, jer znaju da sam uvek nešto radila i da ne mogu da ništa ne radim. Prvi put ne tražim posao i eto ČUDA – stužu ponude za posao i to dve. Kako simpatično!

Tačno mesec dana nakon operacije su završene pato-histološke analize odstranjenog mi grlića materice i ponovo malo zbunjeni lekari. Sada nakon operacije neočekivano dobri rezultati. Kako? Zašto? Meni simpatično i čistim, čistim, a oni mi objašnjavaju, pola ponovo ne razumem i da želim, i zaključak rezulati su u trenutku operacije bili tek da mi nisu operaciju radili za džabe.

Verujte, ne znam da li će nekome značiti nešto ova moja priča, ali ono što znam je da su mi svi lekari rekli da sam na operaciju rekli da sam došla kao kod manikira, na šta sam im rekla da su mogi slobodno i to da urade bila sam na raspolaganju. Pitali su se da li je do mog uma stizalo išta od onoga što su mi govorili, a nisu znali da je stizalo i DALEKO, MNOGO VIŠE. Na kraju su završili time da će me sigurno pamtiti i da bi želeli da bar godišnje imaju jednu takvu pacijentkinju.

Moja je želja da svi vi koji imate u rukama dijagnozu, rešenje o otkazu ili neplaćene račune znajte VI NISTE TAJ PAPIR. Ja sam gledala u hrpu papira sa imenom Sanja Ćirković i rezultatima analiza koji u prevodu znače “nije dobro”, dugo sam gledala i nigde nisam našla sebe u njima. Ja nisam ni na jednom papiru čak ni na onima sa mojim imenom.

Čistite ( ja sa VOLIM TE) i samo verujte da je sve dobro, sve je čak savršeno dobro, samo ako pustimo da nas vodi Božija ruka, srca nam ispuni Božija ljubav. Onda je sve toliko dobro da jedva čekam novo iskušenje koje će mi pokazati koju još lekciju treba naučiti, ali sa radošću u srcu jer nisam sama.
Dragi moji, najdraži, samo se opustite i otpustite sve što vas drži u bilo kakvom grču jer tada stiže pomoć koju nazivamo ČUDOM.
Volim vas sve…

– Sanja Ćirković

Dragi moji, pre 2 sata sam nehotice prosula pola litra kljucale vode po nozi, od kolena do stopala.

Mozete samo da zamislite sta se dogodilo! U toj panici prvo sto mi je palo na pamet bila je suncana voda, koju sam danas stavila po prvi put na sunce, dvadesetak minuta pre ovog dogadjaja. Izletela sam na terasu, zamolila vodu da pomogne i sipala je po opecenom delu noge.

Mesto koje sam izgorela nije cak ni crveno, iako se radi o velikom delu koze, a o plihu i ostalim posledicama da i ne pricam. Noga je sasvim zdrava. Hvala ti…

– Irena Brkić

Veliki pozdrav svima!!!
Za HO sam “slučajno” saznala iz jednog članka o Mabel i odlučila se na prakticiranje.

14.1.2015 starijem sinu dijagnosticiran je strabizam oka i naručili nas na kontrolu za 2,5 mjeseca da vide trebaju li mu kakve dodatne vježbe. Slijedeći termin je bio 20.4.2015. Moram reći da sam u to vrijeme hopsala ali kad bih se sjetila jer su mi misli stalno odlazile svugdje samo ne na čišćenje. Došao i taj 20.4.,kontrola, liječnica u čudu, moje dijete vidi JEDNAKO sa i bez naočala.

Hvala,hvala,hvala… Sad kad sam se uvjerila da HO uistinu djeluje,dobila sam neku nevjerovatnu snagu da hopsam još više i žešće.

Sve vas puno voli Višnja Galović

Ne bih puno zamarala detaljima, ali imam malenu stvar da podelim…
Od kako sam u HO, vrlo cesto mi se ponavljaju odredjeni programi… toliko cesto da bi svakome bilo jasno da je ” monitor” u pitanju i da sam ja glavni i odgovorni ” reziser” … Da , svima je ovo verovatno poznato, samo ja volim da udarim vise puta glavom pre nego sto progledam.

Ono sto je neverovatno je koliko sam zapravo bila uporna u tome da te iste programe prozivim s istom kolicinom, uglavnom neprijatnih emocija… Cak istim intenzitetom… S HO sam pocela da shvatam, i doslovno da zevam kad god se isti program pojavi – “Ah, evo ga opet … cisti, cisti , cisti”… Konacno, postala sam posmatrac, ne vise akter u problemu. Prestala sam da reagujem, samo cistim… Fascinantne stvari se desavaju…

Program jos nije ociscen, i hvala mu na tome, svaki put se zadivim koliko ucim kroz njega, i hvala mu za svaku tu priliku.
A ono zbog cega sve ovo pisem je to sto je veceras nesto bilo drugacije…
Dok sam cistila shvatila sam da mi je fokus uvek na emociji koju osetim, kao da sopstveni zeludac drzim u saci.
Kad sam uspela da postignem nulu, Inspiracija mi je dala pomoc … Cula sam u glavi “Kazi ‘volim te’ i imenuj osecanje.”
Evo i primera: Volim te ljutnjo, volim te besu, volim te glavoboljo, volim te ljubomoro, volim te bolu…

Neverovatno kako se u sekundi taj osecaj promeni u nesto lepo… i na kraju kad sam shvatila da sam blagoslovena, cula sam “A sad to objavi.”
Sigurna sam da ce se naci neko kome treba…

– Ivana Vidaković

Usao je tiho, gotovo nenemetljivo u moj zivot – kroz ono sto jedna majka moze najvise voljeti, a to je dijete. I to dijete koje je u moj zivot uslo onda kad je imalo 4 godine. Moja kcer je bila prekretnica prije 29 godina jer me osvojila svojim nevinim djecjim osmijehom i obogatila moj zivot ljubavlju – njenom, njenog oca i poslije njenim bratom, mojim sinom. Prije dvije i pol godine ona je donjela Ho’oponopono koji me osvojio na isti nacin kao i ona.

Danas kad se okrenem unazad mogu reci da sam posve nova JA. I nije bilo lako, bilo je ne tesko… bilo je i jos uvijek je razigrano, kao djecja igra i to igra skrivaca. Ponekad sam se toliko dobro skrivala da ni sama sebe nisam mogla naci. Ponekad su svi bili skriveni i besciljno sam lutala trazeci ih…. No nikad nisam odustala u trazenju – citaj – ciscenju, hvala hvala hvala. Igra se nastavljala kroz “nosenje jaja u zlici” trcecim korakom, sto bas i nije laka igra isto kao i sto nije lako preuzeti odgovornost, ali upornoscu nauci se i sve postane lakoca. Kazu”masta moze svasta” pa sam se igrala mastanja o tome sto kako i kada, imala sam ocekivanja i tu igru sam nastavila mastajuci o tome kako razgovaram s Bogom i pustam mu u ruke i brige i probleme ali i darove i veselje. Jedna od najljepsih igara odigranih u zivotu, koju igram i igrat cu do odlaska k Njemu. Nemam vise ocekivanja hvala…hvala…hvala….

Danas kad pogledam sebe, sretna sam, imam sve jer imam SEBE, a to sigurno ne bih imala da nije bilo Ho’oponopona.
No kako zivimo u materijalnom svijetu nabrojat cu vam i te materijalne blagodati Ho’opopnopona. Poklonjen laptop i poklonjen auto, novac uvijek u pravo vrijeme, posao koji trenutno ne obavljam vec 5 mjeseci, a placu dobivam… mislim da je dovoljno, a naravno da toga ima jos.
O duhovnim blagodatima bih mogla do sutra. Prije svega mir, duboki mir, stalozenost i strpljenje, andjeli, jednorozi, vile i patuljci…i naravno u moj zivot je usla i cokolada…neprocjenjivo…
Eto, dragi moji Hopsici…bila je to PRICA ZA DANAS.

– Ksenija Šimić

Ako je ikada iko od vas i na trenutak posumnjao u to da smo nezasticeni i bespomocni, da o nama niko ne brine, da nase postojanje nema svrhu i cilj – odgovorno tvrdim da je u velikoj zabludi. Svako od nas je ovde sa odredjenim zadatkom koji treba da ispuni, sa ciljem koji treba da dosegne i ostvari. Najcesce ne znamo koji su to zadaci i ciljevi – ali mi to ni ne moramo znati, kao sto ne znamo i ne moramo znati koliko nam je vremena dato za njihovo ostvarenje. Sve to zna Onaj koji brine o tome da ispunimo svrhu svog postojanja ovde i sada.

Sve ovo pisem zbog toga sto sam se po, ni sama ne znam koji put, uverila u brskrajnu Ljubav Univerzuna i u cudesnu moc ove divne tehnike.
Naime, u petak nakon posla imala sam nekoliko neodloznih obaveza koje sam morala da obavim u veoma kratkom roku od nekih sat vremena. Nesmotteno, u zurbi, ispala sam iz automobila na sred ceste. Pad je mogao da bude koban. Pala sam na ledja i od siline udarca osetila sam bol u grudima kao da mi se srce otkinulo (hvala, hvala, hvala). Bol je bio toliko jak da sam jedva mogla da disem. Verujem dasam imala pomoc Bozanstva koje mi je dalo snage da ustanem – hvala, hvala, hvala. Zahvalila sam se bolu, rekla sam mu da ga volim. Prepustila sam se s poverenjem Onome koji brine o meni, koji mi je ovom nezgodom skrenuo paznju da malo usporim i uverio me da imam snage nakon svakog pada ma koliko bolan bio da ustanrm i nastavim dalje.
Ljudi moji hopsala sam ceo vikend 100 na sat i danas sam bez i jedne modtice i ogrebotine, opusteno, bez bola otisla na posao – hvala, hvala.
Beskrajno sam zahvalna Onome ko me je cuvao i uverio u to da moj zadatak ovde jos nije isounjen, moj cilj jos nije dostignut. Zahvalna sam sto postoji ova jednostavna, divna i mocna tehnika koja mi je pomogla da brzo povratim mir i ovu nezgodu podnesem potpuno bez posledica. Verujem da je toga dana i moj Andjeo cuvar radio prekovremeno i imao pune ruke posla. Njemu sam takodje beskrajno zahvalna.

Ne znam koji je moj zadatak i koji je cilj pred mene postavljen. Ne znam ni koliko mi je vremena dato da ih ostvarim. Ja to ni ne trebam znati. Preuzimam 100% odgovornosti za sve sto mi se desava. Zivim sadasnjost – jedino vreme koje postoji i volim. Nastojim da zracim ljubav, da ljubavlju na Ljubav odgovaram ovde i sada.

– Gordana Močević