Malo toga znamo o životu. Gotovo ništa. Ništa zato… to je zato jer nije niti potrebno da smo upućeni u neku širu perspektivu života.
Ni o sebi ne znamo puno, iako možda mislimo da znamo. Pa ipak, ključno je da krenemo od sebe, da pokušamo što više toga spoznati kroz sebe po mogućnosti svjesno. To je kao da smo u mogućnosti na tren iskoračiti iz svoje osobnosti. Kad bi smo mogli iz te pozicije (iskoračene) promatrati sebe, vidjeli bi smo puno više toga negoli kad smo sa svojom osobnošću stopljeni. Tada, ne bismo svoju osobnost doživljavali kao vlastitu, već upravo suprotno kao nešto što nam igrom slučaja trenutno pripada. Ustvari, to bi i bila istina – naša osobnost i naše sebstvo nisu neodvojivi. Osobnost (identitet) smo dobili dolaskom na zemlju, ona nam je bliska, ali ustvari nije naše istinsko autentično sebstvo. U trenutku kad smo potpuno svjesni te činjenice mi osobnost ne gubimo već se dešava jedna vrsta inverzije – postajemo svjesni naše prave Osobnosti, istinske prirode. To ne znači da naše sebstvo nema Osobnost i da smo naglo neosobni. Nesretni smo jer mislimo da smo nešto što nismo. Sama ta promašena misao o našem identitetu nas čini nesretnima, a sve ostalo su samo posljedice te korjenske greške.

Od kuda krenuti?
Silno je važno od nekuda krenuti – razdrmati učmalu promašenu viziju sebstva. Osobnost u obliku Identiteta voli da ga se ne dira. Obožava rutinu, obožava sigurnost i utabane putove. Sve što je van toga ugrožava ga. Bilo bi lako kad bi smo mogli napraviti taj iskorak jer onda bi smo gledali u sve ono za što smo mislili da jesmo, a ustvari nismo. Ostavili bi smo u tom slučaju sve programe, sve do jednog.
Nije potrebno da se raspadnemo da bi smo spoznali sebe, nije potrebno pobrisati baš sve programe (oko 90% nas su programi) da bismo se susreli sa sobom. Moguće je biti slobodan sad i odmah pa makar samo i na tren. Kad osjećamo MIR dok hopsamo to je zato jer u tim trenucima prevladava naše sebstvo, a ne osobnost (idenititet). Osobnost nikada nije mirna, jer ona naime nema vremena za Mir. Njoj je Mir mamac – ima razrađeni plan i program kako do mira doći, iako to iz te pozicije uopće nije izvedivo. Mir je već tu -ako se odustane od same potjere za njim.

Krenite od sebe. Iskoračite od sebe pa makar na tren u mislima. Taj doživljaj je jako ugodan i donosi slobodu. Iako nije baš svima moguće biti stalno u tom stanju to nije niti važno jer kad jednom doživimo MIR stalno ćemo mu se vraćati prirodno, jer on je naša autentična Osobnost, a ne Programi.   

– Dani Ella