Kada zapocnemo s ciscenjem cesto nam se moze uciniti da je sve jos gore nego sto je bilo pre, da sve postaje jos haoticnije i komplikovanije. Poneko ostane bez posla, napustaju nas neki nama dragi ljudi, “pucaju” veze za koje smo mislili da su ljubavne…To je trenutak kada treba da se prepustimo s poverenjem.

Mnogo je toga nagomilanog u nama pa programi “isplivavaju” kada pocnemo sa ciscenjem. U pocetku su to oni manje teski, zatim sve tezi i tezi. Hvala, hvala, hvala. Mi ni ne znamo sta cistimo, a to niti mozemo niti treba da znamo. To je trenutak kada treba da preuzmemo 100% odgovornosti za sve sto nam se desava, da sa zahvalnoscu otpustimo sve ono sto nas je opterecivali da bismo bili spremni da prigrlimo sve novo sto nam dolazi u zivot. Kada cistimo jedna vrata se zatvaraju da bi se druga mogla otvoriti.
Posao koji smo izgubili mozda i nije bio savrsen za nas. Napustaju nas ljudi koji i treba da odu (iako se nama mozda ne cini tako) jer su obavili svoju misiju, naucili nas lekcije koje smo trebali da savladamo da bismo nastavili dalje. Veze koje “pucaju” i nisu bile one prave, savrsene za nas. Setimo se da Ljubav ne “puca”. Ljubav ne boli. Ona ne nasa bit, nasa sustina. Ljubav je u nama i ne moze nikuda da ode jer Ljubav smo mi sami. Svako od nas i svi zaJedno.
Nastavimo li ciscenje shvaticemo da se sve desava za nase savrseno dobro. Hvala, hvala. Ako u srcu imamo dovoljno Ljubavi i vere, ako se prepustimo s poverenjem i preuzmemo odgovornost u nas zivot ce doci novi ljudi koji su svrseni za nas u tom trenutku. Imajmo vere jer nikada nismo sami . Zasticeni smo svakoga trenutka naseg putovanja.

Fokusirajmo nasu paznju na lepotu sadasnjeg trenutka. Uzivajmo u putovanju jer je sve bas kako treba biti – za to se brine Onaj koji vidi siru sliku i koji bolje od nas samih zna sta je za nas savrseno. Osvetlimo put svojom Svetloscu, putujmo s Ljubavlju u srcu zaJedno.

-Gordana Močević