Neobična Ho’oponopono priča

upitnik.jpg

Pre svega, sasvim “slucajno” sam dosao do ho’oponopono tehnike pre par sedmica, sad da ne gnjavim detaljima, pa samim tim i do Vasih videa na youtube-u.  E sada da Vam napisem razlog ove poruke: U emisiji od prosle srede ste govorili o tome kako su stvari ustvari zive, imaju osecanja itd.

Ja gledam emisiju i mislim u sebi: Ok, sve je to cool ali valjda ja nisam na tom nivou ciscenja pa mi mozak ne moze to najbolje racionalizovati. Kapiram sta zelite da kazete ali ta informacija mi je na nivou informacije tipa: U Dablinu pada kisa. Mislim ok, pada kisa u Dablinu i sta sad?!
MEDJUTIM… Jutros se desila situacija koja me je toliko sokirala da ne umem sebi da je objasnim. Ormar mi je prepun svega. Kao da je bomba pala u njega. Ne zna se gde su majice, gde su pantalone, gde je bilo sta… sve je onako nabacano, razbacano. Staro, novo, sve pomesano. Mislim, u carapama mi stoji knjiga Gospodar Prstenova, sramota me i da kazem. Uglavnom, vec danima se teram da to sredim i nikako mi se ne da. Lenjost je najgora bolest.
Jutros otvorim ormar da nadjem nesto da obucem do prodavnice, pa da napravim kafu I odgledam Vasu emisiju od sinoc (nisam stigao sinoc nazalost) I naravno unutra haos. Gledam ja u taj haos a on gleda u mene u fazonu : HEJ, ko ce koga pospremiti ovde? Necete verovati koliki uzdah mi je izleteo iz grudi uz poluglasno IZVINI.
Mozda je to u mojoj glavi ali ja sam cuo toliki vrisak od tih stvari da sam se toliko najezio i oci su mi zasuzile od neke tuge, nesrece, necega. Mozda je to vrisnuo i moj mozak kad mu je konacno doslo iz zadnjica u glavu, ne znam ali jasno sam cuo vrisak. To je bilo toliko snazno da su mi oci pocele da suze. Realno, nisam klinac mada jesam nekakav osetljiv ali ne placem cesto i pogotovo ne za svaku sitnicu. To je sve trajalo sekundu ili dve ali erupcija osecanja u meni je bila vulkanska.
Uglavnom sve sam izbacio, onda sortirao pa ponovo slozio, naravno uz konstantno ciscenje. Ne znam da li su stvari bile srecnije ali ja svakako jesam. Hvala hvala hvala

Ok, sad kad procitam sta sam napisao i ne cini se kao neki krupan dogadjaj da bih Vam prebacivao svoje programe lenjosti ali meni je to u tom momentu bilo najvaznije na svetu. Odmah sam se setio Vase emisije i pricanja sa stvarima. Hvala Vam jos jednom na divnim emisijama i predivnim savetima koje nam dajete. Iako u momentu i nisam bio siguran o cemu govorite (vile i njihove nozice u casi jos nisam shvatio hehehe) namestilo se da posle nekog vremena apsolutno razumem o cemu pricate kad pricate o nekoj odredjenoj stvari, kao sto je npr ova sa osecanjima stvari oko nas.

Oprostite sto sam se ovoliko raspisao ali nije moglo krace. Hvala hvala hvala

B.G.
(Podaci poznati Uredništvu)

Oglasi

One response

  1. Ma baš lipo…baš mi se sviđa priča. I nije malo i nebitno, to je život, on se sastoji od puno puno malih i nebitnih stvari. A ja mislim da je svako otpuštanje VELIKO! Hvala na priči!

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava / Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava / Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava / Izmijeni )

Google+ photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google+ račun. Odjava / Izmijeni )

Spajanje na %s