Unazad skoro dve hiljade godina, čovečanstvo vodi sa stanovišta nivoa svesti,
gotovo monotone i isprazne živote. Sve se odigrava u jednoj ravnoj liniji.
Deca su obavljala poslove svojih očeva, a oni svojih očeva i sve se
nekako bez velike turbulencije vrti u krug. Čovek nije postavljao slična
pitanja kao što su: ko je zapravo on, zašto mu se događaju određene stvari
da li može da utiče na njih, ili da ih menja. Kretao se zbunjujuće kroz istoriju
upadao u razne zamke i izazove, nemoćan da ih reši i razume. Sakupljao je
tone programa koji su ga okovali do granice, da je počeo da gubi svoj smisao
postojanja i životari u neznanju . Taman kada se mislilo da su nam šanse male,
da bilo šta razumemo nešto se ipak dogodilo….
Kao da je neka viša svest protutnjala kosmosom, prošla pored zemlje i napravila
kvantni pomak.

Danas kada živimo u vreme tehnologije i informacija stvari se ubrzavaju do haotičnosti,
(posebno od 2010 god po mom mišljenju). Količina informacija koju primimo danas,
ravna je informaciji na stotinama života u prošlosti. Većina tih informacija i uverenja
nisu nam od nikakve koristi danas. Mnoga nas blokiraju i sputavaju, a da ih nismo ni
svesni. Recimo pre sto godina, nije bilo struje i zamislite koliko je vremena trebalo
da se pripremi ognjište i skuva jedan ručak, a posle sve opere vodom donesenom
sa udaljenog izvora. Tako da danas, neke osobe imaju teskobu pri samoj pomisli
na kuvanje i ne znaju odakle im to negativno uverenje. Ili naprimer starim prevoznim
sredstvima, kočijama ili parnom lokomotivom, koliko je vremena trebalo da se dođe iz
Pariza do Budimpešte. Danas je putovanje zabava, novim vidovima
prevoza, avionom ili luksuznim kolima. Pri tom određene osobe čim pomisle na put ili
pakovanje već im je muka. Ovo su samo neki primeri koliko smo zatrpani
pogrešnim, uverenjima naših predaka i koja nam danas uopšte nisu od koristi.
Znanja koja su imali naši roditelji i profesori njima su služila,a danas ne važe za nas.
Danas je sve novo, nova događanja, iskustva pa i rešenja, sve se kreće ka napred.

Rešenja za stare izazove, moraju biti nova, dobijena iz inspiracije. Jedino tako ćemo
uspeti. Zato ih se sa ho oponoponom možemo osloboditi, kao i grešaka koje napravimo
sami u ovom životu zbog pogrešnih procena i loših međuljudskih odnosa.
Potrebno je biti u vibraciji zahvalnosti i ljubavi i tada smo pod zaštitom Sve se tada
odvija uz minimum štete po nas. Dok izgovaramo u sebi ili naglas Hvala ili Volim te
mi se tada stapamo u predivnu harmoniju sa čitavim univerzumom. Dobijamo rešenja
i odgovore. Postajemo svesniji i uviđamo, kako sve oko nas diše i postoji.
Osećamo da smo jedno i da smo svi sazdani od istog materijala. Dok smo u takvom
stanju spoznaje imunološki smo jači i otvoreni za sve vidove komunikacije i
razumevanja.

Hvala, hvala,hvala