Jedan čovek je trpeo jak bol i otišao je kod lekara. „Kako mogu da vam pomognem?“, pitao ga je lekar.
„Celo telo me boli, doktore“, reče čovek. „Kad god dodirnem ovde“, objasnio je, dodirnuvši prstom jednu tačku blizu srca, „zaboli me! A ako dodirnem ovde“, dodao je, dodirujući nos, „jao! – isto me boli!“ Lekar ga je zbunjeno gledao dok je ovaj nastavljao. „Kad pipnem ovde“, reče dodirnuvši stomak, „užasno me zaboli!“ Onda je dodirnuo očni kapak. „Uuhhh!“, ponovo je dreknuo.
Lekar je obavio kompletan pregled tela. Na kraju je rekao čoveku: „Gospodine, ne mogu da nađem ništa loše na mestima koja ste mi pokazali. Problem je u tome što je vaš prst slomljen!“ 
‘Ja’ je taj prst. Na šta god se ‘ja’ usmeri, uvek dođe do neke nevolje. ‘Ja’ koje sija bez identiteta je prirodni um. Kada se poistoveti sa telom, uslovljenim umom i osećajem da ste vi taj koji dela, ‘ja’ postaje ego, uzrok patnje. Sve što on u svom neznanju dotakne nanosi bol i njemu i drugima. Pa ipak, on umišlja da bol prouzrokuje neko drugi. Kad se, zahvaljujući milosti, uvidi da je ‘ja-mene’ glavni uzrok pometnje i da je to samo san u čistom biću, patnja prestaje.
(Mooji prepričava priču Sri Nasargadatija)
Dakle, trebamo se prepustiti, opustiti i dati nekom pametnijem da nas vodi. Istina je da zaista mi nista ne znamo, a samo sačuvavši zahvalnost i ljubav u srcu mozemo dati Kreatoru sto procentno ovlašćenje da nas vodi 
Da zaista poseduješ slobodnu volju i moć da oblikuješ svoju sudbinu, da kreiraš svoj idealni život, najverovatnije bi izostavio sve nelagodnosti, sve što izaziva tvoj ego, sve što razotkriva osećanja krivice ili stida ili bilo šta što preti tvojim privrženostima. Sve bi to odstranio i zamenio iskustvima sa ukusom čokolade. Ali, koliko god se trudio da izgradiš i obezbediš život koji zadovoljava tvoje projekcije, ipak ne bi uspeo da stvoriš nešto što bi, po kvalitetu i dobrim izgledima, moglo da se poredi sa životom koji se odvija bez ljudske namere.
Predivno 
❤️ Budimo kao voda.
Hvala vam i volim vas
–Филип Максимовић
Ho'oponopono Tehnika 