Mislim da je HO uticao na sve segmente mog života gde me je “bolelo uvo”, da kažem da sam želela da se dese promene u tim segmentima, ali nisam razmišljala kako da ih rešim, kad će se rešiti, da li da mislim o njima i govorim “hvala”, da li da se prepustim itd. I najbolje od svega tako su prirodno došle promene i to na najbolji način, uopšte nisam morala kao pre što sam pokušavala, npr navijati sat da bih stigla da uradim što je potrebno, pa meditiram, pa vizualizujem, pa da se motivišem, sad jednostavno uradim bez ikakve mentalne, psihičke pripreme (pre bih npr analizirala zašto imam barijeru da uradim, videla se kako radim itd i na kraju opet nisam uspevala da to nešto uradim, nešto je bilo “jače” od mene).

Ali ono što mi je najbitnije se ne da i to je tako jer se grčim i to se čisti. E sad bih volela da od ovog dela svi koji čitaju, zbog sebe, čiste dvesta na sat 🙂 HVALA, HVALA HVALA..
Od 2013 sam pala u depresiju, nisam sigurna ni da je depresija, jer je stanje ovako nekako izgledalo, nema interesovanja nizašta u životu, bukvalno, ali to i nekako, nego osećaj istovremen 24/7 panike, telo se non-stop trese, ne spavam noćima, godinama, jer to nisu ni košmari, nekako bih figurativno opisala kao neko stanje kad vas demoni opsedaju:)
Nije bukvalno tako bilo, nemam tu osetljivost da tako nešto osetim, nego najslikovitije da vam opišem moje stanje… mentalno nisam bila prisutna, ništa nisam radila, svi su mislili da sam lenja i bezobrazna(nikome sem porodici ništa nisam pričala), stanje gde niste jedan sekund u toku dana prisutni u realnom svetu, gde ni jedan sekund se ne osećate ni mirno, a tek raspoloženo, čak i nekako da kažem gubljenje u mislima, postupcima itd. Trunke zdravog razuma nije bilo koji je mogao reći, aj sad ću ovako, pa će mi biti bolje, ne jednostavno sam izgubila apsolutno svaku kontrolu nad sobom, ako sam je do tad ikada i imala HVALA HVALA HVALA ovo sve i blago deluje kako je inače bilo, neko bi pitao što se nisam lečila, odbijala sam da pijem lekove i sl jer sam bila svesna da ne leče uzrok, što sam kasnije i potvrdila kroz HO (što ne znači da je neispravno ih piti, možda je za nekog to prava stvar). Bilo je misli “samo da se ne probudim”. HVALA HVALA HVALA
2014 kulminira do te mere da je bilo evidentno svima da sam “flipnula” HVALA HVALA HVALA

I pošto sam do tada probala svašta nešto iz nju ejdza(koje me je malo i poguralo u ovo stanje), ja pomislim na HO(čitala dve godine pre toga, ali mi čak malo i strašno delova
I kažem sebi imam dve opcije da ovo pokušam nema sedenja, razmišljanja, zamišljanja, koncentrisanja(jer tad nisam bila u stanju da normalno dišem, a ne na takve radnje)HVALA HVALA HVALA ili cu da umrem od ovakvog stanje hvala hvala hvala svakako ću jednog dana umreti, ali možda prevazidjem ovo i to se odalji mnogo i život bude lepši:) hvala hvala hvala ali ako ovo pokušam možda me izvuče, nemam šta da izgubim, već sam flipnula hvala hvala hvala

Ljudi moji, bukvalno sam 24/7 hvala ti, volim te, Oče naš. Ali sam sve vreme imala očekivanja kad će i da l će mi biti bolje, još zbog prethodnih tehnika navukla sam program preteranog razmišljanja/analiziranja(još dominantan hvala hvala hvala) i čim mi malo bude bolje ja kroz analizu, treba li sad mozda pozitivo razmišljanje i sl(hvala hvala hvala)
I tako godinu dana dok nije došlo do pomaka da sam se pokrenula, počela da radim nešto i učim, san i dalje nikakav i svakakva razmišljanja, ali pokrenula sam se pored svega mora da radi hvala hvala hvala i dalje ja imam očekivanje kad i kako, ali ho i dalje radi, samo mnogo sporij, jer ga ja kočim hvala hvala hvala

Tek početkom prošle godine počinjem da osećam male mentalne promene da sam tu prisutna(npr ako sedim sa nekim na kafi pre bih ja bila u svojim nekim mislima strahovima, bukvalno ne vidim ljude sa kojima sam, sad bih razmisljala o toj kafi i ljudima sa kojima sam tu, prosto bih bila tu, to bi kratko trajalo par minuta ali i to mi je značilo) hvala hvala hvala
Opet i dalje očekivanje kad će i da l će mi totalno biti dobro.
I negde od oktobra prošle god se prepustim već tri god hopsam vidim promene(ništa drugo nisam radila sem hopsala i molila se, ne vidim drugo šta bi mi život na bolje pomerilo, jer dr ništa nisam radila, ni fizički).

Pre tri dana uhvatim sebe kako sam skroz mentalno tu, nema nekih konstrukcija u glavi kako je nešto bilo, kako bi nešto trebalo, šta da uradim da mi bude bolje, kako će i da l će nešto da se desi, nema straha, tu sam, nisam ni u prošlosti ni u budućnosti ni u nekim fiksi idejama, nema grča… trajalo je ceo jedan dan… sutra je već bilo suprotno, ali mi je palo lakše, samo hopsaj, prepusti se, tu je ko zna zbog čega, znam da ću opet imati dan kao od juče… danas je opet isto kso pre tri dana 🙂)))
Znam da radi, još mu se opirem(još su dominantni u meni programi drugih rehnika, da mislim na odredjeni način, štimujem frekfenciju, da moram da nešto radim da bih nešto “popravila”…hvala hvala hvala) ali i uz moj otpor i očekivanja(koja su se kroz svakodnevno čišćenje smanjila) HO je delovao, kojom brzinom i magijom bi delovao da nemam očekivanje, kako bi to magičan život bio… i sad je, samim tim što znam za HO i što ga koristim kako sad znam i umem… ovo može samo sa čudom da se meri da ja izlazim iz takvog stanja i to svi oko mene primećuju, komentarišu… već ljudi pitaju kako?

Čistite, čistite, naročito očekivanja i svi ćemo biti dobro HVALA HVALA HVALA

-Lela L.