…I danas imam podeliti priču s vama 🙂 uff nadam se da je mogu ukratko sročiti.

Željko, dragi lik koga poznajem otprilike 10 tak godina, prijatelj je moga oca (mada po godinama moj otac mu može biti otac), rođen gde i moj otac u Crnoj Gori, no istu je napustio kao beba s tri meseca.

Majka ga je rodila s 19 god., ostavila kod muža (od koga je pobegla zbog nasilnosti), njegov otac ga kao bebu šalje kod sestre jer se ne može brinuti oko bebe, ponovo se ženi, dobija dva sina i nedovoljno prostora za Željka… Odrasta tako Žeks uz bolešljivu tetku koja se nikada nije udavala..

Onoga trenutka kada sam ga upoznala, pre nego sam išta znala o njemu… ma i danas vidim te velike tamne oči ko u laneta (znate onu oči su ogledalo duše), e pa njegove su takve, tužne… prosto uvek gladne…
Tako nam on godinama dolazi na ručak jedanput nedeljno, ispričamo se i ismejemo, i svaki put zagli moju mamu (jako do krckanja kostiju), zahvali se na ručku jedno desetak puta i ode…

Krenuo je da mi se “otvara” pre neke tri godine (tada sam i čula celu priču) nisam znala za bolje nego da sedim pored njega i slušam… a onda svako sledeće viđenje da ga malo i nagovaram u pravcu—treba ipak da potražiš majku—dobićeš i njenu verziju priče, prestaćeš da se pitaš i sl. Svaki put je rekao NE!

A onda je meni došao Ho :)))))
Željko je dolazio kao i obično. Popričali, ručali, izgrlio moju mamu… ništa se nije promenilo OSIM što sam ja prestala da zapitkujem, čistila sam osećaje koji su prisutni u meni dok je on u istom prostoru. U početku su mi se preplitali kao u vrzinom kolu (ljutnja,nbes,nkrivica, sažaljenje, tuga) ma svašta sam na gomilu ređala i mehanički odrađivala “volim te”… E sad ako ćemo vremenski to sam radila jedanput sedmično (kada on dođe) skoro godinu dana… i stvar stoji u mestu, ma ni makac!, (čini se meni sve do pre par sati).

Danas je došao na ručak (povodom mog diplomiranja). U sred ručka mu zazvoni telefo. Uznemireno je izašao napolje i isto tako se uznemiren nakon desetak minuta vratio, seo je za sto, uhvatio se za glavu grunule su mu suze i kroz jecaj je izgovorio MAJKA ME JE NAŠLA!!

Priča se odmotava, naime njega već jure likovi tv emisije “Sve za ljubav” (koja se bavi takvim ili nekakvim sličnim ljudskim dramama), njegova majka ih je angažovala par meseci u nazad (ona živi u Beču) da ga nađu i zamole za pomirenje tj.upoznavanje…

Grle ga moji roditelji, on se lagano smiruje… ja se usuđujem da ga pitam: “Šta sad Žeks??” Još su bile ruke preko čitavog lica, gotovo je prošaputao: “Idem da vidim moju majku!”

Možete li zamisliti kakav je sad u meni osećaj!! Čistim sopstvenu nevericu u Božansko… VOLIM TE (svim srcem!)

– Nataša Sekulović

Nastavak, 19.10.2013.g.:

Znam da ste gotovo svi imali reakciju” po pitanju moje priče o Željku… Dugujem vam reći još jedno. Pre jedno sat sam ga i pozvala da vidim kako je… Žeks je super! Super raspoložen! Kaže: “Sad i ja imam majku!” 🙂

Ja ćutim (ali Volim te), on nastavlja: “Znaš Naci, ja je nikada nisam osudjivao, nikada mrzeo, nikada.. samo sam MISLIO da sam manje vredan od ostale dece, ma šta sam danas postigao (a postigao je s”polja” dosta), taj me osećaj držao zarobljenim!”    S
Spustila sam slušalicu i tako mi Boga, videla sam sebe, dogodilo mi se, ne situacija, ali osećaj te vrste napuštenosti, kada moji roditelji odlaze za Kanadu, a ja moram ostati s bakom i dedom. S tri svoje godine nisam mogla razumeti 🙂 U suštini, kakav god bio razlog, osećaj nedostatka je deci isti… Još veći nam kao odraslim ljudima ako ga s “volim te” ne počistimo…

Željko, hvala ti na prilici za čišćenje 🙂 i nekako sam smelija nego juče i nekako se usudjujem da vam kažem, ko god vam došao u susret, prilika je da očistite SEBE! Volim vas…