Drugari moji Hopsci,

jedna kratka obavest. Mom bratu je u petak pozlilo, imao jake bolove u stomaku. Otisao u Urgentni Centar i njegova supruga me zove i kaze mi da ce morati da ga operisu, imao je napad slepog creva. OK, prihvatim ja to, i nastavljam sa svojim hopsanjem. Ona mi kaze da dodjem sto pre u bolnicu, a ja odgovaram da nema potrebe, da ce sve biti u redu. Posle nekoliko sati mi se javlja, naravno, opet moja snaja i kaze mi: Ne znam sta se desilo, ali posle naseg razgovora, tvom bratu je bilo mnogo bolje, operacije nece biti i evo ga kod kuce. Ja se smejem u sebi, i zahvaljujem ,neprestalno izgovarajuci: HVALA, HVALA, HVALA, HVALA, HVALA….

Sta da Vam kazem, ali za dve godine hopsanja, moj zivot ima jednu sasvim drugu dimenziju, a vidim i ljudi u mom okruzenju imaju svoja mala cuda…Vidimo se u subotu, jedva cekam… Sve Vas mnogo volim i Ljubim. HVALA, HVALA, HVALA, HVALA, HVALA….. I OPET, HVALA, HVALA, HVALA, HVALA, HVALA… I TAKO U BESKRAJ.

– Aleksandra Micić