Više puta sam pokušavao na razne načine vođenim meditacijama da se povežem sa svojim untrašnjim detetom i nikada mi to nije uspelo.
Mislio sam da ne umem da se opustim jer nikada nisam uspeo ni da meditiram, ni da se napijem ni da se “uradim”, nikada ništa što bi mi isključilo mozak bar na tren…
Uh kako je to teško, da taj neprestani tok misli koji je toliko glasan i jasan ne možeš da ga sprečiš…
A čitao sam milione knjiga, sve što mi je dolazilo pod ruku, mnogo kvalitetnih knjiga, o mnogo kvalitetnih tehnika, ali kada sam pokušavao da ih primenim, jedno veliko ništa u mom slučaju…
I onda dođe ho’oponoono kao otkrovenje, tako jednostavno, i tako moćno!!! Preuzimam potpunu (100%) odgovornost za ono sve što je u meni a što je pruzrokovalo ovo!!!
I zahvalim se:
HVALA, HVALA, HVALA!!!
I to je to i to je sve!!!
I život krene neopisivom brzinom i lakoćom da se odvija. Sve ono što sam planirao, počinje da se otvara jer je u skladu sa promišljenjem mnogo većim od onoga što naš um može da shvati i prihvati.
Zato nam i jeste teško da prihvatimo da je nešto tako jednostavno u stvari tako moćno i da je suština u primenjivanju i praktičnom življenju zahvalnosti za sve…jer mozak to ne može da razume ((RAZ-UM) oslobodi se uma, pazi kakva reč sa kakvim značenjem.)
Kako Mabel reče na semnaru a i u knjigama:
Primeni jednu tehniku i drži se nje, koja god da je u pitanju, ali nemoj da ih mešaš i kombinuješ jer onda naše unutrašnje dete ne zna šta da radi. Zbunjuje ga mix…
Eto vratio sam se na unutrašnje dete koje sam napokon na ovom drugom seminaru uspeo da upoznam i da mu se bar malo izvinim za sve ove duge godine zapostavljanja i ne primećivanja…
I isplakao sam se, izronio more, a samo sam započeo proces, koji se nastavlja sada na svakodnevnom nivou, jer sada sam svestan da imam malog mene unutar sebe koji je ja i koji mi je od ogromne važnosti i pomoći, i neću ga se više odricati, niti ću ikada zaboraviti da postoji i da je tu i da je najvažniji deo mene, da je on ja!!!
Eto, to je samo jedna od dobrobiti seminara sa Mabel, na kom sam bio!!! Ali da vas podsetim, da sam samo sedam dana ranije bio na istom seminaru u Beogradu, međutim tada mi to povezivanje nije uspelo, a objašnjavam to time što je na tom prvom seminaru bio, kao i uvek pre toga i svuda, prisutan samo moj mozak, moj um, taj koji misli da se sve vrti oko njega i da je samo on važan i da on sve zna…
Ovoga puta sam ga zaboravio (namerno) i ostavio u Beogradu, a na seminar u Zagreb sam otišao samo sa svojim unutrašnjim detetom i to je bilo to! Pun pogodak!!!
– Danilo Ilić
Ho'oponopono Tehnika 
Divno napisano i opisano….i što je najbolje osjećam da sve izlazi iz tvoje nutrine,
nema ni malo promišljenosti. Isto to sam osjetila kad smo se pozdravljali pred
hotelom na kraju seminara u Zagrebu…možda se sjećaš da smo se i dva puta
grlili,normalno ništa zlonamjerno…jednostavno nas je ponesla ista energija jer
u stvari svi smo mi jedno.Drago mi je da si se povezao sa unutrašnjim djetetom i
svima koji nismo to uspijeli dao jak vjetar u leđa da ćemo na idućem seminaru i mi biti te sreće.
pozzz iz Zagreba….hvala hvala hvala