Dobio sam inspiraciju da svoje taxi vozilo izlepim alatima hvala i volim te na nekoliko svetskih jezika još u toku 2015.godine, otprilike pola godine nakon svog “prvog i drugog” Ho’o seminara…
Pitao sam Mabel da li mi odobrava da njen flor de lis takođe zalepim na auto prilikom naših susreta pred Ho’o seminar u Beogradu, krajem 2015, i ne samo da mi je dozvolila, već mi je i poklonila desetak nalepnica koje u tu svrhu mogu da iskoristim…

Takođe mi je rekla da treba da ih zalepim i unutar vozila i to sam učinio momentalno… Ali, za spolja nisam mogao da dobijem dozvolu od estetske komisije grada Beograda nadležne za taksi službu te tako moja inspiracija ostade samo u mojim mislima, i, naravno, unutar vozila…

Ove godine sam na estetski pregled išao 22.06.i, čim sam ga uradio (sad sam miran do 22.06.2018), na “svoju ruku” sam nalepnice stavio na auto čim su bile urađene prošlog ponedeljka, 03.07.2017, (pitam se čiji je to rođendan?)

Ali, nakon što sam to uradio, uopšte nisam “mogao” da izađem da radim danima, sve do juče… Nemam pojma zašto, ja inače obožavam da vozim svoj taxi, ali jednostavno nije mi se dalo…
I, inače, već duže vreme sam imao želju da kupimo moja draga i ja još jedan auto koji bi meni služio za duža putovanja van grada (i države, kao na primer u Zagreb na Ho’o seminar), a inače bi bio njen i ona bi ga vozila za svoje potrebe…
Međutim, nikako nam se nije dalo da pronađemo adekvatan auto jer su naši prohtevi za komforom unutrašnjeg prostora i ekonomičnosti vožnje i održavanja u poređenju sa mojim taxi vozlom koje imam teško ostvarivi, i tako, eto, odustali smo od traženja do daljnjeg…
Napokon sam se u petak, 08.07.2017. “naterao” da izađem da radim… Nakon što sam se pomirio sa tim da je, možda, uzrok mom ne željenju da radim i u tome što je ogromna odgovornost čistiti i sve oko sebe sa ovako moćnim alatom, sve je bilo super…
I, kao što to uvek biva kada otpustimo, krenulo me… Vidim, zagledaju me ljudi (moje taxi čisteće vozilo), a ja uopšte ne kontam da gledaju šta to na autu piše… I pitaju (li) se šta to znači… Retki me pitaju, većina samo gleda… Ali, ja sam na to potpuno zaboravio, i čudim se zašto zagledaju moj auto…

Poenta: juče sam imao vangradsku vožnju sa svojom starom stalnom strankom do Aranđelovca, tamo sam upoznao njegovog oca od kog sam dobio inspiraciju za neke buduće aktivnosti, i kada sam, nakon što sam ubrao desetak kilograma svežeg neprskanog voća iz njegove bašte, krenuo sam put Beograda, kuda sam i došao, a onda sam dobio inspiraciju da ipak krenem drugim putem, pozvao drugara kog nisam video od januara, jer on je stalno u gužvi i nikad nema vremena od posla, a koji živi na toj drugoj trasi kojom sam (“slučajho’o) pošao. I gle čuda, on kaže kako sedi u kafiću zaludan, te otidoh kod njega da se vidimo i ispričamo nakon toliko vremena…

Reč po reč, i on me spoji sa drugarom koji prodaje svoj “stari” (2010.godište) auto jer je kupio noviji isti takav, ja rekoh da, on dođe i mi se dovezosmo njime do Beograda da i moja draga vidi svoj budući auto ukoliko joj se sviđa, i eto, kupismo ga… Čas posla sve naše ideje su najidealnije moguće ostvarene…

Pokušavam da vam na najkraći mogući način dočaram šta se sve meni dogodilo zato što Univerzumu na svaki izazov kažem DA, a i moja draga me u tome podržava…
Čim otpustim, razrešenje se dogodi.
Čim osvestim ja prihvatim da je nešto tako kako jeste, pa i ako mi se ne sviđa, ja svejedno prihvatim jer znam da je to za moje najveće dobro. A onda… Univerzum, Bog, Tvorac svega postojećeg posvuda mi sve puteve rasčišćava… Ali tek nakon što ja kažem DA za svaku priliku, i tek nakon što otpustim i prepustim Njemu da ispred mene sve čisti…

-Danilo ilić