Uvijek bih se rado sjetila tvoje priče o poklonjenom autu koji je pao s neba. Ja vozim stari i nemam baš sad neke love za novi. Nije mi bitan auto kao auto, nego prijevozno sredstvo koje je sigurno puno bolje kad je novo i ne kvari se…

Ali, što je – tu je, sve je super dok imaš što voziti…

I tako neki dan ja kod mojih u posjeti doma, i meni moj očuh kaže: znaš što, mi smo malo razmišljali, imamo mi neku lovu za stare dane, ali to je mrtvi kapital. Tebi treba auto, ajde da mi to sad kupimo pa ćeš ti nama otplaćivati kako budeš mogla. Iz vedra neba, ničim izazvani. Niti sam ja ikad rekla nešto o autu, niti su me oni pitali. I tako ti ja sad biram opremu na novom autu koji će mi doći na proljeće. Bez love kupujem novi novcati auto. A?

HVALA HVALA HVALA

D.B.