Došli smo na Bohinj na godišnji domor.
Svi na more, a mi u gore 🙂
Prvih dana nije sve išlo kako smo zamislili.
Malo kiša, malo kašalj i malo pomalo,
da nismo uplatiti, netko bi se najradje vratio kući 🙂

Ali sve ima svoje vrijeme, svaki uzrok ima i posljedicu.

Jednog dana smo otišli na ručak u jednan restorančić uz jezero i kad smo se vraćali, došli smo do znaka koji je pokazao Slap Savica, mi krenusmo u tom smjeru.
Naravno da tu uz Jezero ništa nije daleko, sve je udaljeno jedno od drugog svega nekoliko koilometara i ljudi idu ili pješice ili biciklima. Mi smo naravno bili s autom jer nismo razmišljali o nekom planinarskom pothvatu 🙂

Stigli smo do parkirnog mjesta odakle se autom više nije moglo 🙂

Kad smo pitali koliko ima do slapa i da li smo primjereno obučeni jer smo bili u japankama (ups)….(što na kraju i nije bilo strašno), rekli su nam da ima oko 20min a to ovisi kako ćemo se brzo penjati, po stopnicah? 🙂

I krenuli mi, a ja sam za svaki slučaj stalno ponavljala HVALA TI VOLIM TE, da se ne sunovratim ili po stopnicah dole ili sa strane gdje nije bilo rukohvata.
Pamentni ljudi su svako malo postavili klupice da se oni koji imaju „previše“ kondicije ne bace u kanjon, na pola puta 🙂

„Netko“ je htio odustati već na samom početku, ali ja ne odustajem.

HVALA TI, VOLIM TE sam pojačavala tamo gdje nije bilo klupice 🙂

Bez vode, hej, nije baš bilo lako ni meni ali ko je fajter, taj je fajter pa makar ga to stajalo nečeg više, a ne samo žeđi.
Sjetila sam se plave boce koju sam ostavila u sobi i njoj sam govorila HVALA TI, VOLIM TE, i uz sve to nije bilo teško.

I gle, odjednom smo se našli kod slapa.

Kad sam vidjela taj prizor, potekle su mi suze.
Nisam neki plačljivko, zapravo uopće nisam plačljivko ali ova me je slika kao iz bajke, stvarno zateklo.
Zastao mi je dah, a suze potekle.
Ni sad ne znam razlog mojih suza koje nisu prestajale teći ali uopće me nije bilo briga, za ostale ljude koji su se tamo našli i možda vide moje suze.

Na koncu sam s pravim razlogom rekla veliko, veliko HVALA TI, VOLIM TE, HVALA TI, VOLIM TE, prirodi i njenoj kreacijii.

Vjerovatno ću nakon nekog vremena zaboraviti prizor slapa i suze koje su mi pri tom potekle, osjećaje koji su me preplaviti, ali HVALA TI, VOLIM TE neću nikad.

Hvala vam svima što postojite, volim vas ♥ ♥ ♥

– Branka Plevnik Krivokuća

Mislim da je vrijeme da ispričam i svoju priču…
Prije no što sam od svoje sestrične čula o Ho’oponoponu, život mi je bio toliko pun ogorčenosti i negativne energije da je i vlastiti pas doslovno bježao od mene što me činilo beskrano tužnom jer sam bila uvjerena koliko zračim ljubavlju.

Moji susjedi, s kojima nemam apsolutno ništa toliko su me grizli negativnošću da su punih 5 godina inzistirali da posječem zelenilo koje sam posadila oko balkona jer živim u prizemlju iz razloga što ih nisam pitala za dozvolu da ga posadim. Na poslu su bile promjene nadređenog – direktno nadređenog koji me je šikanirao, a da nisam pojma imala zašto. Jednostavno jest.
Došlo je do toga da sam se obratila psihijatru i krenula na grupunu terapiju u vezi mobbinga.

Čitala sam L. Hay koju neizmjerno volim, ali, nije bilo pomaka koji me je zadovoljavao na način da bih osjetila olakšanje.
I tada je došla sestrična i dala smjernice na YT klipove dr.H.Lena.
Oduševila me jednostavnost u čitavom procesu čišćenja, mantrala sam ove 4 čarobne račenice kad god sam se sjetila ili dobila poticaj nekim događajem.

U roku od dva mjeseca, shvatila sam: susjedi su i dalje inzistirali na micanju mojih tuja, ali nisu bile posječene nego prebačene na drugu parcelu, moj pas se uz mene osjeća opušteno, i čim primijetim da se opet odmiče, čistim!; nadređeni se počeo prema meni iz jednako “nepoznatih” razloga kao i u početku, ponašati s dozom uvažavanja do te mjere da se, i kad viče na ostale, prema meni drži korektno, a u mobbing grupu sam prestala ići jer nisam imala potrebu niti svrhu pričati o nečem čega više nema.

Hvala! Hvala! Hvala! ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥

– Ksenija Križaj

Dragi moji,
želim da ispričam svoju priču. Pojavili su mi se veliki podlivi na rukava (hematomi) iz čista mira. Otišla sam kod lekara, vadila sam krv na gvozdje, a zato vreme sam radila ono što je moj zadatak – da čistim. U sebi sam samo govorila hvala ti i volim te.

Nisam ništa pila dodatno. Krvna slika je bila odlična. Pošalje me dalje na pretragu kod hematologa. I dalje sam čistila. Otišla sam kod hematologa i sve je bilo u redu. Zaustavio je pretragu, jer su nalazi bili besprekorni, pored toga sam još vadila neke pretrage. Nisam se uplašila, niti opteretila, samo sam govorila HVALA TI I VOLIM TE. Lekar je bio u čudu, jer su postojali podlivi, a krv besprekorna. Podlivi su se posle povukli sami od sebe. Ko zna šta je to bilo, samo Božanstvo zna zašto je to bilo tako.

U pravu ste za sve. Nas je zadatak da čistimo, treba da idemo kod lekara, treba da pijemo terapiju od lekara… samo se čistimo, jer ko zna kakva bi situacija bila da se ne čistimo.
Hvala vama što postojite. Hvala vam što ste pozitivni i puni ljubavi. Hvala Božanstvu što je napravio ovu grupu.
Hvala vam i volim vas.

– Mirjana Slavnić

Dragi moji hopsići,
ho oponopono je već dugo sastavni deo mog života. Skoro pa svaki moj udah je jedno hvala, a izdah volim te. Život mi se korenito promenio, nabolje. Mnogo mi se divnih stvari dogodilo, o kojima sam i pisala, a najvažnija od svih je konstantan osećaj da je sve OK, sada i uvek.

U “tajne” ho oponopono-a sam uputila i moju 8-godišnju kći. Kada sam joj ispričala šta treba govoriti i zašto je to dobro, rekla mi je da je ona jako zahvalna na svemu i da nema potrebe da to stalno govori. Nisam insistirala, ali je ona, slušajući često mene kako po kući pevušim “volim te”, počela i sama isto ponavljati. Nekoliko puta sam je čula da, stojeći pred ikonom sv. Nikole, govori: “Mnogo želim …, ako se to i ne ostvari, ja sam i dalje srećna i zahvalna na svemu što mi se sada događa…volim te, volim te, volim te…”.
Moj suprug nije upućen u ho oponopono, ali vidi da nas dve pijemo solarnu vodicu pa je i on pijucka redovno, a oduvek ima običaj meni izjavljivati ljubav bezbroj puta u toku dana, pa bi se na neki način moglo reći da i on hopsa. Dakle, svo troje, svako na svoj način :).

Uglavnom, večeras se desilo nešto što me je opet, po ko zna koji put, oduševilo, premda sam se već navikla, na ta mala i velika čuda… Nas troje smo izašli do grada da prošetamo. Veče prijatno, stvoreno za porodičnu šetnju i druženje. Naš lepi gradić pun ljudi, veselih i raspoloženih. Ćaskajući smo stigli do najlepše gradske poslastičarnice i seli da pojedemo sladoled. Moj suprug ima običaj da uz sladoled naruči i vodu. Konobar donosi čaše s vodom i dok čekamo sladoled Nina priča viceve, a ja po običaju hopsam. U jednom trenutku, Nina se zagleda u čaše i uzvikne oduševljeno: ” Pogledajte, male vile, ljubičastih krila, plivaju po našim čašama i pevaju!” Kažem: ” Kakve vile, odakle ti to?”, a ona će:” Mama, zar ne vidiš kako svetlucaju, kao novogodišnja jelka 🙂 “… sve dok nije zaspala, pričala je o vilama koje se igraju u vodi, opisivala ih i pljeskala ručicama u oduševljenju. Ja se još uvek pomalo čudim, iako u čuda verujem odavno, jer sam im često svedok.
Ljubim vas sve i volimmmm…laku noć

– Zorica Cicović Miljković

Pričica… istinita… današnja… moja.

Jutros me probudi loša vijest! Uznemiri me, ali ni približno onako kako bi me uznemirila prije samo nekoliko mjeseci… hvala, volim te, hvala, volim te…
Poslije nekih sat vremena dobijem informacije koje 100% od te loše vijesti svedu na nekih mozda 5% loše. Hvala, volim te…
Elem, poslije podne krenem u prodavnicu, saznala sam da imaju – pogodite šta? – flaše od plavog stakla! 🙂 Na putu do prodavnice stiže mi vijest… puno gora od one jutros, vezano za istu situaciju!
Oduzmu mi se i ruke i noge, ali ne dam se, hvala, volim te… Kao u bunilu hodam po prodavnici, uzimam plavu flašu sa police… hvala, volim te… Drhtim, kroz glavu prolaze stotine najcrnjih misli… hvala, volim te, hvala, volim te,… ponavljam kao hipnotizirana.
Stajem u podugačak red na kasi, stiščući onu flašu, i šta se dešava?! Stiže mi vijest koja horor prethodne vijesti totalno poništava i pretvara u potpunu suprotnost! HVALA,VOLIM TE! Počnem da se smijem, plaćam na kasi, prodavačica me “čudno”gleda… 🙂 Izlazim i ne prestajem da se smijem…

Kasnije, hladne glave, kontam… način na koji sam prihvatila te vijesti su, u stvari, moji programi… definitivno “nema ničeg vani”!
Hvala…volim te…

– Danijela Milinković

Jako sam zauzeta, a znate čime?
H o p s a nj e m (osladilo mi se).
Ali evo nakon nekih objava smatram da vama nekima koji se pitate u vezi bolesti i hopsanja, fizičkih-nefizičkih manifestacija, bolova, mogu reći samo jedno…. dragi moji, samo hopsajte, hvalite, volite, opraštajte, ne razmišljajte o bolesti, ne analizirajte…. da li ići doktoru…. da li popiti svoj lijek koji vam je liječnik prepisao…. Normalno sve što ste do sada radili radite i dalje, samo tome još dodajte čišćenje (hopo), meditaciju i vidjet ćete da su rezultati zadivljujući (bez OČEKIVANJA – NAJVAŽNIJE).

JA SAM  HOOPONOPONOM RIJEŠILA KRONIČNI CISTITIS, STRAŠNO VELIKE PROBLEME – BOLOVE KIČME, ŠTITNJAČU.
Ne nije išlo brzo tako kako smo mi zamislili…. jer ne postoji čarobni štapić. Ali nakon nekih 8 mjeseci hopsanja, počeli su dolaziti prvi rezultati hopsanja (za one koji nisu možda pročitali, ima na blogiću), da bi se u još slijedeća 4 mjeseca riješili i  ostali zdravstveni problemi.

Danas slobodno i 100% istinito vam kažem da već tri mjeseca nisam popila niti jednu tabletu (a pila sam ih 5 dnevno raznih), ali sve što sam radila bila je 100%odgovornost, i maknuti očekivanja,
…..puno sam radila na otpuštanju očekivanja…. i uspjela jer to je najvećo otrov ega. E, kad maknete ta očekivanja sve ide kao po toboganu, ali uzvodno.

I još jedno moje saznanje: sve se čistilo sloj…  po sloj…. (kao kad  čistite glavicu luka), ali kad očistite sve ljuske to je rajski luk. Zato
svi vi samo naprijed i rezultati su sigurno tu,…. jer Bog nas sve voli isto, i nema miljenika, ali isto tako, on najbolje zna šta su prioriteti
i šta je najbolje za nas i kada…. ali vjerujte sve u svoje savršeno vrijeme.

I još samo da se osvrnem na Dani Ellino pitanje: šta mislimo je li hooponopono najlakši način….Jest najlakši, ali ujedno i najteži, ali samo ako  ne prihvatimo svoju odgovornost i ono šta nam Bog stavlja na naš prag života.

Danas nakon 16. mjeseci hopsanja (naravno i dalje hopsam) još uvijek nailazim na prepreke, ali ih sada puno lakše preskočim s hvala ti…. hvala ti…. volim te…. volim te….

Puno vas sve volim od ♥ ♥

– Vojka Mesnik

……… tu sam ja već godinicu jednu!!! Prođe brzo, jako brzo! Puno sam toga naučila! Puno sam toga pročitala, proučila i doživjela. U svemu sam tražila smisao i potvrdu.

– Magdalena Maja Klasić

Pripremam već duže vreme jedan od ispita i očekujem istu proceduru kao i za predhodne, pismena postavka jer su u pitanju kvantitativni modeli biznisa (zadaci i proračuni) no vidi vraže 🙂 u petak mi stiže dojava da će profesor dodati usmeni deo iz 19 oblasti knige – nekih 300 stana…

Ostalo mi je da za vikend plačem ili da čitam koliko stignem i naravno hopsam, eto izabrah najlakši način! Danas s posla lagano hodam i hopsam u sebi da se sve puši! Stižem nekako prva i sudaram se na vratima s profesorom 🙂

“O koleginice pa vi poranili, nije potrebno da čekamo druge, evo vi bi mogli i sada usmeni deo da završite, obzirom da ste vredni daću vam jedno pitanje da odaberete!” 🙂

Hvala, hvala, hvala… i tako krene jedno, drugo, treće… da vam se pohvalim s čistom desetkom – njen dobar deo je kreiran s izvora HO ♥

– Nataša Sekulović

Postavila sam pitanje: Zašto je HO najlakši način i je li zbilja najlakši.

Iskreno, unaprijed se radujem svim odgovorima, jer mi se čini da se kroz komunikaciju razvija jedna živa energija, a ne pasivna i “mrtva” kao kod čitanja tekstova i poruka koje su napisali zbilja iznimni i mudri ljudi. U njihovoj mudrosti se ogleda onaj dio nas koji se na neki način prepoznaje u rečenom ili pročitanom, ali kako je za HO ključno da hopsamo (dakle praksa) tako je i u svemu ostalom vlastito iskustvo presudno – bez obzira čime se bavili.
Što više osobnog iskustva to bolje, pa makar to iskustvo i nije baš uvijek najugodnije, ali to je ustvari jedini pravi način za bilo kakvo napredovanje.
Moje pitanje nije provokacija nego poziv na komunikaciju. Svatko od nas nešto doživljava i nije obavezno da se svakodnevno nekome očitujemo o svojim iskustvima, ali ovdje smo svaki dan (uglavnom) pa lijepo je da možemo izmijeniti i po koju rečenicu međusobno o temi koja nas je spojila.

Evo, ja ću napisati zašto ja hopsam:

Iako meditiram najmanje 2 puta dnevno (meditirati obožavam), po cijele dane slušam ili pjevam razno razne mantre, pa ipak kad sam se susrela sa HO oduševila sam se, jer sam napokon imala mogućnost cijeli dan čistiti. HO je jednostavan po tom pitanju – s njim je moguće čistiti cijeli dan kontinuirano bez nekih velikih komplikacija.
Hopsanje je jednostavno jer ne zahtijeva nikakav poseban obred (prakticira ga i moja kćer od 8 godina) Nisu potrebni nikakvi specijalni osjećaji, ne moramo se stavljati u nikakva posebna stanja i sl.

Ipak jedna stvar je ključna kod HO, bar što se mene tiče. Svake sekunde mi radimo neki izbor i ono što će se desiti u budućnosti ovisi isključivo o sadašnjosti. Svaki moj izbor Sada mijenja slijed događaja. Sa svakim Volim te nešto se mijenja u korist dobroga, ne samo za mene nego za sve.

Zamislite da ste sa svojim dosadašnjim životom stvorili takvu situaciju čije očitovanje u budućnosti nije ugodno ni za vas ni za vašu okolinu. Ona je tu – jednostavno čeka da se realizira i njeno očitovanje je vrlo izvjesno, osim, ako netko ili nešto to ne spriječi.
Volim te (hopsanje) je izbor koji mijenja, korigira sve ono “loše” što se može dogoditi zbog utjecaja raznoraznih programa. Što češće hopsamo to je naš izbor bolji, a budućnost ljepša i svjetlija ♥ ♥ ♥

– Dani Ella

Taj HVALA… ima tako veliku snagu u sebi… nisam ni slutila koliku… i što sve mijenja neovisno o meni. To je to… pusti da Svemir djeluje tamo gdje On za tebe misli da je najvažnije, a ti puno ne pitaj, samo zahvaljuj svakog dana sve više, i pusti, pusti da se dogodi, ali ne očekuj…. i idi za svojim poslom, idi za svojim snovima, idi Životom, i svakog dana samo zahvaljuj… na svemu; jer je toliko toga dobrog.

Ponekad, kad krenem, zaprepastim se koliko se toga izdogađalo novog, a dobrog za mene i moju obitelj! Koliko darova je pristiglo u moje naručje, ideje…. mašta mi radi sto na sat… Kažu mi da izgledam mlađe, pitaju me koju to kremu koristim? Smijem se najprije, a onda šapnem tajnu – nikakvu – samo sam zahvalna za ono što mi Svemir šalje svakog dana – prepoznajem to i smiješim se…. A smijeh – on briše brige i bore jer nema ni sumnje ni straha u budućnost…. ima samo SADA koje je toliko bogato da ne stignem, čak i kad bih htjela, misliti o onome što je prošlo, a možda bilo loše ili ružno; uostalom, sad shvaćam da su to bile lekcije koje je moja Duša pripremila za mene, za moj rast! A zbog tako bogatog SADA ne stignem misliti ni na budućnost – tek ponekad virnem preko sada, ali bezbrižno, puštajući da se Svemir pobrine za mene…..HVALA TI, VOLIM TE!

I, ne zaboravite…. kad imate neku želju, božansko u vama odgovara na tri načina;DA, NE JOŠ, IMAM ZA TEBE NEŠTO BOLJE!
Želim vam da svatko od vas svakoga dana odmota dar Života i uživajte u njemu do daske! Sa smješkom na licu i ljubavlju u duši!
Eto, imala sam potrebu to reći…..
Volim vas sve!
Vaša Sanja!
♥

– Sanja Burić