Šta je to u meni da zeli komentarisati recenicu “Mi smo kreatori svojih zivota”?
Iskreno, ne znam. Nije ni vazno… Jesmo odgovorni, ali kreatori nikako. Nismo mi ti koji trebamo kreirati zivot vec Bog, Bozanstvo.

Prepustimo sve Bogu i uvek bilo koja misao nam padne napamet predajmo je Bogu. Ja ne znam sta je za mene dobro niti ispravno ali on zna… Ako ja trebam imati puno para ili veliki auto to jedino Bozanstvo zna. Zato ako pustim i predam on ce sam mi podariti ono sto je najbolje za mene. Jednostavno predajem negativne, pozitivne reci, dela i misli Bogu.

I pratim sve reakcije kao i interakcije koje se desavaju u meni i oko mene uz hvala i volim te. U slucaju ako nemamo dovoljno poverenja u te interakcije pa ih pustamo jer nemamo jaku veru u sebe… Vraca se ponovo i ponovo dok neprihvatimo Boziju ruku…

Kada to uvidimo i shvatimo da nema vise kuda vec uhvatiti Boga za ruku i neka nas vodi, tada znamo da bilo se sta desi da smo sigurni, tada zelje prestaju. Nastaje zivot punim plucima duboki mir. Zasto? Pa zato sto sami cin iskustva kroz koji sami prodjemo prepoznavajuci boziju ruku siri nasu moc ljubavi i poverenja u nas same nasa dusa prepoznaje duboku zasticenost.

Zelje i price uma jednostavno su nevazne i nebitne gube se i tope u cistu ljubav i nevezanost.

-Nataša Milutinović