NAVODILA OD BOGA

Posted by Admin in Slovenščina

f1. PRENEHAJ SKRBET

Življenje, ti je zadalo udarec in vse kar storiš je, da sediš in skrbiš. Ali si pozabi, da sem JAZ tukaj, zato da nosim vsa tvoja bremena? Ali pa raje samo sediš in godrnjaš za vsako malenkost, ki ti pride v življenje?

2. DAJ NA SEZNAM

Nekaj je potrebno narediti ali poskrbet za nekaj. Daj to na seznam. Ne, ne na TVOJ seznam. Napiši to na moj seznam. Naj bom jaz tisti, ki bo poskrbel za tvoje probleme. Nemorem ti pomagat, dokler vse ne prepustiš meni. In ker je moj seznam dolgi, JAZ sem na koncu koncev Bog….. Lahko poskrbim za vse kar daješ v moje roke. Pravzaprav, skrbim za veliko stvari, o katerih ti sploh ne razmišljaš.

3. ZAUPAJ MI

Ko si enkrat predal meni svoje težave, prenehaj jih ponovno vzet nazaj. Zaupaj mi. Imej zaupanje, da bom poskrbel za vse tvoje potrebe, skrbi in izkušnje. Problemi z otroci? Daj na moj seznam. Problemi z denarjem?Problemi z čustvenim ravnovesjem? Za mene, daj na moj seznam……

4. BODI ODMAKJEN OD VSEGA

Ne prebudi se nekega jutra in si reči, da si veliko močnejši, da zmoreš to sam.
Zakaj misliš, da si sedaj močnejši? Enostavno. Predal si mi svoje težave in sedaj jaz skrbim za njih. Pravtako obnavljam tvojo moč in ti dajem notranji mir. Ali veš, če bi ti vrnil vse tvoje težave, bi bil ponovno na začetku? Pusti svoje težave pri meni in pozabi na njih. Pusti me, da delam svoje delo.

5. POGOVARJAJ SE Z MENOJ

Želim si, da pozabiš na vse skrbi in na vse, kar te je nerviralo. Pozabi na vse skrbi in izkušnje, ker sedaj veš, da imam jaz vse pod kontrolo. No, eno stvar te prosim, da nikoli ne pozabiš – ne pozabi se pogovarjat z menoj in to pogosto. Želim slišat tvoj glas. Želim biti vključen v vse, kar se dogaja v tvojem življenju. Želim poslušat o tvojih prijateljih in družini. Molitev je enostaven pogovor z menoj….

6. IMEJ VERO

Od zgoraj vidim veliko stvari, ki jih ti tukaj spodaj ne vidiš. Imej vero v mene, da vem kaj počnem. Zaupaj mi, da ne bi želel imeti pogled kakršnega imam jaz. Skrbel bom za tebe, te varoval in zadovoljil vse tvoje potrebe. Samo imej vero v mene. Kako težko ti je imet vero v mene?

7. DELI

Ko si bil star dve leti si se naučil delilti. Kako si lahko to pozabil? To pravilo tudi sedaj velja. Deli s tistimi, ki so manj srečni od tebe. Deli radost s tistimi, ki potrebujejo pogum. Deli nasmeh s tistimi, ki se že dolgo niso nasmejali. Deli svoje solze s tistimi, ki so pozabili kako jokat. Delo vero in zaupanje s tistimi, ki je nimajo.

8. BODI POTRPEŽLJIV

Samo enkrat v življenju sem ti dal, da izkusiš različne preizkušnje .Rasteš od otroka do odraslega človeka, imaš otroke, mnogokrat zamenjaš službo, veliko se učiš, potuješ v različna mesta, spoznaš veliko ljudi in toliko vsega doživiš. Kako si lahko potem tako neučakan, če potrebujem malo več časa, kot ti pričakuješ, da bi rešil kak problem iz seznama? Zaupaj v mojo točnost, ker moja točnost je prfektna za vse vpletene. Samo zato, ker sem vesolje ustvaril v šestih dneh vsi mislijo, da jaz zmeraj hitim, hitim,…

9. BODI DOBER

Bodi dober do drugih, ker tudi njih ljubim, tako kot tebe. Morda se ne oblačijo tako kot ti, ne govorijo tako kot ti, morda ne živijo tako kot ti, ampak kljub vsemu jaz vas vse ljubim. Prosim vas, spoštujte se zaradi mene. Vsakega izmed vas sem naredil drugačnega, nekaj posebnega. Bilo vam bi dolgočasno, če bi vsi bili enaki. Prosim te, vedi da ljubim vsako tvojo razliko….

10.LJUBI SEBE

Tako zelo te ljubim,kako je potem mogoče ,da se sam ne ljubiš?Naredil sem te iz enega samega razloga ,da si ljubljen in da ljubiš.Jaz sem Bog ljubezni.Ljubi me.Ljubi svoje sosede,ampak ljubi tudi sebe.Žalosten sem ,ko vidim kako se jeziš na sebe ,če ti stvari ne gredo tako od rok ,kot si želel.Zelo si mi dragocen….

IN NIKOLI TO NE POZABI….

Prevod: Simona Kolar

Kad dođemo do dna

Posted by Admin in Vaš blog

Puno ljudi se odluče za neku duhovnu tehniku, pa tako i za hooponopono kad osjećaju da su došli do neke vrste zida i više ne znaju kuda bi… osjećaju da je krajnji trenutak da nešto mijenjaju u životu.
Malo onih koji su počeli hopsati iz čista mira, uglavnom većini je došla “voda do grla” i u hooponopono su vidjeli uže spasa.

fUglavnom, ako ste došli do dna, onda samo možete ostati na dnu ili krenuti prema gore. Većina ljudi je krenula prema gore i hooponopono im je u tomu pomogao. Iako je u duhu Ho da nemamo očekivanja mi se na neki način stalno s njima bavimo inače ništa ne bi procjenjivali i vagali, a to radimo, zar ne?

Hooponopono je način života… onda jedino djeluje u cijelosti.
Kad hopsamo dajemo i sebi i svijetu ono najbolje i to je sve – i početak i kraj priče. A svijet ide svojim tijekom koji mi ne možemo kontrolirati i krojiti prema svojim osobnim nacrtima. Nema tu neke velike filozofije… i paradoksalno je da tolike informacije o HO, pa i moji tekstovi, služe u stvari samo jednome – da tu činjenicu na neki način još jednom potvrde.

– Dani Ella

Dvoje u nama

Posted by Admin in Vaš blog

fMnogo je priča o tome kako u svakom od nas postoje najmanje dvoje. Jedan onaj ljubavan, suosjećajan, nježan, opušten i drugi taj mali crni, smeđi ili sivi, ili s roščićima, ljutko, tugo ili borbenko, s kojim se svatko razračunava na svoj način. Nedvojbeno je da ih svi imamo, to dvoje, bili mi toga svjesni ili ne, i da često, barem mi ovdje u grupi, a i drugi ljudi koji nešto tragaju po sebi.

Već sam spominjala kako je naša orijentacija Svjetlo i tko imalo to shvaća nastoji s ovim crnim nešto ‘uraditi’. Pa tako ponekad se jednostavno pravimo da ga nema, a ovaj tako samo dobiva snagu ili iskoči iz torbe kad najmanje želimo ili kad nam najmanje treba. Ponekad se uvjeravamo kako je on potreban, nužan, kako je on naš instikt za preživljavanje i kako bez njega ne možemo kročiti u ovom svijetu kakav nam danas izgleda. A neki od nas ga potiskuju, ili uopće ne prepoznaju…. itd, itd, itd… vrlo smo maštoviti kada je u pitanju što napraviti sa onim dijelom nas koji je ustvari program, sastavljen od povreda, krivih stečenih i prisvojenih zaključaka.

Danas sam se već od jutros na radnom mjestu susrela s pet takvih, onih drugih osobnosti. I zapravo su me motivirali na ovakvu objavu… koliko je važno ostati u svom miru, a ljubav i oprost koji im izgovaraš u sebi, dok oni vrte svoje programe, zaista daje mir…. i u najmanje mogućem roku me vraćaju u moju bazu, ljubavi, sigurnosti, mira, kreativnosti i osmijeha.

E sad ostaje još i razračunavanje s mojim onim drugim dijelom. Eh to je najteže… ali otvaram oči i uši, pa kad se zavuče za uši i van. Nema milosti. A volim te i hvala ti i tu daje jednu mekoću, mir i razumijevanje.

Zaključak:
volim te i hvala govori,
srce svoje otvori,
za programe i programčiće ne mari,
već gledaj u one bitne stvari,
a te su: ljubavi i zahvalnosti dari….
I evo nas opet na početku,
mislili smo da negdje idemo, a ustvari se nismo s mjesta makli.
Volim vas ♥ ♥ ♥ ♥

 

– Dena

KAJ SE DOGAJA Z VAMI, KO GOVORITE HVALA TI IN LJUBIM TE ?

Posted by Admin in Slovenščina

fO bog, o bog….. ne obstane. Jaz grem naprej. Ne morem vrjet.

Smejem se in joče istočasno, srce mi razbija. Ne morem vrjet. Počutim se kot takrat, ko sem se prvič zaljubila. Odpira se mi prekrasna priložnost.

Ljudje moji, ne veste v kaj se podajate, ko izgovarjate HVALA TI in LJUBIM TE, bodite pripravljeni na velik nasmeh vesolja, ki se bo odpr pred vašimi očmi, Bog vas bo blagoslovil z vsako novo osebo, ki pride v vaše življenje…..

Jaz ne morem vrjet kaj mi je tehnika prinesla v življenje in samo sem – zelo srečna.

Petra Varšić

Lahko Hooponopono pomaga pri depresiji?

Posted by Admin in Slovenščina
fSeveda lahko! Kot prvo depresija je spomin, in seveda lahko se izbriše. Ali ste vedeli, da lahko postanemo odvisni od depresije?

Odvisni postanemo, ker se je naše bitje tako navadilo na to stanje in to nam tako dobro gre od rok, da je telo to sprejelo za naravno stanje duha. Mogoče s tem iščemo tudi neko pozornost, morda na ta način želimo pritegnit pozornost drugih ljudi ali naredimo, da ljudje poskrbijo za nas, dokler smo v tem stanju.

Ali ste vedeli, da je depresija pravzaprav zelo težko delo?

Naše naravno stanje duha je sreča, tako da pravzaprav postavljamo svoje telo v določen položaj, naše obrazne mišice premikamo na specifičen način, itd.

Samo, da spremenite svoj položaj ali z preprostim smejanjem, se izognete depresiji.

Ali ste vedeli,da depresija največkrat pomeni samo pomanjkanje vode? Samo,da popijete malo več vode, se boste počutili mnogo bolje.Vaše postaje se bodo regenerirale in razširile.Definitivno Plava solarna voda ,dela čudeže pri brisanju teh spominov.

Želim vam povedat,kako me je enkart poklicala ena naša učenka v kar depresivnem stanju. Bila je v tako slabem stanju, da jo je želel njen zdravnik zadržat v bolnici. Rekli so ji, da žal ne more na seminar katerega sva jaz in Ihaleakaka organizirala v San Diegu, ker zaradi slabega stanja ne more vozit. Vprašala sem Ihaleakalu in rekel mi je, naj ji povem o čiščenju s kozarcem vode. To orodje je prišlo Ihaleakalu preko inspiracije v konzultaciji, katero je naredil ravno tisti teden z žensko, ki je bila v fazi ločitve in je bila zato zelo depresivna. In da vam povem naprej…… naslednjega dne se je pripeljala v San Diego in prišla na seminar  s širokim nasmehom na obrazu in nam zaupala, da so ji bili potrebni samo trije kozarci vode in da je sedaj kot nova. A morala bi bit v bolnišnici za mentalne bolnike!!!!!!!

Če to ni dovolj, da vas prepriča, preberite zgodbo, ki je še ena učenka HO delila z nami.
Moje ime je Tereza in v mesecu maju 2005,sem se počutila tako bolano, da tega nemorem opisat, kot da bi doživela živčni zlom. Niti nevem, če lahko te besede opišejo moje stanje. Vse, kar vem, da sta moj mož in nutricijonistkinja Jean, pomislila, da sem pripravljena zapustit ta planet. Pet dni je moje srce pospešeno utripalo in sicer več, kot 100 utripov na minuto. Nisem mogla spat, samo sem se valjala po podu. Ko sem poskušala zaspat, sem bila tako prestrašena, mi bo srce nehalo biti. Bila sem v konstantnem stanju panike. Moj sin je imel takrat 2 leti. To se je dogajalo, ko sem živela na Havajih in moj zdravnik, je bil naturopat. Nisem imela veliko sreče z zahodno medicino, ampak ko mi moj zdravnik ni mogel več pomagat sem odšla na prvo pomoč in bila sprejeta na psihijatrični oddelek.

Zdravniki so non-stop polnili moje telo z antidepresivi, ker enostavno niso vedeli kaj se dogaja z menoj. Nikoli nisem bila depresivna oseba, niti nikoli nisem jemala antidepresive. Vztrajali so pri tem, da sem depresivna in mi dajali takšne doze, kot za slona. Od leta 2005-2008 sem bila hospitalizirana štiri krat na psihijatričnem oddelku. Antidepresivi mi niso pomagali in počutila sem se vedno slabše in slabše. Želela sem velikokrat zapustiti ta planet, ker sem tako čustveno trpela in čutila takšno neznosno tesnobo. Rešitev mojega zdravnika je bila, da prejmem še več zdravil.
Spomnim se, ko sem živela v Bostonu, sem prebrala knjigo Kitty Dukakis o tem kako ji niti eno zdravilo ni pomagalo, ko je zbolela za depresijo, zato je odšla v bolnico v Massachusetts, kjer je dobivala šok terapije. Takoj sem pomislila, da bom samo tako preživela.
Takoj na začetku leta 2007 sem gledala Rhondu Bryne, kako svetu predstavlja v oddaji Oprah, The Secret in nenavadno občutila pri tem zelo veliko vznemirjenje. Tako vznemirjeno se nisem počutila že nekaj časa. Takoj po koncu oddaje sem odšla do knjigarne in se začela učit vizualizacije, da bi si uresničila svoje sanje.
Nikakor nisem mogla manifestirat boljše zdravstveno stanje in tako se je moje trpljenje nadaljevalo. Vse, kar sem uspela zmanifestirat je bila preselitev v San Diego, kar je bilo fantastično. Vedela sem, da obstaja nekaj za tem kar sem zmeraj vedela in kar so me naučili v preteklosti, ker je bila naša preselitev v San Diego velik čudež.
Začela sem raziskovat različne energetske načine zdravljenja in v začetku leta 2008 sem prišla do lastne idenititete z Hooponoponom. Preučila sem ga in pobožno čistila. Depresija je izgina in v smeti sem vrgla vse antidepresive od katerih sem bila odvisna. Nisem vzela niti eno zdravilo od 11.maja 2008. Počutim se fantastično in stalno čistim, tudi sedaj, ko vam to pišem. Ustvarjanje svoje identitete skozi  HO ,je čudovit proces za katerega lahko rečem da je popoln, svet in čaroben. Dr.Pappas to pišem vam, zaradi tega ker je dekle o kateri pišem resnična in če vam lahko na katerikoli način pomagam ali odgovorim na vprašanja, ali na vprašanja vaših pacientov bom zelo srečna.
Z ljubeznijo,  Teresa

Upam, da vam bo to pomagalo, da naslednjič vidite kakšno vlogo, želijo imeti  spomini na depresijo v vašem življenju. Zdaj veste, da obstajajo možnosti. Lahko rečete HVALA in LJUBIM TE depresiji. Na ta način boste spustili ta občutek in prepustili Bogu kateri boljše ve,  zakaj depresija. Izberite odpuščanje depresije in sedite za volan!

LJUBIM VAS,
MABEL

Prevod iz angleščine v hrvaščino-MAGDALENA PULIĆ
Prevod v slovenščino SIMONA KOLAR
* Dopuštenjem autorice preuzeto s http://www.hooponoponoway.net/

Sjećate li se?

Posted by Admin in Vaš blog

f“Djeca koja se sada inkarniraju na Zemlju igraju ogromnu ulogu u tranziciji planeta. Dok su još dojenčad, nema nijednog od njih koji nije duboko povezan u sa svojim stanjem svijesti od prije rođenja! Gerald Jampolsky nam je ispričao priču o jednom mladom paru koje osobno poznaje, a taman su donijeli bebu iz rodilišta u kuću. Tada su upoznali njihovo drugo, trogodišnje dijete sa malom bebom. Od tog trenutka, trogodišnjakinja je zahtijevala da bude nasamo sa njom! Roditelji su bili začuđeni njenom upornošću, a i u strahu da možda ne namjerava ozlijediti bebu ili nešto slično! Konačno, nakon insistiranja, osmislili su plan kojim će nadzirati što namjerava njihova kći s bebom, jednom kada budu nasamo: postaviti će interkom za bebe kojim će osluškivati što se događa u sobi, preko zvučnika! Konačno, kći ode u sobu gdje se nalazio krevetić, a roditelji su zabrinuto osluškivali. Uskoro se začuje kćerin glas: “Bebo, pričaj mi, reci mi o Bogu – počinjem zaboravljati!”

Paxton Robey, “Nema vremena za karmu”

Zašto smo zaboravili? Jesmo li uopće zaboravili? Ako nam djeca i kažu: stalno razgovaram s anđelima i vilama, mi se oduševljavamo i čini nam se da učimo od njih, ali odmah kada izađemo vani u samoposlugu ili na posao – opet smo isti! Svijet opet postaje jako mali prostor, tek koji metar oko zaokupljenosti sobom! Problemi, nevolje, optužbe, ljutnja – to su šare na zavjesama što prekrivaju naše oči i stalno ih težimo navlačiti, od zore do mraka. Čini se kao da nam je to, gotovo pa difoltno stanje! Tek u snu izlazimo iz mrene sivila i postajemo djeca, male bebe što razgovaraju sa anđelima i vilama. A onda kažemo: “Pa ne, to je samo san, ništa to!” Nikada ne kažemo: “Depra? Bol? Patnja? Pa ne, to je samo budnost, ništa to!”

Transformacija svijesti u san je životna misija Ljubavnika prema životu. Kategorički tvrdim da nikada nismo zaboravili biti djeca što vide vile i jednoroge, nikada! Zapišite samo jedan san ujutro, pa ćete se i sami osvjedočiti. Ne može jednostavnije! Hajdemo poraditi na dodiru s našom pravom prirodom, razgovorima s Izvorom!

Volim te, Hvala ti rastjeruju simbole što nam hipnotiziraju pažnju na strah i beznađe. Da bismo istinski znali, trebamo se zaljubiti u san, u stvarnost sudjelovanja u Znanju o svojoj Božanskoj prirodi! Ako osluškujemo dječicu preko interkoma, i neprestano bivamo promatrači njihovih priča – nećemo nikada naučiti! Budimo sudionici, kao što smo to i u snovima!

Sjećate li se? ♥ ♥ ♥ ♥ ♥

– Neno Lubich

 

Priča o strahu i Ljubavi… i hooponoponu

Posted by Admin in lskustva

fOvo je priča o strahu i Ljubavi. Svi likovi su stvarni. Ja sam stvarna…

Sjećanje me vodi u jedno poslijepodne. Svibanj prošle godine. Prožeta zrakama sunca, utonula u vlastite misli, započinjem unutarnji dijalog:
Zašto sam stvorila nesreću a mislila sam da gradim sreću? Zašto se tako često ispriječe nekakve okolnosti koje izgledaju objektivne i upropaste sve moje najbolje planove? Zašto je u mom nesvjesnom ugrađen program neuspjeha, program da budem nesretna, da drugima stvaram bol i obrnuto?

Kopajući nasumično po kompu, nabasam po ne znam koji put na klipiće o Ho’oponoponu. Idem još jednom pogledati i probati…. U početku je to bila samo misao. Gurala sam tu ideju iz glave van, ali nije se dala. „Ja sam 100% odgovorna.“ Žao mi je, molim te oprosti, hvala, volim te…”
Nisam mogla zanemariti te rečenice i sljedećih mjeseci su bile predmet mog interesa. Uslijedila je „bauštela“ – mentalno kopanje kanala (komunikacijskih). I na računalu kad pritisnem neku tipku ne dobijem baš uvijek odmah željeni rezultat 🙂

Počela sam tragati za smislenošću svega toga, za onim što je skriveno iza privida stvari. Hopsala sam, gutala knjige, razmišljala i meditirala o svim tim čudima koja su mi se odjednom otkrila pred očima. I vrlo brzo mi je postalo jasno da sam ja zapravo ona prva nepoznanica pred kojom sam zastala nijema i široko otvorenih očiju. Koliko li sam se puta gledala u ogledalu sa čuđenjem, pitajući se što se stvarno događa osobi čiji lik vidim pred sobom.

Bila sam zatečena novim interesom i teško mi je bilo o tome govoriti s drugima. Da ponovim, dakle hopsanje: dvadeset i četiri sata na dan. Sedam dana u tjednu. Četiri mjeseca… Bez prestanka. Dan, noć. Bez želja, zahtjeva, prohtjeva, molitvi…. bez ičega…. čisto hopsanje. HVALA TI, VOLIM TE. Kad sam shvatila, doslovno shvatila njihovo značenje – tek onda sam po prvi put u životu otvorila  vrata svojoj sreći.

A realnost mi je u to vrijeme izgledala otprilike ovako: prošlost je samo prošlost, a budućnost tako neutješno nesigurna.

Ono što je uslijedilo, bilo je ravno SF-u. U materijalnom pogledu dobila sam više od sedmice na lotu (realno, malo ljudi za života dobije takvo što). Na duhovnom pak planu – neprocjenjivo!

U ovoj grupi ponekad je dovoljan samo jedan trenutak da se probudi  trenutačna svijest o jednoti, da se rodi onaj duboki i mistični osjećaj bliskosti, zajedništva i suosjećanja koje nas grije do te mjere da se u nama tope sve stvorene i nametnute podjele. U drugoj osobi prepoznajemo drugi vid sebe. Sve prosudbe otpadaju, definicije se tope, etikete i uloge se rasplinjuju, ostaje samo potpuno i bezuvjetno prihvaćanje i čista radost  zbog spoznaje da, gdje god se nalazili, nikada niste i ne možete biti među strancima. Prožima nas samo iskreni osjećaj radosti koji obuhvaća sve u  zagrljaj bezuvjetne Ljubavi…

HVALA VAM, VOLIM VAS

– Gordana Balić

O ljubavi, valceru i još ponečem

Posted by Admin in Vaš blog

fPotaknuta divnim objavama o Ljubavi usudit ću se otkriti moj zapis o Ljubavi…

Za mene su sve moje bogate životne lekcije, imale isto učenje – kako voljeti neizbirljivo, nepresudivo, nenametljivo i slobodno…

Prošla sam kroz podosta faza… Mijenjala Ljubav za zaljubljenost, za žrtvenost, za darivanje, za stanje…

No ona mi se i sada onkraj današnjeg dana ukazala sasvim drugačijom od svih definicija… pa i one ‘ja jesam’….

Ispričat ću vam kroz priču.

Moja sestra iz nekih razloga vraća sebe u stanja koja zahtjevaju intervenciju i hospitaliziranje… (hvala hvala hvala).
Danas je opet bio takav dan. Donijela je odluku da neće uopće piti lijekove, krila ih je, bacala, lagala…
Dok sam bila jednom nogom na izlazu iz kuće, u veselju što ću dan provesti s mužem u prirodi, mama me zvala da je treba voziti…
Hopsala sam mirno dok me muž vozio prema njoj. U meni su ti trenuci ‘hvala i volim’ bubnjali poput vječnosti u toj praznini moje glave. Ovaj put nema prejudiciranja složenih scenarija. Moja misao je bila tiha i mirna kao nikad. Nepostojeća.

Stanje koje sam zatekla je bilo potpuno oprečno mome. Mama i ona su se svađale, tjerale mak na konac koja je u pravu. Mama je htjela da ona ide u bolnicu jer vec 15 dana ne pije ljekove i halucinira, a sestra je vikala da neće i da je ona zdrava.
Isprva mi nije bila jasna moja uloga tu… Tampon zona ne mogu biti….iz tog stanja u kojem jesam zapravo je malo toga što doista mogu učiniti…

A što ako je to “malo” – sve?!

Počela sam je pitati pitanja o slobodi,o tome tko je odgovoran za njen mir za njeno zdravlje… i sl.

Pošla je sa mnom u auto u strahu od ostajanja u bolnici… Sjele smo na stražnja sjedala i držala sam u naručju svoju 8 godina stariju sestru kao sto držim svoje 27 godina mlađe dijete…
Plakala je i šaputala neka ne dopustim da ostane dolje…

Nisam znala što će dr. procijeniti pa je malo stvari koje sam mogla obećati i sebi i njoj….

No opet,…. što ako je to “malo” – sve?!?!

Njoj sam obećala da ćemo se pokušati izboriti za nju ona i ja zajedno, a sebi – da ću joj danas biti ono za sto sam se stalno molila da budem svima…. radost u životu ljudi.

Na prijemu smo čekale dr. psihijatra…

U mojoj glavi njene oči nisu bile mutne, ni zbunjene, ni odsutne… u mojoj glavi ona je ispod svih tih uloga ZDRAVO biće… U mojoj glavi umjesto one dosadašnje tišine počela sam stvarati glazbu… Isprva sam tapkala stopalom o pod… a onda na šok svih pa i moje mame…

Vrlo teatralno, spustila sam malo jedno koljeno i ispružila ruku prema njoj, upitavši je:

Učiteljice života, jeste li za jedan obični klasični bečki valcer ?

Imala sam nimalo usiljen osmijeh na licu …onaj moj zarazni… 🙂

Vrtjele smo se na Firulama, na hodniku gradske bolnice, na prijemu za psihijatriju i smijehom grohotom odzvanjale poput svih zvona svijeta… I plesale taj obični valcer…

U tom trenu, Ljubav je bila tu cijelom puninom i čistoćom osjećaja. To nije bilo ništa što bih nazvala stanjem jer stanja su izazvana emocijama..

To je bila čarolija između preklopljenih svemira dvaju odraza! Nas!

Nanos svjetlosti, neuočljiv običnom oku, koji je upotpunio moment stvoren između nas dvije…

Moment koji bi bez Ljubavi bio “robotizirana” kreacija…

Pa što je za mene Ljubav?

Ona nije sam Bog niti je Bog “samo” Ljubav. U zapisu, u mojim stanicama to su dvije energije koje jedna drugu upotpunjuju ,isprepliću…

Ljubav je nadahnuta Božjom kreacijom…. Ona iz nadahnuća postaje ispretpleteni dio trenutka…
Ono “malo” koje je SVE! Kao njegov ushit, koji za sobom u nama ostavlja čistoću ….

U današnjem danu, sestra i ja smo svaka iz svog svemira koji su se preklopili “u lošem” jednostavno bile prožete Ljubavlju i voljele to “malo” i sve…..

Kući smo išle skupa…. ♥

– Anita Barišić

Kad je Bog stvarao svijet

Posted by Admin in Vaš blog

fKada je Bog stvarao svijet, je li ga stvorio izvan Sebe ili unutar Sebe?
Ako je rekao: “Svugdje oko mene je prazan prostor, idem ga ispuniti svijetom”, onda nekako i paše doživljavati Stvoritelja kao starčića što sjedi i promatra, utječe, šalje i oduzima, kažnjava i nagrađuje, osuđuje. Što bi to ustvari značilo? Mi smo ovdje, a Bog je “tamo”, stvoreni smo iz nekog razloga, možda da ga zabavljamo, da i sam uči o Sebi preko nas?

Sad, zamislimo da hopsamo pod tim uvjetima… Dakle, Volim te, Hvala ti…

Ako sam izvan Boga, a želim Mu se približiti, spoznati Ga, dosegnuti na neki način, evoluirati vlastitu svijest kako bih spoznao istinu o svom odnosu s Njim – jedini način da u tome uspijem jest da Mu se svidim, da Mu privučem pažnju na sebe, budem uzoriti učenik. Dakle, hopsam Bogu, “Volim Te, Hvala Ti” i gledam “tamo” kakve su reakcije, jesam li Ga dodvorio s dovoljno privrženom Ljubavlju, kako bih bio nagrađen i imao lijep život?

Ide li to tako?

A što ako je Bog sve stvorio iz Sebe, unutar Sebe? Onda smo mi u tom Sebstvu, mi smo Ono, sve je Ono, kompletan univerzum je Ono! Je li to paradoks? Zamislite, Bog odluči stvoriti svijet sazdanog od Sebe i namjerom Ljubavi pokrene proces Stvaranja! Možete li zamisliti da se Bog odvoji za trenutak od Sebe (postao dva) kako bi promatrao gradnju svijeta i donosio odluke gdje će što biti u Njemu samome? Razmišlja i gradi svijet po vlastitom arhitektonskom projektu?
Suludo, zar ne :).

Ajmo sada probati hopsati u ovoj situaciji….Volim Te, Hvala Ti… Što se sada događa? Nemamo kud! Štogod mi učinili – sve je u nama! Ljubav koje je Božanstvo, Apsolut što nas prožima, Sveukupnost što se proteže u nama – sve smo to mi, odnosno Bog. Kada kažemo Volim Te, onda se obraćamo tom sve-prožimanju što nas razvlači u Beskonačnost, elastičnosti našeg Bitka da bude svugdje u svakom trenutku i govorimo nam: Ja sam Ljubav. Moja svjesnost je Božja svjesnost. Ja sam Jedan.

Ljubav je prilično proždrljivo Biće :). Ona hoće sve, bez pardona, bez kompromisa. Jer, ako ste rođeni u Ljubavi, Ona vas je stvorila, od kojeg drugog materijala možete biti sačinjeni? Od materije?! LOL 🙂

Nema ničeg osim Ljubavi. Dok živimo stvaramo svijet u nama. Stvaramo ga Ljubavlju. Mi smo veliki Arhitekti naše stvarnosti. Volim Te je cigla, Hvala ti je cement. Sve što gradimo već jest, i nastaje ponovno. “Volim te, Hvala ti” već je utkano u svim vlaknima našeg Bitka. Oduvijek je bilo.

Zaista nemamo kud, osim putem Ljubavi. Što prije to prihvatimo (jer nemamo što shvatiti, učiti, znati, ili težiti čemu – samo prihvatiti), ljepša će biti gradnja svijeta u nama! Samo Ljubavlju možemo graditi! Svi ostali “materijali” se urušavaju, poput kule od pijeska oprane valom morskim.

Volim te, Hvala ti – carstvo je moje. Palača u kojoj snivam predanost životu. U njoj svijet Ljubavi gradim, sumnju razgrađujem.

S Ljubavlju,

Volim te, Hvala Ti
♥ ♥ ♥

– Neno Lubich

Značaj

Posted by Admin in lskustva

fHopsala sam juče skoro ceo dan, pojavilo mi se mnogo negativnih programa kad sam ustala koje nisam ni znala da postoje u mojoj podsvesti, a ko zna gde sam ih pokupila…. eto možda nekom i pomognem… npr. rak, ubijanje, nezaposlenost…. Sve to verovatno negde čujemo ili pročitamo, a naša podsvest pamti… Počela sam da ih čistim, reka suza je izašla iz mene… Nastavljam dalje da ih čistim, tako da će mnogi biti očišćeni:). Hvala Božanstvu na tome. Toliko sam srećna zbog toga.

Imam jedno pozitivno iskustvo koje bi htela da podelim s vama. Imala sam neko masno tkivo pored oka. Sestra mi kaže da idem kod doktora da hirurškim putem to sklonim, međutim tome nisam davala značaja, ali radila sam čišćenje. Međutim, setim se da sam to imala, i pogledam se u ogledalo, kad ono nema ništa. Opet hvala Božanstvu. Ne treba davati značaja tome i onda se prosto iznenadimo:)
Hvala Vam i volim Vas.

 

– Mirjana Slavnić