Juče sam opet imala negativno iskustvo sa svojim ocem, koji je sebi odredio od kada je udovac, da će sebi ugađati u životu maksimalno, bez obzira na to da li  to meni, kao njegovoj kćerki, smeta.

Naime, uporno pokušava da meni  i mojoj djeci promijeni mišljenje o tome  da je normalno da se  čovjek od 80 godina  zaljubi i da ja treba da prihvatim i da se družim sa njegovom družbenicom.  Jer, za Boga miloga, on je tako sretan kada je s njom i on bi htio da ja to aminujem, jer je najveća kćerkina sreća što joj je otac sretan, a to što je kćerka tužna i nesretna zbog toga, što njena djeca i sada žale za svojom nenom/bakom, to nije važno. Nije važno što mi moja majka nedostaje i nije važno što ta žena dolazi u kuću koju je moja majka pravila i gradila.

I tu sada dolazi HO. Prije bih jako i dugo plakala, žalila sebe ( hvala, hvala, hvala ), pokazala mu da sam uvrijeđena zbog tog njegovog stila ponašanja prema meni i mojoj djeci, nastupala bih osvetoljubivo, u stilu „Neka, neka vidjećeš ti“ itd.itd.
Juče mi je bilo teško (hvala, hvala, hvala), plakala sam ja, počela opet da sebe sažaljevam, ali onda sebi rekoh“ Šta se dešava u meni, pa ja doživljvam to“? Počeh čistiti (hvala, hvala, hvala), počeh se smirivati, okrenuh se poslu, okrenuh se čitanju dobrih duhovnih tekstova i zaspah kao beba. Moram naglasiti da, od kada  prakticiram HO, mnogo bolje spavam (hvala, hvala, hvala).

 Jutros sam ja opet pomislila na oca i jučerašnju situaciju, ne kajem se zbog izgovorenih riječi, koje je čuo samo moj muž, ne grizem se zbog njegovog sebičnog ponašanja. Ljuta i povrijeđena jesam, ali to sada prihvatam i uporno čistim. Vjerovatno ću i otpustiti, a šta će biti sa mojim ocem, ne znam…. ja samo znam da ću čistiti.

HVALA TI, VOLIM TE  su riječi koje stalno izgovaram i prema toj situcaiji koja me jako boli.

M.V.

  Sjedim u svojoj kancelariji razgovaram na telefon sa poslovnim partnerom (hvala, hvala, hvala), vidim da ulazi gospodin i ljubazno pita koleginicuo proceduri prijema gostiju. Po stavu i ponašanju vidim da je došao da razgovara sa odgovornim licima firme (a to sam ja i moj muž, kako muža nema, treba da obavim ja razgovor)

Koleginica ga prima u svoju kancelariju dok ja ne završim telegonski razgovor.

 Spuštam slušalicu, uvodim gosta u svoju kancelariju, čovjek ima jak stisak ruke, rekoh sebi čvrst karakter!

„Izvolite“ rekoh ja njemu, a on izvadi značku finasijske policije, kontam ja šta je sad bilo, po kojem su sad projektu i poslu došli.  Da se razumijemo, mi poslujemo po zakonu, radnici su prijavljeni, plaćaju se porezi, sve dažbine, ali meni nikada  nije prijatan susret sa policijom, finansijskom osobito (hvala, hvala, hvala)

 Kaže meni gospodin inspektor da je doašao zbog tužbe koja je pokrenuta , ug majko moja!, počnem čistiti intezivno, mislim u sebi, „ Biće šta će biti, a ti moraš nastupiti pametno“ ,a on naglašava da se tužba ne odnosi na nas , ali da imamo nekih indirektnih veza sa tom kompanijom. ČISTIM JAKO, JAKO. BOLI ME ŽELUDAC .

Otvara predmet i priča o njemu, ja zbunjena , nešto mi se ne slaže. ČISTIM.

Čitam nazive firmi  ne vidim naše ime, vidim ime firme koja ima vrlo sličan naziv mojoj firmi, razlikujemo se u dva slova , ako ne čujete dobro, uvijek ćete napraviti grešku. ČISTIM.

Pokažem inspektoru da to nije naš naziv, da se mi drugačije zovemo, da ti prostori koje on spominje mi nemamo niti smo ih ikada imali, ČISTIM, on se buni i pokušava da nas ubjedi ( u međuvremenu su mi s epridružili koleginica i kolega) da je to ta firma. Naravno, ČISTIM masnje grozničava, ali ČISTIM.. Dajem nu moju vizit kartu, koju on zadržava uz taj predmet . ČISTIM.

Inspektor , uviđa grešku, izvinjava se, pozdravljamo se i ispraćamo ga. ČISTIM.

 Kada sam ispratila inspektora, odmah mi je pao na pamet HO, i osjećaj da ovo treba da napišem i da kažem da mi je HO pomogao. Osjećam da sam nešto očistila, nemam pojma šta, ali nije se ovo džaba desilo. Niti hladan tuš , niti radost kada smo uvidjeli da je došlo do njihove greške. NEŠTO SMO OČISTILI SVI .

Štamparske greške se dešavaju i to nije sporno, ali moj osjećaj zahvalnosti na tome što znam tehniku HO nije greška, nego pravi put.

-M.V.

Moje opredjeljenje da pronađem svoj put   započinje davne 1994 godine, dešavaju se strašne stvari. Dovoljno je reći smrt mladog bića. Tuga je bila moje prirodno okruženje (sada kažem hvala, hvala, hvala), tonula sam sve dublje. Kod nas je rat , a ja mlada, imam sinčića, noseća sam opet, radost i tuga u meni stalno, rodim prekrsnu djevojčicu (hvala, hvala, hvala ), ubrzo se kod nje otkriju mnoge bolesti.
Sebi sam govorila da me ne čudi to sve kod nje , jer sam je nosila u najvećoj tuzi, stalno sam vrtjela informacije tuga, bol, bol, tuga, čak i stid, jer sam je zanijela u najvećoj tuzi,  i tako u nedogled.

 Dešavale us se i lijepe stvari, ali tuga je moj folder, krivila sam sebe kada pomislim kako mi je lijepo, kako sam sretna, dugo nisam srcem pjevala, a pjevanje je moja velika ljubav. Tako, malo pomalo, počnem tražiti pomoć i okrenem se ja duhovnosti, bar sam ja mislila da je  to duhovnost. Moram reći da sam i ranije čitala knjige o Zen budizmu, Budizmu, alternativnim pravcima, autore kao što su  Kastaneda, Hese, itd.. U prvo vrijeme „moje duhovnosti“ sve je to bilo jako konfuzno,   nekako stidno, tiho, a opet pompezno, da se zna da ja čiatm neke knjige i da ja sada vjerujem. Nisam ni slutila koliko sam bila u zabludi. I tako, krene reiki, energije, svete knjige, prakticiranje vjere, knjiga Tajna ,čakre,  ali  nikako, nikako da nađem mir.

Kćerki mi se pogorša stanje, ušla je u godine kada hormoni bujaju, a dugo je primala lijekove koji su bili na hormonskoj bazi, te je počela da dobija  epi napade. Ruši mi se svijet, svima nama, a njoj najviše. Ljuta sam na Boga, na cijeli svijet, vrištim, plačem, ali negdje duboko u sebi osjećam da sam ja nekako “kriva” za tu sitiuaciju. (To sam sebi govorila i prije, jer sam uvijek birala “iste” probleme, iste situacije,prijateljice, razgovore i  naravno nisam bila zadovoljna.)

Duhovnost ne napuštam i počinjem još jače i upornije da istražujem. Pojave se afirmacije, odvedu me do ispravne vrtnje čakri i u tom period čitanja knjiga o energijama, posjećivanja raznih iscjelitelja, dobijem  e –mailom brošuru „Najljakši način“ od Mabel Katz, malo pročiatm i  ostavim je u svojoj arhivi. Tri godine je mene čekao HO , tri cijele godine. HVALA, HVALA, HVALA .

Stanje sa kćerkom se komplicira, sin pravi problem, muž ljubomoran, stalno kritizira, svakom loncu poklopac, otac, koji je u međuvremenu ostao udovac  se totalno pomamio i uvrti sebi u glavu da je momak od 20 godina, hoda, zabavlja se,…. posao ide, pa  stane ,vise ne ide. Ja sve radim po knjigama, govorim sebi da mi se život poboljšava, lijepim afirmacije na sve strane, vrtim čakre, parkticiram Islam, ali nema mira, nema napretka. Malo s početka bude mir i  to je to. Ništa, samo nemiri i pitanja „ Zbog čega?“ Šta ja to pogrešno radim?“

Tražeći jednu kjnigu u arhivi, opet vidim brošuru od Mabel. Pomislih, hajde, uzmi, pročitaJ, toliko si toga pročitala, šta ti fali. I  tako je krenulo moje HO putovanje J hvala , hvala, hvala. Krenem čitati „Nulte granice“, počnem gledati razne prezentacije videa, ukjluči me jedan moj poslovni partner u grupu, Karmen me prihvati kao prijateljicu ( ne samo kao fb prijatelja, nas dvije se i dopisujemo, sada razmjenjujemo iskustva, savjetujemo se, itd.). prihvate me još mnogi iz grupe za fb prijatelja.

Čistim skoro dvije godine, kako se ono kaže čistimo i ne znamo šta čistimo,  diplomirala sam, još jednom, a mom ocu sam ispunila želju da imam visoke škole. U svojoj struci, drugi kažu, da sam izuzetan stručnjak, a ja volim taj posao koji radim, iz dana u dan sve više  ČISTIM. Čistim  svaki dan i kada mi se ne da, opet čistim. Osjećam mir, nekada više, nekada manje, ali osjećam mir i povjerenje.

Kćerki se pogoršava stanje, ja čistim, ne pitam se više, „Zašto ja, zašto meni“?, mijenjamo doktora,… Bog je govorio “Ovo što radite  i ide toj doktorici, nije dobro, ona mora mijenjati doktora”. Napokon ga poslušamo i ona ode  drugom doktoru. Kćerka se oduševi novim doktorom,  gaji poštovanje ptrema njemu, doktor joj promijeni lijekove, zauzme drugačiji stav, ne ignoriše nalaze hormona, šećera, njene godine. Doktor kaže da je dijete 4 godine pogrešno tretirana i da su je trovali lijekovima.HVALA. Cijelo vrijeme ja prijašnjim liječnicima govorim da je mom djetetu sve gore od tih tableta, da joj se stanje pogoršava, oni me ignorišu. HVALA.

Mojoj kćerki se zdravtsveno stanje poboljšalo desetostruko, najblaže rečeno. HVALA BOGU, HVALA, HVALA, HVALA.

Još ja strepim, još je pogledavam, ali mirnije, normalnije, jer čistim. Jer sam prigrlila njene probleme, njenu bolest, nema više negiranja, odbijanja,  kada mislim na njene epi napade, u mislima je grlim, ljubim i čistim.

Neke stvari su se poboljšale, neke nisu, ali ja sam se“ poboljšala“ ne pravim dramu, prihvatim odgovornost , čistim i idem dalje,  ne mogu reći da sam se ,u potpunosti, u svim situacijama opustila i da sve predajem Bogu u ruke, ali sam na dobrom putu.

HO mi je mnogo pomogao u mom životu. Zahvalna sam jer sada poznajem tehniku koja mi je u mnogim situacijama pomogla. Nevjerovatna je moć preobrazbe, dok čistim.  Prije sam tačno znala u nekim situacijama da će biti  na kraju, velikih problema, svađe, vrijeđanja, a sada čistim i puštam. Čim sebi kažem poznate fraze  „Žao mi je“, Molim te oprosti“ ,“ Hvala ti“ , „Volim te“ –  Rezultati su zapanjujući i moram priznati uživam u rezulatima. HVALA

Sve se ljepše osjećam u svojoj koži, sve se više volim. Hvala HO.

-M.V.