Biopiramida.blogspot o Ho’oponoponu

Posted by Admin in Ostalo, Uncategorized
nDošlo je vreme kada ćemo morati, hteli ili ne hteli mi to da prihvatimo, da priznamo da je telo ipak sastavljeno od fizičke i energetske komponente. Mnogo godina unazad razni istraživači dolazili su do zaključka da je svest – podsvest ta koja određuje naše psihomentalno i fizičko stanje,jni faktor. Došlo se i do zaključka da je energija ta koja će naš život kreirati na način koji joj mi odredimo svojim mislima kojima se okružujemo tokom života.Energija postoji i to je nesporno. Energija je podložna manipulaciji od strane naše svesti, pa nakon toga i naše podsvesti. Svidelo mi se poređenje Dr Hju Lena, koji kaže da je svest majka, a da je podsvest dete. Svi iz iskustva znamo da su deca veoma podložna uticaju odraslih, a naročito roditelja. Takođe, svi znamo da deca vole da imitiraju odrasle, jer misle da je to sasvim u redu i dobro za njih.
Zamislite situaciju da dete od 4 godine vidi svog oca kako seče drvo motornom testerom i posle toga uzme i ono to da radi, pa ja mislim da bi se većini digla kosa na glavi kada bi to videli. Tako isto funkcioniše naša podsvest (naše unutrašnje dete). Ona ne zna šta je dobro, a šta loše, već prihvata sve što joj se kaže, sve što vidi i čuje.
Kada zaključimo da podsvest u procentu od 90% kreira naš budući život, odnosno transformiše našu energiju i šalje je u „one pravce“ na koje smo mi fokusirani u svesnom stanju, onda dolazimo do zaključka da imamo veliku odgovornost o tome kako ćemo i šta ćemo misliti, ili još preciznije donositi zaključke o raznim stvarima.
Šta su energetske blokade? One predstavljaju „odmetnute energije“ ili vrtloge koji ne poštuju prirodne tokove energije u telu, već ih blokiraju i skreću sa putanje. Pošto telo ne bi moglo da funkcioniše bez energije ovakvo kavim ga mi znamo (misleći na živog čovek, pošto energija ima u raznim oblicima, a razlikuju se u snazi, vibraciji ili frekvenciji itd.) ono na mestima gde postoje energetske blokade počinje da menja svoju funkciju i javlja se bolest, odnosno sam organ bukvalno iskoči iz sistema. Iz iskustva znamo kada se te energije odblokiraju i kada se uspostavi prirodan tok dolazi do izlečenja.
Kako se popraviti svoje zdravstveno stanje, a da ne dođe do drugog problema?
Iznad smo definisali trojstvo:
Negativne misli (sećanja) –> Energetske blokade –> Bolesti
Ako problem rešimo na energetskom nivou, to ipak nije uzrok. Uzrok se nalazi u našoj svesti – podsvesti i postoji velika mogućnost da se posle nekog vremena javi problem na nekom drugom mestu ili čak na istom. Zaključak je da problem ipak treba rešavati na nivou svesti i podsvesti kao glavne uzročnike promena energetskih kretanja i stvaranja energetskih blokada u telu.

Gde bi se uklopio Ho’oponopono? Svi koji su upoznati sa tehnikom znaju da se ona odnosi na čišćenje naših misli (svest) i sećanja (podsvest) iz glave. Definisali smo da su misli i sećanja glavni uzročnici svih životnih i zdravstvenih problema. U ovom slučaju nećemo znati koje misli i sećanja su dovele do problema, ali se možemo se fokusirati na problem i koristiti osnovni alat za čišćenje ponavljanjem dve reči ili jednu po ličnom osećaju: Volim te, Hvala ti.
Veoma je važno da se prema problemu ne odnosimo kao prema nečemu lošem, već da ga prihvatimo kao situaciju koja nam daje mogućnost da određene misli i sećanja sklonimo iz svog uma i time napredujemo mentalno, psihički i duhovno u životu. Brisanjem tih obrazaca iz uma naše energetsko telo počinje da se normalizuje i energetske blokada počinju da se rastapaju.  U ovom slučaju mogu se koristiti i neki pomoćni načini energetskih tretmana da bi ceo oporavak bio što brži.
Kako bi izgledalo uopšteno obraćanje naše svesti (majka) našoj podsvesti (unutrašnje dete), gde bismo obuhvatili sve probleme koristeći proces Ho’oponopono:
Za početnike:
„Molim te oprosti mi za sva moja sećanja sa kojim sam blokirao i zloupotrebljavao moj život da teče nesmetano, žao mi je zbog toga, HVALA TI, VOLIM TE.“
Za naprednije korisnike:
„O moj dete oprosti mi za sve moje greške u mislima, delima, rečima i postupcima koje sam sakupio od trenutka moje kreacije do sada. Ja kao tvoja Majka sada ti opraštam za sve tvoje greške, strahove, nesigurnosti, krivice, frustracije koje si držao u sebi i molim te sada da ih otpustiš da bismo mogli zajedno nesmetano nastaviti ka miru i božanskoj svetlosti. HVALA TI, VOLIM TE.“
 Za neupućene, ukratko:
Šta je Ho’oponopono? Ovo je tehnika kontrole naše svesti i čišćenja naše podsvesti. Potiče sa Havaja. Osoba koja je zaslužna zbog toga što je tehnika došla do nas i što nam je dostupna za korišćenje je psihijatar Dr Hju Len (Dr Hew Len). Osnova tehnike je čišćenje misli ili sećanja koja se vrte u našoj podsvesti. Svi događaji u našem životu imaju svoj uzrok u tim sećanjima ili mislima koja se ponavljaju u podsvesti. Ovde dolazimo do zaključka da smo mi 100% odgovorni za svoj život, što je dobra konstatacija, jer bismo svi tražili problem u sebi, a ne u drugima. Detaljnije o tehnici u nekom narednom tekstu.

Sensa.rs – Mabel Katz, 3.dio

Posted by Admin in Ostalo

vSrećne žene stvaraju srećnu decu

Ho’oponopno pomaže da budemo u nultoj frekvenciji, da budemo na pravom mestu u pravo vreme, sa pravim ljudima. Drugi dan seminara namenjen je i našem intelektu koji uvek želi još informacija. Kada mu pružite informacije onda je spremniji da preuzme 100% odgovornosti i otpusti. Uvek delim sa ljudima ono što je meni pomoglo da više koristim ho’oponopono.

Čini mi se da su žene deo čovečanstva koji je skloniji samopreispitivanju, traganju za samospoznajom i da su donekle otvorenije za promene. S druge strane, ženama je teže da steknu pravo samopoštovanje i zavole sebe.

“Definitivno mi žene možemo stvoriti mir na zemlji. Ne treba da budemo žrtve sa niskim samopoštovanjem, već da se povežemo sa svojom snagom, sa onim ko smo zaista. To ne znači ići protiv muškaraca, ne znači da se takmičimo sa muškarcima, mi smo ovde zbog različitih stvari, a sve one su veoma važne. Žene su jednako vredne kao muškarci, muškarci su jednako vredni kao žene. Radi se o međusobnom podržavanju i zajedničkom radu, ne o takmičenju. Mi žene smo te koje deci daju život, a takođe smo im primeri. Naša deca veći deo vremena provode sa nama, gledaju nas i slušaju, tako da smo mi model.

Zato treba da budemo srećne, da budemo svoje, kako bi naša deca mogla da budu srećna i svoja i kako bi naučila da sebe stave na prvo mesto, da rade za sebe. To nije sebično. Jer ako mi nismo u redu, niko neće biti. Zato što sve počinje od nas, a posebno u našim porodicama, našim zajednicama. Srećne žene stvaraju srećnu decu, srećna deca stvaraju srećne poslove i veze. Zato treba da budemo srećne i da otkrijemo ko smo zaista. Da se probudimo i otkrijemo svoju snagu, ali ne kroz demonstracije, takmičenja, ili ponižavanje muškaraca, već kroz zajednički rad. Mi smo iz nekog razloga napustile svoju moć. Sada je samo potrebno da napravimo drugačiji izbor…

Kada smo mi ono što jesmo, onda ćemo svojoj deci dozvoliti da budu ono što ona jesu. Kada smo mi srećni, naša deca će biti srećna. Mi ne želimo da naša deca prođu kroz ono kroz šta smo mi prošli, mislimo da mi znamo više i bolje i želimo da ih naučimo, ali mi ne znamo ništa. Ako ne znamo šta je najbolje za nas, kako ćemo znati šta je ispravno za njih? Imam predivan odnos sa svojom decom, ali to je zato što držim jezik za zubima i dozvoljavam Bogu da ih vodi i uči, da im pruža prilike koje su prave i dobre za njih. Oni su sjajni momci, vrlo sam ponosna na njih. Hvala bogu, probudila sam se kada su oni bili u uzrastu od 14 i 11 godina, a ja sam se promenila na dobar način, tako da su mogli da vide kako u životu uvek imamo izbor i da od nas i naših izbora zavisi šta ćemo privući u svoj život.

Dakle mi jesmo 100% odgovorni. Za njih je to bila najvažnija lekcija. Umesto da kroz život idu kao žrtve i misle – takva mi je sudbina ili takav je život ili takve su žene ili poslovi, oni znaju da uvek biraju. Kada deca znaju da imaju slobodan izbor i da život nije ono što im roditelji pričaju, to ih oslobađa. Moja deca su naučila da oslobode sama sebe. Rekla sam im: “Ne treba da radite stvari zato što ja mislim da su ispravne, nego zato što funkcionišu u vašem životu i čine vas srećnim.” Moja knjiga “Najlakši način za odrastanje” sadrži sve poruke koje bih volela da sam dobila dok sam bila mala, sve ono što sam otkrila mnogo kasnije kada sam se probudila. Želela sam da podelim to sa odraslima, knjiga je za decu od 3 do 100 godina. Nama je potrebnija nego našoj deci, ona to već znaju i čekaju da mi shvatimo. Zašto da se mešamo u živote svoje dece, misleći da znamo bolje. I roditeljstvo je uz ho’oponopono mnogo lakše, život je mnogo lakši, zato sam knjigu nazvala Najlakši način. Najvažnije je odgajati srećnu decu, a ne buduće profesionalce ili vrhunski obrazovane ljude.

– Suzana Vemić

Neka sve odzvanja s Hvala i Volim te

Posted by Admin in Vaš blog

nJučer sam naletjela na jedan zgodan video. Ustvari, radi se o prilogu iz jedne emisije, a tema je pamćenje.
U prilogu aktualna prvakinja u pamćenju daje savjete kako lako zapamtiti veći broj pojmova. U društvu je djevojke koja kaže da svaki put kad ode u dućan zaboravi bar nekoliko stvari koje je planirala kupiti (a iz nekog razlika ne voli spisak za kupovinu). Njih dvije razgovaraju i prvakinja joj predlaže mali test u kojem će djevojka pokušati zapamtiti što više predmeta s popisa i onda će te predmete po sjećanju pokušati naći na polici prepunoj najrazličitijih artikala. U tom testu djevojka je zapamtila oko 2/3 predmeta s popisa, a ostalih se jednostavno nije mogla sjetiti.
Uslijedili su savjeti kako zapamtiti sve. Prvakinja koja bez problema pamti i po nekoliko stotina predmeta u samo par minuta objasnila joj je vrlo djelotvoran sistem pamćenja koji zbilja olakšava pamćenje veće količine pojmova.

Kakve to sad ima veze sa HO ?
Sistem pamćenja je slijedeći: potrebno je odrediti onoliko točaka na tijelu koliko ima pojmova koje treba zapamtiti. Ako ih ima na primjer 10, odredimo deset punktova na vlastitom tijelu ( tabani, koljena, trbuh, laktovi, šake, glava ). Na svaku “točku” na tijelu “stavimo” po jedan pojam koji treba zapamtiti i to na način koji nam odgovara (na primjer ako je jedan od predmeta tjestenina, možemo zamisliti da na jednoj ruci imamo narukvicu od tjestenine). Predmete rasporedimo po tijelu onako kao nam odgovara.

Kakve to veze ima sa HO ? 😀
Ako odmah ujutro na što više točaka na tijelu postavite ili okaćite Hvala ili Volim te kad hopsate tijekom dana jedan Volim te će se pretvoriti u bezbroj Volim te (ovisi koliko ste ih odredili na svom tijelu).
Ova vrsta pamćenja je vrlo djelotvorna i dugoročna. Davno je potvrđeno da svaka stanica pamti, a ne mozak.

Isto rezonira s istim. Kad ponavljam Volim te onda kao da je u igri jedan po jedan Volim te, ali ako taj Volim te rasporedim svugdje po sebi i onda hopsam jedan Volim te se poveže sa svim označenim Volim te.
Ako je Sve u meni – neka onda Sve u meni rezonira (vibrira) s VOLIM TE. ♥ ♥ ♥

– Dani Ella

Taj HVALA…

Posted by Admin in lskustva

nTaj HVALA… ima tako veliku snagu u sebi… nisam ni slutila koliku… i što sve mijenja neovisno o meni. To je to… pusti da Svemir djeluje tamo gdje On za tebe misli da je najvažnije, a ti puno ne pitaj, samo zahvaljuj svakog dana sve više, i pusti, pusti da se dogodi, ali ne očekuj…. i idi za svojim poslom, idi za svojim snovima, idi Životom, i svakog dana samo zahvaljuj… na svemu; jer je toliko toga dobrog.

Ponekad, kad krenem, zaprepastim se koliko se toga izdogađalo novog, a dobrog za mene i moju obitelj! Koliko darova je pristiglo u moje naručje, ideje…. mašta mi radi sto na sat… Kažu mi da izgledam mlađe, pitaju me koju to kremu koristim? Smijem se najprije, a onda šapnem tajnu – nikakvu – samo sam zahvalna za ono što mi Svemir šalje svakog dana – prepoznajem to i smiješim se…. A smijeh – on briše brige i bore jer nema ni sumnje ni straha u budućnost…. ima samo SADA koje je toliko bogato da ne stignem, čak i kad bih htjela, misliti o onome što je prošlo, a možda bilo loše ili ružno; uostalom, sad shvaćam da su to bile lekcije koje je moja Duša pripremila za mene, za moj rast! A zbog tako bogatog SADA ne stignem misliti ni na budućnost – tek ponekad virnem preko sada, ali bezbrižno, puštajući da se Svemir pobrine za mene…..HVALA TI, VOLIM TE!

I, ne zaboravite…. kad imate neku želju, božansko u vama odgovara na tri načina;DA, NE JOŠ, IMAM ZA TEBE NEŠTO BOLJE!
Želim vam da svatko od vas svakoga dana odmota dar Života i uživajte u njemu do daske! Sa smješkom na licu i ljubavlju u duši!
Eto, imala sam potrebu to reći…..
Volim vas sve!
Vaša Sanja!
♥

 

– Sanja Burić

Noćna otpuštalica

Posted by Admin in Vaš blog

nPronađite Ljubav u venama svojim što neizrecivom strašću prema Srcu plovi.
Potražite je u mišićima, organima, svim tekućinama vašim, gledajte kako se u njima kupa, plemenitom Biću klanja…
Pogledajte Ljubav u očima vašim kako promatra svijet, kako se u njemu traži i otkriva…
Pustite je ka usnama da izusti: Volim te!
Neka krene u svijet dahom vašim oplemeniti prostor što joj život pruža, Zemlju savršenu.
Volim Te!

Laku noć divote hopsićke

♥ ♥ ♥

– Neno Lubich

Zašto su programi tako stvarni?

Posted by Admin in Vaš blog

nZašto su programi tako stvarni? Čine se tako sigurnim, argumentiranim, čvrstim…

Sjećam se jednog događaja iz školskih dana kada sam bio na selu s majkom. Bila je misa u crkvi i poslije mise jedna žiteljica sela je pričala o tome kako je zmija popila Sunce! Ostao sam zatečen ovome, razrogačio oči i pitao je: “Kako to mislite, zmija popila Sunce?” Ona je zatim prepričavala priču svećenika koji im je govorio o snazi sotone (zmije) da je gotovo popila svo Sunce, ali ju je Bog spriječio, pa smo ipak ostali sa dovoljno Sunca da možemo živjeti. Na ovo sam reagirao s podsmijehom i nevjericom da ova žena u to vjeruje! No, da, ona je u to istinski vjerovala, nije bilo niti mrvicu sumnje!

Kako otpustiti vjerovanje da je zmija popila Sunce? Pokušavao sam joj objasniti da je Sunce svemirsko tijelo, ogromno, strašno vruće, da ne postoji tako velika zmija, a i da postoji, ne bi mogla tamo disati 😀 Međutim, nije pomagalo, jer je ona istinski vjerovala u to, to je bila njena stvarnost, činjenica života, trajna i nepromjenjiva. Činilo mi se, i kada bi je sjeli u svemirski brod i odveli tamo blizu Sunca da ne bi pomoglo, nema šanse! Kako razrijediti vjerovanja, programe, dovesti ih do dezintegracije u maglu osvještenja tih iluzija? Ako bismo doveli svećenika koji bi svakodnevno polako razgrađivao tu priču o Suncu i mijenjao je u nešto drugo – to bi vjerujem, bilo dobro djelomično rješenje! Ali, ipak, potreban je proces, jer ona ne bi vjerovala svećeniku da joj odjednom kaže – nije ti istina, to o Suncu!

Dakle, vjerovanja i programe rješavamo čisteći ih od tamo odakle su i došli, iz izvora. Kada osvijestimo vjerovanje, vratimo se sjećanjem na doba stvaranja tog programa i recimo mu Volim te, Hvala ti, ne trebaš mi više, otpuštam te! Ipak, program će se nastavljati, premda nešto slabijim intenzitetom, ali biti će još prisutan. Trebamo dakle čvrstinu i jasnoću u donošenju odluke da ga se želimo riješiti! Često radim jednu praksu koju držim korisnom u rastvaranju programa; recimo straha od visine: Uđem u meditaciju i pozovem taj strah verbalno, dakle kažem: “Strahu od visine, molim te da razgovaraš sa mnom.” Kada nakon ovoga zastanete malo, oslušnete, sigurno ćete dobiti neku reakciju, odgovor. Pitam tada: “Strahu, zašto si prisutan, kako si nastao?” Ovaj odgovara (ovaj dijalog se stvarno dogodio 😀 ): “Pa nastao sam kada si bio beba, dok si se učio hodati, aktivirao sam se kao obrambeni mehanizam da se ne bi ozlijedio, a kasnije kako si odrastao, moje umijeće obrane je bilo sve sofisticiranije i vještije, tako da si ti zahvaljujući meni, preživio sve do danas!” Kažem: “Bravo strahu, hvala ti velika na toj požrtvovnosti, hvala ti što si mi sačuvao život, volim te! Ali, sada sam odrastao i ne trebam više tvoje usluge, sposoban sam sam voditi računa o opasnostima.” Strah: “Ne, ne, nisi sigurno, znam to, pa vidiš da odrasli neprestano stradavaju od padova, trebam ti ja i te kako!” Insistiram: “Ne, ne trebaš mi, molim te da odstupiš sada, volim te.” Zapanjujuće je kako se ovaj dijalog odvija, odnosno otpor programa straha da ode! Bio dijalog stvaran ili ne, jednako je stvaran kao i program, pa ga možemo smatrati istinitim.Razrijeđivanje straha od visine je jako složen proces i može ga se riješiti samo odustajanjem od njega, odnosno, cijepanjem tvorevine što se nadgradila na naše Svjetlo i poput priljepka čvrsto sisa našu vitalnost i snagu.

Strpljenje i spremnost ka otpuštanju su temelji Slobode i jako je važno da prvo poradimo na njima, da se uhvatimo u koštac s tim energetskim kretnjama koje razdvajaju vjerovanja od naše suštine. I otpuštanje treba otpustiti 😀 Najbolji način učenja kako otpustiti jest ako pronađemo drugi fokus pažnje, onaj prema nečem apstraktnom, nedefiniranom i bez opisa, oblika. Ako odlučimo od danas posvetiti 100% pažnju na Sebe, na traganju za odgovorima što je to Ja, tko je to i kuda ide, onda otvaramo mogućnost gubitka interesa za programe, onemogućavajući im energetsku priljepljenost i iscrpljivanje. Što mislite, kako je moguće da Lame meditiraju u pećinama nekoliko godina, da žive u hramovima godinama bez kontakta sa vanjskim svijetom? Pa čak i zapadnjaci u tome uspijevaju!

Čitam trenutno knjigu “Svećenik koji je prodao svoj Ferrari” i u njoj se zorno prikazuje kako skretanjem pažnje s patnje i samovažnosti k iskrenom traganju za Sobom (Božanstvom) ima zapanjujuću snagu razrješenja mnogih programa, totalnu transformaciju junakova Bića! Vjerujem da je većina od vas čitala “Pet tibetanaca”, koja se bavi istom temom i opisuje transformaciju čovjeka, pognutog starca u nešto posve drugo! Iako će neumitno nastati neki drugi programi, barem su to “friški” kojih je lakše razriješiti, nego one aveti iz djetinjstva, kada smo bili bebe, te kasnije u odrastanju.Nemojmo podcjenjivati, vjerovanje da je zmija popila sunce jednako je poražavajuće za nas, kao i vjerovanje da je ovo što vidimo sve što postoji i jedino moguće!

Odbacimo dakle, fokus na programe, prebacimo ga na apstraktne naznake stvarnosti u nama i posvetimo svoje živote njima. Volim te, Hvala ti je definitivan put ka Sebstvu, način pomoću kojega možemo transformirati programe, sjećanja, strahove, vjerovanja. Pronađimo te priljepke i recimo im da ih više ne trebamo uz zahvalu i odavanje poštovanja, jer volimo ih, zar ne? ♥ 😀

– Neno Lubich

Sensa.rs – Razgovor s Mabel Katz, 2.dio

Posted by Admin in Ostalo

v“Jednostavnost ho’oponopono tehnike je nešto što neke ljude privlači, dok druge odbija. Naš um prosto ima potrebu da stvari objasni, da im zna uzrok i posledicu. Kako možemo pomoći svom umu i “naterati” ga da čisti, bez obzira na to koliko nam to jednostavno izgleda. Postoje ljudi koji žele da nastave da se bore, da nastave da igraju ulogu žrtve, da okrivljuju druge za ono što im se dešava.

Ipak, dođe vreme kada kažemo: “E, sada je stvarno dosta! Više ne želim da igram ove igre.” Sve su to igre koje igramo. Tada dolazimo do tačke kada sebi kažemo: “Slušaj, možda i postoji lakši način”. Ne radi se o prisili, već o izboru, o odlučivanju. Uvek se radi o izboru, mi stalno biramo. Ako ne biramo svesno, naša podsvest biraće za nas, tako da i dalje biramo. I tako jednog dana, odlučite da zaista preuzmete kontrolu nad svojim životom.

Jer vi možete imati doživljaj da sve kontrolišete, ali u stvari sećanja su ta koja kontrolišu vas, sve dok ne izaberete da pritisnete taster za brisanje, što znači da ponavljate “hvala ti,” i “volim te”. Tako jednog dana odlučite da se više nećete boriti i onda jednostavno probate. Uvek kažem ljudima – kad budete imali problem probajte sledeći put – samo držite jezik za zubima, jer kada pričamo, stvaramo više problema, tako da ćete imati manje problema ako ćutite.

Ho’opoponopono nam pomaže da držimo jezik za zubima i mentalno ponavaljamo “hvala ti,” ili “volim te,” čak i kada to ne osećamo i ne mislimo tako, svejedno deluje, jer pritiskamo taster za brisanje. Kada pritiskamo taster za brisanje dajemo mogućnost Božanskom da briše naše programe, a tada u naš život dolazi inspiracija i mi počinjemo da se krećemo sa tokom, srećemo neke ljude, idemo na određena mesta… U osnovi, to je svesna odluka, čišćenje je izbor, mi biramo da otpustimo, umesto da budemo u pravu ili da imamo poslednju reč. To je izbor da budemo srećni. Ne može biti jednostavnije.”

“Preuzimanje odgovornosti za sve programe koji se odigravaju unutar nas je oslobađajuće. To ne znači da smo krivi ili da smo grešnici, odgovornost je nešto sasvim drugo. Mi jesmo odgovorni za sve što privlačimo u svoj život i ako želimo nešto da promenimo, moramo birati drugačije. Ajnštajn je rekao da je bezumlje kada očekujemo drugačiji ishod, ponašajući se na uvek isti način. A to je ono što mi najčešće radimo. Dakle, nastavljamo da radimo iste stvari, a želimo različite rezultate. Samo govorite”hvala ti” i “volim te”, videćete i iskusiti drugačije rezultate. Ali morate da vežbate, i to morate raditi sami, niko drugi ne može to da radi umesto vas.

Kada čistimo, često imamo problem sa očekivanjima, teško nam je da ih isključimo i potpuno se prepustimo…Očekivanja su isto sećanja, programi. Uvek imam izbor, mogu da slušam očekivanja, da se pitam šta je ispravno, šta je pogrešno, da razmišljam šta bi trebalo da bude, kada, u kom obliku ili da jednostavno primetim očekivanja – samo registrujem njihovo postojanje i kažem im “hvala ti, volim te”. Kada sam shvatila da deo mene koji misli da zna sve, u stvari ne zna ništa, očekivanjima jednostavno kažem “hvala ti, volim te”. I zaustavim ih. Moć je u tome da ih primetite, a pošto znate da su u pitanju programi, deo vas koji ništa ne zna, jednostavno ih čistite i nastavljate dalje. Kada otpustite očekivanja, dakle, ako ste spremni da im govorite “hvala ti, volim te”, u svoj život ćete privući neverovatne stvari i uživaćete u tome.”

“Ho’oponopono briše sve što nismo mi. Mi nismo naši strahovi, nedostatak novca, misli da nema dovoljno za sve…Biti ono što jesmo je najvažnija stvar u životu. Biti srećna i u miru sa sobom znači biti ono što jesam i raditi ono što volim. Naučeni smo da moramo da nađemo posao, često nešto što mrzimo ali za šta smo plaćeni. To su isto programi, sećanja koja se ponavljaju. Kreirala sam drugi dan seminara da bismo naučili kako da budemo u nultoj frekvenciji. Jer kada sam u nultoj frekvenciji, kada sam ono što jesam, sve dolazi – novac, blagostanje, sve što mi je potrebno. Naše strasti su kompas, važno je da obratimo pažnju na njih i sledimo ih i one će nas odvesti na pravo mesto”.

Razgovarala: Suzana Vemić

RESNICE IN LAŽI O HOOPONOPONU

Posted by Admin in Slovenščina
vZa Hooponopono kroži zgodba, da je zelo enostavna, lahkotna in zelo unčikovita tehnika. Vse je laž razen tega, da je unčikovita. Ni enostavna, niti lahkotna.

Ko je vse super – nimamo potrebe čistit, in ko je vse v k… takrat nimamo volje reči HVALA ali LJUBIM TE.

A uporno čiščenje je pogoj, da bi tehnika bila učinkovita.

– Petra Varšić

ŽIVLJENJE

Posted by Admin in Slovenščina
vŽivljenje je kratko, zelo kratko, a mi porabljamo nešteto dragocenih trenutkov iskajoči sprejemanje in odobritve zunaj sebe, zaskrbljeni za prihodnost, namesto da živimo v sedanjosti in želimo tisto česar nimamo, namesto, da smo hvaležni za to kar imamo.

– Mabel Katz

Programi su stvarnost koje ustvari nema

Posted by Admin in Vaš blog

nAko imamo volje možemo se malo posvetiti samopromatranju. U tom procesu se lijepo očituje sva raznolikost programa kojima smo opsjednuti. Dok hopsamo, polako razotkrivamo tu uvjetovanost između nas i programa. Radi se o uzajamnoj vezi na koju pristajemo.

Programi u stvari nisu stvarni, oni su poput zapisa koje mi oživljavamo našom pažnjom i prihvaćanjem. Hopsanjem mi otpuštamo programe malo po malo. Neke programe je lakše otpustiti a neke teže. Za neke programe smo toliko vezani da ih uopće ne smatramo programima. Za te programe mislimo da smo mi sami.

Nedavno sam odgledala jedan video u kojem gost liječnik govori o svojoj knjizi koja je imala veliki uspjeh u svijetu. Knjiga se zove: Bolest kao put. Knjigu nisam čitala (još), ali u tom videu autor spominje jednu zanimljivost (između ostalih). Knjiga se bavi teorijom o uzroku bolesti i danas je prihvaćena i od klasične medicine. Ono što je zanimljivo je da je autor dobio gomilu povratnih informacija od čitatelja i jedina zamjerka na sadržaj teksta je ustvari uvijek ista – odnosi se na negiranje objašnjenja bolesti koja je bila objašnjena u knjizi, a koju je ujedno imao i sam čitatelj.

Dakle, sadržaj knjige je bio vrlo logičan kad se provjeravao na drugima, međutim ako biste u knjizi pronašli uzroke svojih problema nikako se ne biste prepoznali. Lakše je vidjeti trn u tuđem oku nego u vlastitom…
To su programi koji nam stvaraju najviše problema i za koje ne da smo vezani nego zabetonirani. I ne samo to – na njih smo ponosni i smatramo ih svojim temeljnim kvalitetama. Istina je da su i to programi… i njih treba otpustiti.
Mooji kaže: “Što god da dolazi ništa nemoj dirati…pusti da ode…to nema nikakve veze sa tobom”.

Nekada je teško pustiti..valjda zato jer smatramo da ako putimo da nam više ništa neće ostati.
Ako “želimo” SVE moramo pustiti SVE. Nemoguće je izgubiti SEBE, ali moguće je otpustiti sve ono što nismo mi sami. ♥ ♥ ♥

– Dani Ella